PLU­ŽI­NE- Op­šti­na Plu­ži­ne i ove go­di­ne Dan op­šti­ne obi­lje­ža­va u uslo­vi­ma op­šte eko­nom­ske kri­ze ko­ja je zna­čaj­no us­po­ri­la raz­voj i na lo­kal­nom ni­vou, ka­zao je na ju­če­ra­šnjoj sve­ča­noj sjed­ni­ci po­vo­dom 4. av­gu­sta, Da­na op­šti­ne, gra­do­na­čel­nik Mi­ju­ško Ba­ja­gić. Ka­ko je na­gla­sio, Plu­ži­ne ne­ma­ju po­dr­šku Vla­de, ni­ti od­go­vo­ran od­nos dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i pred­u­ze­ća či­ji je ona ve­ćin­ski vla­snik, a je­di­na su op­šti­na na sje­ve­ru Cr­ne Go­re ko­ja ni­je ko­ri­snik Ega­li­za­ci­o­nog fon­da.
-U po­sled­njih pet­na­est go­di­na pre­ko hi­lja­du lju­di osta­lo je bez po­sla. Lo­kal­na upra­va ni­je mo­gla, ni­ti ima­la nad­le­žnost da uti­če na rad pri­vred­nih su­bje­ka­ta na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne. Od de­se­tak uspje­šnih pred­u­ze­ća sad je­di­no ra­di HE „Pi­va”. Zbog sve­ga,  mo­guć­nost otva­ra­nja no­vih rad­nih mje­sta je ma­la, pa je rad­no spo­sob­no sta­nov­ni­štvo pri­nu­đe­no da tra­ži po­sao van na­še op­šti­ne. Sma­nje­nje bro­ja za­po­sle­nih ima­lo je za po­sle­di­cu i sma­nje­nje bro­ja sta­nov­ni­ka, ka­zao je Ba­ja­gić.
Kao do­kaz ko­li­ko dr­ža­va i Vla­da vo­de ra­ču­na o Plu­ži­na­ma, on je na­veo po­da­tak da je u po­sled­njih pet go­di­na Di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va opre­di­je­li­la sred­stva i as­fal­ti­ra­la sve­ga dva­na­est ki­lo­me­ta­ra pu­te­va u toj op­šti­ni, a u ovoj go­di­ni pla­ni­ra­no je as­fal­ti­ra­nje jed­nog ki­lo­me­tra. Po­se­ban pro­blem za op­šti­nu je, is­ta­kao je Ba­ja­gić, od­nos Elek­tro­pri­vre­de Cr­ne Go­re ko­ji ni­ka­ko ne mo­gu da ri­je­še. Ka­ko je po­ja­snio, na­kon sko­ro če­ti­ri de­ce­ni­je ra­da HE „Pi­va“, 2010. go­di­ne pot­pi­san je ugo­vor iz­me­đu Op­šti­ne i EPCG o re­a­li­za­ci­ji pre­o­sta­lih oba­ve­za kom­pa­ni­je pre­ma Plu­ži­na­ma, na­sta­lih po­ta­pa­njem te­ri­to­ri­je Plu­ži­na. Ugo­vor je tre­ba­lo da bu­de re­a­li­zo­van do 31. de­cem­bra 2014., ali je EPCG iz­vr­ši­la sa­mo oko 20 od­sto do­go­vo­re­nog. Ne­iz­vr­še­ne oba­ve­ze, re­kao je Ba­ja­gić, uglav­nom se od­no­se na iz­grad­nju in­fra­struk­tur­nih obje­ka­ta u iz­mje­šte­nom op­štin­skom cen­tru, jer je pret­hod­ni po­to­pljen aku­mu­la­ci­jom HE „Pi­va”.
-HE „Pi­va“ je iz­gra­đe­na i sta­vlje­na u funk­ci­ju za šest go­di­na, a EPCG ne mo­že da re­a­li­zu­je ten­der za iz­grad­nju sa­o­bra­ćaj­ni­ce za če­ti­ri go­di­ne. Sklon sam da vje­ru­jem da pri­je ne­će, ne­go što ne mo­že. Ne­iz­vr­še­ne oba­ve­ze ogra­ni­ča­va­ju i uspo­ra­va­ju raz­voj Op­šti­ne. Je­di­no iz­grad­njom pre­o­sta­lih in­fra­struk­tur­nih obje­ka­ta, pri­je sve­ga sa­o­bra­ćaj­ni­ce i ko­lek­to­ra za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da, stvo­ri­će se uslo­vi za du­go­roč­ni plan­ski raz­voj. Svih ovih go­di­na Op­šti­na Plu­ži­ne je u gra­ni­ca­ma svo­je nad­le­žno­sti po­ku­ša­va­la da obez­bi­je­di po­volj­no­sti za ula­ga­nja. Bi­lo je po­vre­me­nog in­te­re­so­va­nja, ali bez re­zul­ta­ta. Pod­sti­caj­ne mje­re ko­je op­šti­ne mo­gu da da­ju ni­je­su do­volj­ne da bi se pri­vu­kli in­ve­sti­to­ri. Je­di­no dr­ža­va tre­ba po­seb­nim po­volj­no­sti­ma da do­ve­de in­ve­sti­to­re i odr­ži­vim ko­ri­šće­njem pri­rod­nih re­sur­sa obez­bi­je­di ula­ga­nja, na­gla­sio je Ba­ja­gić.
Upr­ko sve­mu, re­kao je on, Op­šti­na iz­vr­ša­va sve svo­je oba­ve­ze, ne­ma­ju du­go­va, a po­lo­vi­na bu­dže­ta ide u raz­voj in­fra­struk­tu­re. Re­a­li­zo­va­li su broj­ne vri­jed­ne pro­jek­te, vo­de bri­gu o raz­vo­ju tu­ri­zma i po­ljo­pri­vre­de, a od 392 ki­lo­me­tra lo­kal­nih i ne­ka­te­go­ri­sa­nih pu­te­va u op­šti­ni do­sad su as­fal­ti­ra­li 230 km, od če­ga 185 ki­lo­me­ta­ra u po­sled­njih dva­de­set go­di­na ot­kad su vla­sti u tom gra­du. Če­sti­ta­ju­ći svim sta­nov­ni­ci­ma Plu­ži­na i piv­skog kra­ja dan ka­da su oslo­bo­đe­ni od fa­ši­stič­kog oku­pa­to­ra, i pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Mi­lu­tin Cic­mil po­ten­ci­rao je ig­no­rant­ski od­nos dr­ža­ve i nje­nih in­sti­tu­ci­ja pre­ma tom gra­du ko­ji ras­po­la­že iz­u­zet­nim pri­rod­nim re­sur­si­ma. Na pro­sto­ru Op­šti­ne, na­veo je on, na­la­zi se tre­ći­na hi­dro­po­ten­ci­ja­la u dr­ža­vi, a še­sta su po re­du op­šti­na u Cr­noj Go­ri po šum­skom bo­gat­stvu. Ne­bri­gom, is­ta­kao je Cic­mil, i neo­d­go­vor­no­šću dr­žav­nih or­ga­na, uni­šte­na su mno­ga plu­žin­ska pred­u­ze­ća, a ne re­a­li­zu­ju se ni dr­žav­ni do­ku­men­ti ko­ji bi tre­ba­lo da ga­ran­tu­ju raz­voj te i osta­lih op­šti­na sje­ver­nog re­gi­o­na.
-Pro­stor­nim pla­nom Cr­ne Go­re pred­vi­đe­na je iz­grad­nja re­gi­o­nal­nog pu­ta Plu­ži­ne- Gac­ko, i nje­go­vom iz­grad­njom stvo­ri­li bi se bo­lji uslov za sa­rad­nju u svim obla­sti­ma sa Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom. Re­a­li­za­ci­jom pro­je­ka­ta ko­ji su u nad­le­žno­sti dr­ža­ve stvo­ri­će se uslo­vi za raz­voj op­šti­ne i za­dr­ža­va­nje sta­nov­ni­štva na dur­mi­tor­skom pod­ruč­ju, re­kao je Cic­mil, iz­me­đu osta­log.
B.Bra­šnjo


Vu­ja­no­vić: Kri­ti­ke po­ziv za bo­lju sa­rad­nju

Sveč­noj sjed­ni­ci pri­su­stvo­vao je pred­sjed­nik dr­ža­ve Fi­lip Vu­ja­no­vić, kao i pred­stav­ni­ci vi­še cr­no­gor­skih op­šti­na, ne­ko­li­ko op­šti­na iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Sr­bi­je, dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i NVO sek­to­ra. Kri­ti­ke čel­ni­ka Op­šti­ne Plu­ži­ne na ra­čun dr­ža­ve i nje­nih or­ga­na Vu­ja­no­vić je pro­ko­men­ta­ri­sao kao „po­ziv za kva­li­tet­ni­ju sa­rad­nju“.
-Pred­sjed­nik Vla­de imao je ne­dav­no ja­ko do­bar sa­sta­nak sa pred­sjed­ni­kom Op­šti­ne i SO Plu­ži­ne, gdje je is­ka­zao uvje­re­nje i na­mje­ru za mak­si­mal­nom i in­ten­ziv­ni­jom sa­rad­njom u ko­ri­šće­nju re­sur­sa Plu­ži­na. Ubi­je­đen sam da će i EPCG ima­ti ra­zu­mi­je­va­nja za ovo što sam čuo i da će kroz kon­takt ko­ji obo­stra­no mo­ra bi­ti otvo­ren i in­ten­zi­van is­ko­ri­sti­ti ono što su kva­li­te­ti re­sur­sa ovog pro­sto­ra, i da će iz­vr­ši­ti oba­ve­ze ko­je je ugo­vo­rom pre­u­ze­la, re­kao je Vu­ja­no­vić.