MOJ­KO­VAC -Na crkvni pra­znik sa­bor Pre­sve­te bo­go­ro­di­ce, sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju u sa­bor­nom hra­mu Ro­žde­stva Hri­sto­vog u Moj­kov­cu slu­žio je nje­go­vo pre­o­sve­šten­stvo epi­skop Bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki go­spo­din Jo­a­ni­ki­je.
U obra­ća­nju vjer­ni­ci­ma vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je ka­zao da je ma­lo mje­sto Vi­tle­jem po­sta­lo ve­li­ko i zna­čaj­no po ro­đe­nju Hri­sto­vom, te da da ono što se ka­že za Vi­tle­jem mo­že se re­ći i za Moj­ko­vac.
-Vi­tle­jem je po­stao po­znat po Bo­ži­ću, ali je i Moj­ko­vac po Bo­ži­ću po­znat. Bla­go­slov vi­tle­jem­skog Bo­go­mla­den­ca iz­lio se na Moj­ko­vac i to u naj­stra­šni­jem tre­nut­ku u vri­je­me ras­pe­ća, ne sa­mo ovog mje­sta, ne­go ci­je­le Cr­ne Go­re i ci­je­log srp­stva.
– Ov­dje se bra­ni­la Cr­na Go­ra, Srp­stvo, Ko­sov­ski za­vjet i Gor­ski vi­je­nac. Za­to je ovo mje­sto slav­no i ve­li­ko, za­to je Moj­ko­vač­ka bit­ka zna­me­ni­ta i ve­li­ka, jer se pre­tvo­ri­la u bo­žić­no sla­vlje, u sla­vu Bo­go­mla­den­ca Hri­sta. Žr­tvu­ju­ći se za Bo­go­mla­den­ca Hri­sta moj­ko­vač­ki ju­na­ci su po­la­ga­li svo­je ži­vo­te- be­sje­dio je Jo­a­ni­ki­je.
Vla­di­ka je is­ta­kao da na Mojkovcu, ni­je bi­lo iz­da­je. Iz­da­ja se, po nje­go­vim ri­je­či­ma, „pri­kra­da­la“ iz dru­gih mje­sta ko­ja ni­je­su bi­la za­in­te­re­so­va­na za ono šta se do­ga­đa na Moj­kov­cu.
- Gle­da­ju­ći vo­do­ve i pu­ko­ve ju­na­ka na či­jem če­lu je zna­me­ni­ti, le­gen­dar­ni voj­sko­vo­đa ser­dar Jan­ko Vu­ko­tić, mi vi­di­mo, za­pra­vo, ko je ute­me­ljio ovaj sve­ti hram. Ute­me­lji­li su ga Jan­ko Vu­ko­tić, Pe­tar Mar­ti­no­vić, Mi­loš Me­de­ni­ca, Mi­lin­ko Vla­ho­vić, ju­na­ci Po­lek­si­ći, Ru­ži­ći, Gr­di­ni­ći... ne­mo­gu­će ih je na­bro­ja­ti. Ve­li­ki pje­snik Ra­do­van Be­ći­ro­vić na­sto­jao je da po­me­ne što vi­še ime­na, ali je svo­ju Moj­ko­vač­ku bit­ku spje­vao kao po­če­tak pro­sla­vlja­nja tog slav­nog do­ga­đa­ja i ovaj isto­rij­ski do­ga­đaj sa­gle­dao je u svje­tlu Ro­žde­stva Hri­sto­vog, u svje­tlu Hri­sto­ve žr­tve. „Jer će ove vi­tle­jem­ske no­ći Cr­no­gor­ci na Gol­go­tu po­ći“. Po­mi­nje i naj­vi­še pro­sla­vlja Ro­đe­nje Hri­sto­vo. „Za tri da­na tri srp­ska Bo­ži­ća“, pje­va „Dvi­je Bad­nje ve­če­ri kr­va­ve Cr­no­gor­ci kod Moj­kov­ca sla­ve. Jed­nu sla­ve dav­no što je bi­la, nju za du­šu Vla­di­ke Da­ni­la. Ovu dru­gu sla­ve zbog Moj­kov­ca, rad po­no­sa sva­kog Cr­no­gor­ca“. Tu je, da­kle, sje­ća­nje na sta­ru sla­vu, na Ko­so­vo, na Vla­di­ku Da­ni­la, na sta­re ju­na­ke, a zna­lo se za sta­ri obi­čaj kad se ide u boj da se pri­zi­va­ju oni pro­sla­vlje­ni ju­na­ci, ko­ji su ne­pre­sta­no ži­vje­li u pa­me­ti i sje­ća­nju na­šeg na­ro­da, da se pri­zo­ve to sje­ća­nje ko­je nas je odr­ža­lo, a to pam­će­nje je za­sno­va­no, upra­vo, na ovom do­ga­đa­ju – na ro­đe­nju Hri­sto­vom, ko­je osmi­šlja­va, osvje­tlja­va isto­rij­ske do­ga­đa­je, da­je im pu­no­ću smi­sla, a na­ma da­je mo­guć­nost da ih ra­zu­mi­je­mo - be­sje­dio je vla­di­ka bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki.
On je na­gla­sio da je za­to Sa­bor­ni hram u Moj­kov­cu ute­me­ljen na pra­zni­ku Ro­đe­nja Hri­sto­vog i nje­mu je i po­sve­ćen, a na spo­men moj­ko­vač­kih ju­na­ka.
-Li­je­po je što je ovaj hram po­dig­nut na tim du­hov­nim, ne­po­ko­le­blji­vim i ne­ra­zo­ri­vim te­me­lji­ma. Oni su va­žni­ji od ovih ma­te­ri­jal­nih, a ma­te­ri­jal­ni ima­ju osve­će­nje od du­hov­nih, ta­ko da su i ma­te­ri­jal­ni te­me­lji uto­li­ko po­u­zda­ni uko­li­ko su oslo­nje­ni na du­hov­ne te­me­lje. A ov­dje je te­melj ne­po­ko­le­bljiv i ne­u­ni­štiv i na to­me tre­ba gra­di­ti bu­duć­nost Cr­ne Go­re - na Bo­žić­nom sla­vlju i ju­na­štvu Moj­kov­ca, a ne na bo­žić­nim po­bu­na­ma, ko­je su po­ni­zi­le Cr­nu Go­ru, iza­zva­le kr­vo­pro­li­će, bi­le ini­ci­ra­ne iz kom­šij­skih ze­ma­lja, iz Ita­li­je i Al­ba­ni­je. Ka­da se ne­ko hva­li tim po­bu­na­ma tre­ba, pri­je sve­ga, vi­dje­ti ka­kvo je men­tal­no zdra­vlje ta­kvih lju­di, ne osu­đi­va­ti, ne­go vi­dje­ti da li mu tre­ba ne­ki li­jek i do­bar lje­kar, da se vi­di šta je u nje­go­voj du­ši, ko­je su ne­sre­će ko­je ga mu­če i lo­me.
Tre­ba oda­bra­ti na če­mu se gra­di sre­ća i bu­duć­nost svo­je po­ro­di­ce, svog na­ro­da i svo­je dr­ža­ve. Pra­vi pa­tri­o­ti, mu­dri i da­le­ko­vi­di lju­di su oni ko­ji gra­de bu­duć­nost svog ro­da na du­bo­kim, pro­vje­re­nim vri­jed­no­sti­ma i te­me­lji­ma-ka­zao je vla­di­ka.
Sve­tu Li­tur­gi­ju pje­vao je cr­kve­ni hor Sve­tih Jo­a­ki­ma i Ane iz Moj­kov­ca. Po od­slu­že­noj li­tur­gi­ji vla­di­ka je sa sve­šten­stvom i vjer­nim na­ro­dom po­sje­tio spo­me­nik mojkovičkim ju­na­ci­ma.M.N.