-„Mi, po­sla­ni­ci Skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re, svje­sni smo da je zbog ugro­ža­va­nja pri­ro­de za­šti­ta iden­ti­te­ta pro­sto­ra na ko­me ži­vi­mo i dje­lu­je­mo po­sta­la naš neo­d­lo­žan i pra­vovre­me­ni po­sao. Bez ob­zi­ra na na­ša na­ci­o­nal­na, vjer­ska, po­li­tič­ka i dru­ga ubje­đe­nja i osje­ća­nja, zna­mo i pri­hva­ta­mo da su do­sto­jan­stvo i sve­ti­nja ljud­skog bi­ća or­gan­ski po­ve­za­ni sa sve­ti­njom i či­sto­tom pri­ro­de”.
Ovo je kra­tak iz­vod iz De­kla­ra­ci­je o eko­lo­škoj dr­ža­vi Cr­noj Go­ri, ko­ja je na da­na­šnji dan usvo­je­na pri­je 24 go­di­ne na Ža­blja­ku. Ko­li­ko se dr­ža­lo do „sve­ti­nje i či­sto­te pri­ro­de” svje­do­či i či­nje­ni­ca da pro­ble­mi ko­je smo ima­li pri­je dvi­je i po de­ce­ni­je ni­je­su ri­je­še­ni ni dan da­nas, čak su se uve­ća­li. To­li­ko o ne­od­lo­žnom po­slu.
Pi­sa­ne su stra­te­gi­je, na­ja­vlji­va­ni pro­jek­ti, a u prak­si – ni­šta. Na te­ri­to­ri­ji na­še dr­ža­ve evi­den­ti­ra­no je 350 di­vljih de­po­ni­ja, ot­pad pli­va ri­je­ka­ma, na dnu mo­ra su olu­pi­ne i ra­zni ot­pad, cr­ve­ni mulj „kra­si” Pod­go­ri­cu, pe­peo gu­ši Plje­vlja, oba­la Ja­dra­na i ko­ri­to Rib­ni­ce se be­to­ni­ra­ju, po­di­žu ho­te­li i pro­bi­ja­ju pu­te­vi u za­šti­će­nim zo­na­ma....
I dok na ja­vi ima­mo su­mor­nu sli­ku, u vla­di­nim do­ku­men­ti­ma sta­nje ni­je ta­kvo. U In­for­ma­ci­ji o sta­nju ži­vot­ne sre­di­ne za 2014. ko­ju smo do­bi­li tek pri­je tri da­na, Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i Agen­ci­ja za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne nas oba­vje­šta­va­ju da je kva­li­tet ži­vot­ne sre­di­ne re­la­tiv­no do­bar. Za­ču­đu­je da su eko­lo­ške vla­sti ob­ja­vi­le ovaj do­ku­ment mal­te­ne na kra­ju 2015. go­di­ne i da njih sta­nje ži­vot­ne sre­di­ne ne bri­ne.
Sve su pri­li­ke da je re­la­tiv­no do­bro ima­ti pre­ko 350 di­vljih de­po­ni­ja, me­đu ko­ji­ma se iz­dva­ja­ju Va­so­ve Vo­de u Be­ra­na­ma, sme­tli­šte u Do­bra­ko­vu kod Bi­je­log Po­lja, Ba­ko­vi­ći na oba­li Ta­re kod Moj­kov­ca ili kod Ibra u Ro­ža­ja­ma. Cr­ne eko­lo­ške tač­ke – Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma Pod­go­ri­ca, Ter­mo­e­lek­tra­na Plje­vlja, Bro­do­gra­di­li­šte Bi­je­la, Že­lje­za­ra Nik­šić i flo­ta­cij­sko ja­lo­vi­šte olo­va i cin­ka Gra­dac i da­lje ni­je­su sa­ni­ra­ne.
– Naj­za­ga­đe­ni­ji vo­do­to­ci su, kao i pret­hod­nih go­di­na bi­li oko ve­ćih na­se­lja Ve­zi­šni­ca i Će­ho­ti­na na pod­ruč­ju Plje­va­lja, Mo­ra­ča u Pod­go­ri­ci, Ibar kod Ba­ća, Lim kod Bi­je­log Po­lja. Po­se­ban vid za­ga­đe­nja pred­sta­vlja pri­su­stvo osta­ta­ka ra­znih vr­sta čvr­stog ot­pa­da, a uglav­nom pla­stič­ne i me­tal­ne am­ba­la­že na pla­ža­ma i to po­seb­no na lo­ka­ci­ja­ma Sta­ri Ul­cinj i Žu­ko­tr­li­ca, u pe­ri­o­di­ma mi­mo ljet­nje se­zo­ne – na­vo­di se u vla­di­nom Iz­vje­šta­ju o ži­vot­noj sre­di­ni.
To­kom 2014. go­di­ne, u Cr­noj Go­ri je ge­ne­ri­sa­no 330.433 to­na ko­mu­nal­nog ot­pa­da, što je 3,4 od­sto vi­še u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu, a još uvi­jek ima­mo sa­mo dvi­je sa­ni­tar­ne de­po­ni­je i to u Pod­go­ri­ci i Ba­ru. Uko­li­ko že­li u EU, Cr­na Go­ra mo­ra u na­red­nih  če­ti­ri  do pet go­di­na ri­je­ši­ti pro­blem ot­pa­da.
– Od ukup­nih 424.147,09 to­na ge­ne­ri­sa­nog in­du­strij­skog ot­pa­da, naj­ve­ći udio pri­pa­da Sek­to­ru snab­di­je­va­nja elek­trič­nom ener­gi­jom, ga­som i pa­rom i to 90,74 od­sto. Na na­ci­o­nal­nom ni­vou, i da­lje po­sto­ji po­tre­ba za rje­ša­va­njem pro­ble­ma zbri­nja­va­nja in­du­strij­skog ot­pa­da na­sta­log usled pro­iz­vod­nih ak­tiv­no­sti ve­li­kih in­du­strij­skih si­ste­ma kao što su KAP, Že­lje­za­ra i Ter­mo­lek­tra­na – na­vo­di se u vla­di­noj in­for­ma­ci­ji.
Di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon” Alek­san­dar Pe­ro­vić ocje­nju­je za „Dan” da su pro­ble­mi sa cr­nim eko­lo­škim tač­ka­ma da­nas go­ri ne­go pri­je 24 go­di­ne. U me­đu­vre­me­nu je, ka­ko is­ti­če, eska­li­rao pro­blem ne­kon­tro­li­sa­nog ogla­ga­nja ot­pa­da i is­pu­šta­nja ot­pad­nih vo­da, de­va­sti­ra­ni su šum­ski kom­plek­si i ri­ječ­na ko­ri­ta, traj­no na­ru­še­na eko­si­stem­ska har­mo­ni­ja i ugro­žen bi­o­di­ver­zi­tet, kri­vo­lov i eko­kri­mi­nal su uze­li ma­ha.
– Ima­li smo skan­da­lo­zno upra­vlja­nje pro­sto­rom, na­ro­či­to iz­ra­že­no u pri­mor­skom pod­ruč­ju, gdje je ne­le­gal­na i ne­plan­ska grad­nja na­pra­vi­la traj­nu ne­pro­cje­nji­vu eko­lo­šku i eko­nom­sku šte­tu. Bez ob­zi­ra na sve, isti lju­di i da­nas oba­vlja­ju naj­va­žni­je funk­ci­je u Vla­di, u Skup­šti­ni spo­koj­no sje­de oni ko­ji su ami­no­va­li i da­li do­zvo­lu za uni­šta­va­nje naj­vri­jed­ni­jih pri­rod­nih re­sur­sa, što je ap­surd nad ap­sur­di­ma. Za­kon­ski okvir o kom se go­vo­ri kao o ne­kom „ču­du ne­vi­đe­nom” je za­pra­vo i naj­bo­lji do­kaz da si­stem ne funk­ci­o­ni­še ona­ko ka­ko bi tre­ba­lo – ka­že Pe­ro­vić.
On is­ti­če da je Kri­vič­ni za­ko­nik u di­je­lu ko­ji se ti­če za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, ta­ko da svi oni ko­ji su zlo­u­po­tri­je­bi­li slu­žbe­ne po­lo­ža­je i ne­či­nje­njem dor­pi­ni­je­li da se iza­zo­vu ve­li­ke eko­lo­ške šte­te za či­ju sa­na­ci­ju tre­ba da se obez­bi­je­de mi­li­jar­de eura, ne­ma­ju ni­ka­kav strah da će od­go­va­ra­ti za zlo­či­ne nad pri­ro­dom.M.S.


Od Plje­va­lja na­pra­vi­li Čer­no­bilj

Di­rek­tor NVO „Bre­zni­ca” Mi­lo­rad Mi­tro­vić ka­že za „Dan” da je sve nji­ho­ve eko­lo­ške ak­tiv­no­sti vlast „eko­lo­ške dr­ža­ve” če­sto zna­la da oka­rak­te­ri­še kao kri­mi­nal­ne, te da su zbog to­ga osu­đi­va­li NVO ak­ti­vi­ste zbog za­šti­te pri­ro­de. On is­ti­če da dok Si­ri­ja i dru­ge ze­mlje ima­ju eko­nom­ske iz­bje­gli­ce, eko­lo­ška Cr­na Go­ra ima eko­lo­ške iz­bje­gli­ce, po­seb­no iz Plje­va­lja ko­ja su po­sta­la cr­no­gor­ski Čer­no­bilj.
– Već 24 go­di­ne ape­lu­je­mo i tu­pi­mo zu­be po­zi­va­ju­ći nad­le­žne da ne­što ura­de, ali se i da­lje ni­šta se ne de­ša­va – is­ti­če Mi­tro­vić.
On sma­tra da je pre­fiks eko­lo­ške dr­ža­va­ve iz­gu­bio smi­sao i slu­ži da bi stran­ci o to­me pri­ča­li vi­ce­ve.


Po­sta­li pred­met pod­smi­je­ha

Di­rek­to­ri­ca NVO Grin ho­um Na­ta­ša Ko­va­če­vić iz­ja­vi­la je za „Dan” da na­šu stvar­nost ka­rak­te­ri­še gru­bo za­ne­ma­ri­va­nje pri­rod­nih vri­jed­no­sti i re­sur­sa ko­ji se sve vi­še obez­vr­e­đu­ju u od­no­su na me­ga­lo­man­ske pla­no­ve i in­ve­sti­ci­je, naj­če­šće pri­vi­le­go­va­nih po­je­di­na­ca i pri­vred­nih su­bje­ka­ta.
– Po­seb­no u sek­to­ru ener­ge­ti­ke i grad­nje ko­je otvo­re­no pre­ten­du­ju da uni­šte pro­kla­mo­va­ni kon­cept eko­lo­ške dr­ža­ve. Neo­dr­ži­ve in­ve­sti­ci­je za­ne­ma­ru­ju bi­o­di­ver­zi­tet, zdra­vlje lju­di, kao i so­ci­jal­ne i eko­nom­ske ka­te­go­ri­je. Ta­ko u jed­noj tzv. eko­lo­škoj dr­ža­vi ne­ma­mo ni­jed­no za­šti­će­no mor­sko pod­ruč­je ali ak­tiv­no pla­ni­ra­mo naft­na is­tra­ži­va­nja u pod­mor­ju i to na po­vr­ši­ni od 3,19 hi­lja­da kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra. Vla­da in­ten­ziv­no tra­ga za in­ve­sti­to­ri­ma za re­a­li­za­ci­ju hi­dro­e­lek­tra­na na Mo­ra­či, uz­vod­no od naj­va­žni­jeg slat­ko­vod­nog bi­o­di­ver­zi­tet­skog pod­ruč­ja za ci­je­li Di­nar­ski luk. Sa ova­kvim neo­dr­ži­vim pro­jek­ti­ma, uklju­ču­ju­ći plan iz­grad­nje dru­gog blo­ka TE Plje­vlja, ni­je ni ču­do da je epi­tet eko­lo­ške dr­ža­ve po­stao, na­ža­lost, pred­met pod­smi­je­ha do­ma­će i me­đu­na­rod­ne jav­no­sti – is­ta­kla je Ko­va­če­vić.