Lju­di od na­u­ke, stru­ke, zna­nja tre­ba da po­mog­nu ob­na­vlja­nje ma­na­sti­ra Sve­tog Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la – Mi­holj­ska pre­vla­ka ka­ko bi sa­ču­va­li sva­ki dje­lić sve­ti­nje, ot­kri­li ga i uči­ni­li do­stup­nim zna­ti­želj­ni­ku i tu­ri­sti, ka­zao je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je u Tiv­tu. U or­ga­ni­za­ci­ji Mi­tro­po­li­je-cr­no­gor­sko pri­mor­ske i Od­bo­ra za ob­no­vu ma­na­sti­ra Sve­tog Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la – Mi­holj­ska pre­vla­ka ju­če je odr­žan okru­gli sto „Ob­no­vi­mo Pre­vla­ku”.
Skup ko­ji je po­sve­ćen ob­no­vi ma­na­sti­ra Pre­vla­ka, drev­nog sje­di­šta Zet­ske epi­sko­pi­je i Mi­holj­skog zbo­ra, otvo­rio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je.
– Do­bro je re­če­no da me­đu svim sta­rim drev­nim sve­ti­nja­ma po­seb­no mje­sto za­u­zi­ma ma­na­stir Sve­tog Ar­han­ge­la ko­ji nas je sa­brao. Svo­jom isto­rij­skom ver­ti­ka­lom on spa­ja sve­u­kup­no hri­šćan­sko pre­da­nje Is­to­ka i Za­pa­da još od vre­me­na rim­skog ca­ra Kon­stan­ti­na. Mje­sto gdje se na­la­zio ma­na­stir ve­za­no je i za kul­tu­ru an­tič­kog Ri­ma, da­kle za do­hri­šćan­sko vri­je­me, pa ti­me ono do­bi­ja još i vi­še na zna­ča­ju. Ta­kvi du­hov­ni cen­tri ni­su mr­tvač­ni­ce ne­go su ži­vi or­ga­ni­zmi, ko­ji stra­da­ju kroz vje­ko­ve, ali se i ob­na­vlja­ju. Ob­na­vlja­nje ne zna­či sa­mo oču­va­nje zi­do­va, ne­go to sa­ču­va­ti i re­vi­ta­li­zo­va­ti. Re­vi­ta­li­zo­va­ti sve­ti­nju.To sta­ro uči­ni­ti no­vim. No­vo vi­no u sta­re mje­ho­ve, ka­ko bi re­klo Je­van­đe­lje. Tek ta­da je pra­vo vi­no. Za­to smo i or­ga­ni­zo­va­li ovaj na­uč­ni skup, da lju­di od na­u­ke, stru­ke, zna­nja po­mog­nu nam ka­ko i na ko­ji na­čin sa­ču­va­ti sva­ki dje­lić sve­ti­nje, ot­kri­ti ga i uči­ni­ti ga do­stup­nim zna­ti­želj­ni­ku i tu­ri­sti, ali s dru­ge stra­ne i cje­lo­kup­no ga ob­no­vi­ti. Bez li­tur­gi­je, bez mo­na­ha, bez ži­vo­ta ne­ma cje­lo­kup­ne ob­no­ve – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Rek­tor Bo­go­slo­vi­je „Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski“, pro­to­je­rej sta­vro­for Goj­ko Pe­re­o­vić na­gla­sio je da je okru­gli sto po­sve­ćen ob­no­vi ma­na­sti­ra Pre­vla­ka i nje­ne oprav­da­no­sti pu­tem za­šti­te ne­ma­te­ri­jal­ne kul­tur­ne ba­šti­ne kroz oču­va­nje vi­še­vje­kov­nog kul­ta i za­šti­te ma­te­ri­jal­ne kul­tur­ne ba­šti­ne, kroz oču­va­nje po­kret­nih i ne­po­kret­nih ar­he­o­lo­ških osta­ta­ka spo­me­nič­ke vri­jed­no­sti.
Re­fe­ra­te na sku­pu pod­ni­je­li su pro­to­je­rej sta­vro­for Goj­ko Pe­ro­vić, rek­tor Bo­go­slo­vi­je „Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski” sa Ce­ti­nja, dr Pa­vle Kon­dić, prof. dr Alek­sej Pent­kov­ski sa Du­hov­ne aka­de­mi­je iz Mo­skve, te­o­log dr Ne­nad Mi­lo­še­vić, dr Đor­đe Jan­ko­vić, ar­he­o­log iz Be­o­gra­da, dr Ve­li­bor Džo­mić i do­cent dr Trip­ko Dra­ga­nić iz Nik­ši­ća, a pro­či­tan je re­fe­rat isto­ri­ča­ra umjet­no­sti, prof. dr Ani­ke Sko­vran.
Uče­šće na ovom okru­glom sto­lu uze­lo je dva­de­se­tak na­uč­ni­ka iz ra­znih obla­sti-te­o­lo­gi­je, ar­he­o­lo­gi­je, et­no­lo­gi­je, pra­va, vjer­skog tu­ri­zma iz Ru­si­je, Grč­ke, Ita­li­je, Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.Ž.K.