U na­crt za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti ugra­đe­ne su fa­ši­so­id­ne ide­je Se­ku­le Dr­lje­vi­ća i su­lu­da pri­ča ko­ja je sru­ši­la lov­ćen­sku ka­pe­lu, a zlo na­sle­đe ko­je de­ce­ni­ja­ma pot­ko­pa­va Cr­nu Go­ru po­vam­pi­ri­lo se kroz ovaj na­ka­zni akt, oci­je­nio je epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je. On je u raz­go­vo­ru za „Dan” po­ru­čio da lju­di ko­ji pred­la­žu i za­stu­pa­ju ovaj na­crt ni­je­su shva­ti­li da ta­kva pri­ča ne mo­že ni­ko­me do­ni­je­ti do­bro, osim no­vih du­bo­kih po­dje­la i ne­mi­ra u Cr­noj Go­ri sa ne­sa­gle­di­vim po­sle­di­ca­ma.
Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je sma­tra da se na­cr­tom za­ko­na gru­bo na­ru­ša­va­ju se­ku­lar­nost dr­ža­ve, ustav­no na­če­lo odvo­je­no­sti cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca od dr­ža­ve, za­di­re se u nji­ho­vu unu­tra­šnju auto­no­mi­ju, uki­da­ju ra­ni­je ste­če­ni prav­ni su­bjek­ti­vi­te­ti cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca i od­u­zi­ma nji­ho­va imo­vi­na, a dr­ža­vi pre­no­se nad­le­žno­sti ka­rak­te­ri­stič­ne is­klju­či­vo za to­ta­li­tar­ne dr­ža­ve i nji­ho­ve prav­ne i po­li­tič­ke si­ste­me.
– Mno­ge od­red­be, ka­rak­te­ri­stič­ne za po­sto­ja­nje, unu­tra­šnju or­ga­ni­za­ci­ju, mi­si­ju i dje­lo­va­nje cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca, ko­je su, po pri­ro­di stva­ri, mo­ra­le da ima­ju svo­je mje­sto, u ovom na­cr­tu za­ko­na su iz­o­sta­vlje­ne. To je uči­nje­no sa ci­ljem da se vjer­ni­ci­ma, sve­šten­stvu, vjer­skim slu­žbe­ni­ci­ma, cr­kva­ma i vjer­skim za­jed­ni­ca­ma što vi­še ote­ža po­lo­žaj i dje­lo­va­nje u dru­štvu i u dr­ža­vi i one­mo­gu­ći im se ostva­ri­va­nje slo­bo­de vje­ro­i­spo­vi­je­sti ona­ko ka­ko se to uni­ver­zal­no ljud­sko pra­vo ostva­ru­je u de­mo­krat­skim dr­ža­va­ma i dru­štvi­ma – oci­je­nio je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
On ka­že da su broj­ne od­red­be iz na­cr­ta za­ko­na pr­ven­stve­no upe­re­ne pro­tiv Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve (SPC), pra­vo­slav­nih vjer­ni­ka, cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na, „što su pre­po­zna­li, shva­ti­li i jav­no sa­op­šti­li pred­stav­ni­ci Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve i Islam­ske za­jed­ni­ce i ši­ra jav­nost u Cr­noj Go­ri”.
– Dr­ža­va bi tre­ba­lo da shva­ti da Cr­kvu či­ne nje­no sve­šten­stvo i vjer­ni na­rod ko­ji su, po­red to­ga što su vjer­ni­ci, isto­vre­me­no i gra­đa­ni ove dr­ža­ve – ka­že epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, na osno­vu čla­no­va 52 i 53 ovog akta, na­crt bi mo­gao da po­ne­se na­slov Za­kon o na­ci­o­na­li­za­ci­ji i kon­fi­ska­ci­ji hra­mo­va, ma­na­sti­ra i dru­ge cr­kve­ne imo­vi­ne.
– Po­seb­no je pro­ble­ma­tič­no spo­mi­nja­nje 1918. go­di­ne, od­no­sno na ko­je se to gra­ni­ce iz 1918. go­di­ne mi­sli? Da li to zna­či da će Peć­ka pa­tri­jar­ši­ja ko­ja se na­la­zi u Me­to­hi­ji, ko­ja je do 1918. go­di­ne bi­la u sa­sta­vu Cr­ne Go­re, po­sta­ti svo­ji­na dr­ža­ve Cr­ne Go­re? Ka­ko će auto­ri ovog na­cr­ta za­ko­na spro­ve­sti u dje­lo „vr­ta­nje” cr­ka­va i ma­na­sti­ra u Bo­ki ko­tor­skoj i Pa­štor­vi­ći­ma kad je op­šte­po­zna­to da ta te­ri­to­ri­ja do 1918. go­di­ne ni­je bi­la u sa­sta­vu Cr­ne Go­re? I po­red do­bre vo­lje, ni­je­smo u mo­guć­no­sti da shva­ti­mo am­bi­ci­ju pred­la­ga­ča ovog na­cr­ta za­ko­na da se pri­lo­zi i za­du­žbi­ne vjer­ni­ka pro­tiv­u­stav­no i pro­tiv­za­ko­ni­to upi­su­ju kao dr­žav­na svo­ji­na. Svje­do­ci smo ovih da­na da se vjer­ni na­rod, a na­ro­či­to struč­na jav­nost sa za­pre­pa­šće­njem pi­ta šta će se­ku­lar­noj dr­ža­vi cr­kve i ma­na­sti­ri? Umje­sto da obe­ća­nom re­sti­tu­ci­jom Cr­kvi vra­ti ono što je ne­pra­ved­no ote­to po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta, ovim za­ko­nom se po­ku­ša­va uzur­pi­ra­ti ono što joj je pre­o­sta­lo – oci­je­nio je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Upo­re­đu­ju­ći ovaj na­crt sa za­ko­nom iz 1977. go­di­ne, ko­ji je, ka­ko is­ti­če, pi­san u du­hu mark­si­stič­ko-ate­i­stič­ke ide­o­lo­gi­je, vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je tvr­di da je „bo­lji i sa­vre­me­ni­ji ne­go što je to slu­čaj sa rje­še­nji­ma ko­ja se su­prot­no evrop­skim i ci­vi­li­za­cij­skim vri­jed­no­sti­ma pred­la­žu u 21. vi­je­ku” .
Is­ti­če i da će zah­ti­je­va­ti da Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va uva­ži či­nje­ni­cu da su pred­lo­že­nim za­kon­skim rje­še­njem ne­za­do­volj­ni pred­stav­ni­ci svih tra­di­ci­o­nal­nih vjer­skih za­jed­ni­ca i cr­ka­va u dr­ža­vi i iz pr­o­ce­du­re po­vu­če „an­ti­ci­vi­li­za­cij­ski i dis­kri­mi­na­tor­ski za­kon”.
– Na dje­lu je po­ku­šaj fal­si­fi­ko­va­nja isto­ri­je i atak na unu­tra­šnje pra­vo Cr­kve, pra­vo na sop­stve­no sa­mo­o­dre­đe­nje. Pra­vo­slav­na cr­kva je bi­la i osta­je otvo­re­na da, ra­di op­šteg do­bra cje­lo­kup­nog dru­štva i dr­ža­ve, po­mog­ne Cr­noj Go­ri da do­ne­se mo­de­ran za­kon ko­jim bi se ure­di­la slo­bo­da vje­ro­i­spo­vi­je­sti i prav­ni po­lo­žaj cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca. Mi smo sa svo­je stra­ne i do­sad ura­di­li do­sta, pr­ven­stve­no kr­oz orga­ni­za­ci­ju Me­đu­na­rod­nog na­uč­nog sku­pa u Ba­ru 2008. go­di­ne, a po­tom i kroz broj­ne okru­gle sto­lo­ve da­li do­pri­nos osvje­tlja­va­nju zna­čaj­nih te­ma ko­je se od­no­se na ovu oblast – uka­zao je vla­di­ka.
Kao po­seb­no spor­nu od­red­bu, epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki vi­di uki­da­nje prav­nog su­bjek­ti­vi­te­ta cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca ko­je vje­ko­vi­ma po­sto­je u Cr­noj Go­ri.
– Na­še in­si­sti­ra­nje na kon­ti­nu­i­te­tu ste­če­nih pra­va u skla­du je sa sa­mim bi­ćem Cr­kve ko­ja je sa­ču­va­la svoj kon­ti­nu­i­tet, iden­ti­tet, su­bjek­ti­vi­tet, imo­vi­nu i pu­nu auto­no­mi­ju sa­gla­sno ka­non­skom pra­vu i po­ret­ku pra­vo­slav­nih cr­ka­va. Kon­ti­nu­i­tet i su­bjek­ti­vi­tet ko­ji su pri­zna­va­le i po­tvr­đi­va­le sve do­sa­da­šnje dr­žav­ne for­ma­ci­je na ovim pro­sto­ri­ma pred­sta­vlja mi­ni­mum ono­ga što tre­ba da pre­po­zna i do­stoj­no uva­ži i dr­ža­va Cr­na Go­ra – po­ru­čio je on.
Sma­tra da se sa vi­še od­red­bi na­cr­ta za­ko­na gru­bo na­ru­ša­va auto­no­mi­ja cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca i na taj na­čin se stva­ra prav­ni osnov za neo­prav­da­no mi­je­ša­nje dr­ža­ve u nji­ho­ve unu­tra­šnje po­slo­ve. Jed­no od ta­kvih rje­še­nja, ka­ko na­vo­di vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je, od­no­si se na „po­vjer­lji­vo oba­vje­šta­va­nje” vla­sti pri­je ime­no­va­nja naj­vi­ših cr­kve­nih ve­li­ko­do­stoj­ni­ka.
– Ono ne sa­mo da na­me­će ne­ra­zum­nu i neo­prav­da­nu oba­ve­zu za cr­kve i vjer­ske za­jed­ni­ce ko­je bi umje­sto da se kao i do­sad ba­ve vjer­skim, hu­ma­ni­tar­nim i so­ci­jal­nim pi­ta­nji­ma, tre­ba­lo da po­sta­nu do­u­šni­ci vla­sti, već im­pli­ci­ra i da se bez po­vjer­lji­vog oba­vje­šta­va­nja Vla­de ne mo­že iz­vr­ši­ti nji­ho­vo ime­no­va­nje. Vlast ho­će da se­bi obez­bi­je­di prav­ni osnov ka­ko bi se neo­me­ta­no mi­je­ša­la u iz­bor vjer­skog po­gla­va­ra či­me bi se di­rekt­no ogra­ni­ča­va­la i ugro­ža­va­la vjer­ska slo­bo­da, što je ne­do­pu­sti­vo. Oči­gled­no da auto­ri­ma ovog na­cr­ta za­ko­na ni­je po­zna­to ni to da se u Pra­vo­slav­noj cr­kvi ne vr­ši „ime­no­va­nje”, već mi­tro­po­li­te i epi­sko­pe bi­ra Sve­ti ar­hi­je­rej­ski sa­bor taj­nim gla­sa­njem, ta­ko da ni pa­tri­jarh ne­ma mo­guć­nost da una­pri­jed bu­de upo­znat o iz­bo­ru bu­du­ćeg cr­kve­nog ve­li­ko­do­stoj­ni­ka i o to­me od­mah oba­vi­je­sti Vla­du, ne­ke od broj­nih dr­ža­va, u okru­že­nju i ši­rom svi­je­ta, u ko­ji­ma Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva ima svo­ju ka­non­sku ju­ris­dik­ci­ju. To do­sad Vla­da ni­ti jed­ne dr­ža­ve ni­je tra­ži­la od na­še Cr­kve, a po­go­to­vo ne da se ta­kvo što vr­ši na „po­vjer­ljiv” na­čin. S dru­ge stra­ne, u Cr­kvi se sa­ču­vao sta­ri obi­čaj da se dr­žav­na vlast zva­nič­nim pu­tem oba­vi­je­šta­va o iz­bo­ru po­gla­va­ra i to je dio me­đu­sob­nog uva­ža­va­nja ko­ji se pod­ra­zu­mi­je­va i ni­je spo­ran – uka­zao je on.
A.T.


Na­rod pre­po­znao zlu na­mje­ru vla­sti

Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je na­vo­di da ni­je ja­san kri­te­ri­jum po ko­jem se Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va ru­ko­vo­di­lo pri­li­kom od­re­đi­va­nja mje­sta u ko­ji­ma će se okru­gli sto­lo­vi odr­ža­va­ti.
– Ka­ko je mo­gu­će da su iz uče­šća u ovoj ve­o­ma va­žnoj te­mi iz­o­sta­vlje­ni gra­do­vi po­put Nik­ši­ća u ko­me se sva­ke go­di­ne za pra­znik Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog Ču­do­tvor­ca oku­plja po ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da lju­di, ili Be­ra­ne u ko­me se na­la­zi vje­kov­no sje­di­šte jed­ne od naj­sta­ri­jih epar­hi­ja na te­ri­to­ri­ji da­na­šnje Cr­ne Go­re? Mi­ni­star­stvo je pri­li­kom pla­ni­ra­nja okru­glih sto­lo­va mo­ra­lo da ima u vi­du da će ras­pra­va o pi­ta­nju prav­nog po­lo­ža­ja cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca ko­ji se ovim za­ko­nom po­ku­ša­va ure­di­ti iza­zva­ti ogrom­no in­te­re­so­va­nje gra­đa­na svih vje­ro­i­spo­vi­je­sti, a što se po­ka­za­lo u Bi­je­lom Po­lju i Ko­to­ru. Me­đu­tim, i po­red naj­bo­lje vo­lje da gra­đa­ni kroz pi­ta­nja i da­va­nje pri­mjed­bi i su­ge­sti­ja uka­žu pred­stav­ni­ci­ma mi­ni­star­stva da je ovaj na­crt za­ko­na u du­bo­koj pro­ti­vr­ječ­no­sti sa Usta­vom Cr­ne Go­re i dru­gim me­đu­na­rod­nim i do­ma­ćim pro­pi­si­ma, vlast je oči­gled­no uspje­la u na­mje­ri da obe­smi­sli sku­po­ve u sop­stve­noj or­ga­ni­za­ci­ji do­vo­đe­njem na njih ras­po­pa De­de­i­ća i nje­go­ve pu­tu­ju­će dru­ži­ne. Ova­kva pro­vo­ka­ci­ja vla­sti iza­zva­la je spon­ta­nu re­ak­ci­ju na­ro­da ko­ja je ima­la za po­sle­di­cu ono što su or­ga­ni­za­to­ri i pri­želj­ki­va­li, a to je spre­ča­va­nje iz­no­še­nja broj­ne struč­ne ar­gu­men­ta­ci­je ko­jom bi se po­ka­za­lo da je je­di­na sud­bi­na ovog dis­kri­mi­na­tor­skog na­cr­ta za­ko­na nje­go­vo bez­u­slov­no po­vla­če­nje iz pro­ce­du­re. Jed­no je si­gur­no, a to je da je na­rod u svim ovim jav­nim ras­pra­va­ma sta­vlja­ju­ći znak jed­na­ko­sti iz­me­đu vla­sti i ras­po­pa De­de­i­ća pre­po­znao nji­ho­vu zlu na­mje­ru, ko­jom bi se ugro­zi­lo vje­kov­no po­sto­ja­nje Cr­kve na ovim pr­o­sto­ri­ma i iz­vr­ši­la bez­oč­na oti­ma­či­na hra­mo­va i cr­kve­ne imo­vi­ne – za­klju­ču­je Jo­a­ni­ki­je.