Kon­cer­tom Bo­ri­sa Kra­lje­vi­ća, na­šeg pro­sla­vlje­nog pi­ja­ni­ste i kvar­te­ta Ars lon­ga, ko­ji je upri­li­čen prek­si­noć, okon­čan je 34. Me­đu­na­rod­ni fe­sti­val “Da­ni mu­zi­ke”, ko­ji je ove go­di­ne u Her­ceg No­vom oku­pio re­no­mi­ra­ne umjet­ni­ke iz Austra­li­je, Ita­li­je, Če­ške, Ru­si­je, Sin­ga­pu­ra, Nje­mač­ke, Či­lea, Ukra­ji­ne, Sr­bi­je i Cr­ne Go­re. Ide­ja vo­di­lja or­ga­ni­za­ci­o­no-umjet­nič­kog ti­ma fe­sti­va­la, ka­da je ri­ječ o oda­bi­ru pro­gra­ma je pre­pli­ta­nje ra­zno­vr­snih ka­me­r­nih mu­zič­kih tvo­re­vi­na pre­u­ze­tih iz bo­ga­tih mi­nu­lih stil­skih epo­ha sa sa­vre­me­nim mu­zič­kim ostva­re­nji­ma. Ta­ko su se i ovo­ga pu­ta po­tru­di­li da sa se­dam kon­ce­ra­ta to­kom de­set da­na pu­bli­ci pru­že ra­zno­vr­stan i bo­gat mu­zič­ki sa­dr­žaj, sa vi­so­kim umjet­nič­kim do­me­ti­ma, ko­ji je za­o­kru­žio na­stup kvar­te­ta „Ars lon­ga“ i pi­ja­ni­ste Bo­ri­sa Kra­lje­vi­ća, ujed­no I umjet­nič­nog di­rek­to­ra fe­sti­va­la. Vi­o­li­sta Al­ber­to Ka­sti­ljo iz Či­lea, vi­o­lon­če­li­sta Fi­lip To­mić i vi­o­li­ni­sti Ni­ko­la Pan­čić i Mi­lan Dre­nić iz Sr­bi­je, ko­ji ži­ve i uspje­šno dje­lu­ju u Nje­mač­koj, iz­ve­li su dje­la jed­nog od naj­e­mi­nent­ni­jih kom­po­zi­to­ra dva­de­se­tog vi­je­ka, pi­ja­ni­ste i mu­zi­ko­lo­ga Be­le Bar­to­ka. Kra­lje­vić je pja­snio da su svi­ta od se­dam krat­kih sta­vo­va – „Ru­mun­ske igre“ i „Kla­vir­ski kvin­tet u C- du­ru“ po­pu­lar­ne i la­ko slu­šlji­ve, ali da su vr­lo za­htjev­ne za iz­vo­đe­nje.
- Ne­što što je pot­pu­ni hit, da se mo­der­no iz­ra­zim, u stva­ra­la­štvu Be­le Bar­to­ka su „Ru­mun­ski ple­so­vi“ ko­je je iz­veo kvar­tet „Ars lon­ga“. Te mi­ni­ja­tu­re ko­je u pot­pu­no­sti is­tra­žu­ju ru­mun­ski i ma­đar­ski fol­klor su to­li­ko pre­po­zna­te i omi­lje­ne da ih za­i­sta tre­ba is­tra­ži­ti. Me­ni to ni­je bio pro­blem jer sam ih i sam iz­vo­dio i ra­dio sa stu­den­ti­ma, te znam da su one ori­gi­nal­no pi­sa­ne za kla­vir so­lo, ali ne ma­nje atrak­tiv­no i in­te­re­sant­no zvu­če u svim tran­skrip­ci­ja­ma. Imao sam pri­li­ku da ču­jem i ve­li­ki sim­fo­nij­ski or­ke­star ka­ko iz­vo­di Bar­to­ko­ve „Ru­mun­ske igre“ i jed­na­ko je im­pre­siv­no, oci­je­nio je Kra­lje­vić.
On je is­ta­kao i da je Bar­to­kov „Kla­vir­ski kvin­tet u C-du­ru“ da­nas pre­po­znat kao ka­pi­tal­no dje­lo u žan­ru ka­mer­ne mu­zi­ke.
- Na­kon „Ru­mun­skih ple­so­va“ imao sam čast i za­do­volj­stvo da im se pri­dru­žim u Bar­to­ko­vom „Kla­vir­skom kvin­te­tu u C-du­ru“, dje­lu za ko­je ja go­to­vo si­gur­no mo­gu da ka­žem da pu­bli­ka u Cr­noj Go­ri i ši­re još ni­je ima­la pri­li­ku da ga ču­je. Iz­u­zet­no je i atrak­tiv­no i la­ko za slu­ša­nje i, pot­pu­no obr­nu­to, ni­ma­lo za iz­vo­đe­nje. Da se iz­ra­zim sa­svim di­rekt­no – svi­ra­ju ga i oni ko­ji vo­le, ali i ko­ji mo­gu. To je je­dan vr­lo in­te­re­san­tan iza­zov za nas ko­ji ga iz­vo­di­mo a vje­ru­jem da je bio ve­li­ko za­do­volj­stvo za na­šu mno­go­broj­nu fe­sti­val­sku pu­bli­ku, ka­zao je Kra­lje­vić.
K.Ma­to­vić