Cr­na Go­ra je do sa­da iz­gu­bi­la 19 spo­ro­va pred Evrop­skim su­dom za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru, što je po­re­ske ob­ve­zni­ke ko­šta­lo 679.808 eura. Za­stup­nik Cr­ne Go­re pred Evrop­skim su­dom za ljud­ska pra­va Va­len­ti­na Pa­vli­čić ka­za­la je „Da­nu” da je u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne tom su­du iz na­še dr­ža­ve sti­gla 941 pred­stav­ka.
– Evrop­ski sud je do da­nas pro­tiv Cr­ne Go­re do­nio 20 pre­su­da od če­ga je u 19 utvr­đe­na po­vre­da ba­rem jed­nog od kon­ven­cij­skih pra­va, a u jed­nom pred­me­tu ni­je s tim što se u po­jed­nim pred­me­ti­ma po­ja­vlju­je ve­ći broj apli­ka­na­ta. Od da­na do­no­še­nja pr­ve pre­su­de pro­tiv Cr­ne Go­re u pred­me­tu Bi­je­lić, 28. apri­la 2009, do da­nas Cr­na Go­ra je po pre­su­da­ma apli­kan­ti­ma is­pla­ti­la 536.880 eura, a po po­rav­na­nji­ma 142.928 eura – sa­op­šti­la je za naš list Pa­vli­čić.
Ob­ja­šnja­va da se gra­đa­ni Cr­ne Go­re naj­če­šće obra­ća­ju Evrop­skom su­du zbog po­vre­da pra­va na imo­vi­nu i pra­vič­no su­đe­nje ga­ran­to­va­nih Evrop­skom kon­ven­ci­jom o ljud­skim pra­vi­ma.
Ne­vla­di­ni ak­ti­vi­sti sma­tra­ju da ve­li­ki broj pred­stav­ki su­du u Stra­zbu­ru go­vo­ri o ne­e­fi­ka­sno­sti su­do­va u Cr­noj Go­ri, da su do­ma­ći su­do­vi za­šti­ti­li gra­đa­ne na pra­vi na­čin dr­ža­va ne bi ima­la do­dat­ne tro­ško­ve za is­pla­te na­kna­da zbog gu­blje­nja spo­ro­va.
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma vla­da­vi­ne pra­va u NVO Gra­đan­ska ali­jan­sa Zo­ran Vu­ji­čić oci­je­nio je za „Dan” da ve­li­ki broj pred­stav­ki su­du u Stra­zbu­ru po­ka­zu­je da na­ši gra­đa­ni ni­je­su za­do­volj­ni od­lu­ka­ma pra­vo­sud­nih or­ga­na u Cr­noj Go­ri. On is­ti­če da je sta­ti­stič­ki gle­da­no Cr­na Go­ra na dru­gom mje­stu po bro­ju pred­stav­ki pred su­dom u Stra­zbu­ru u od­no­su na broj sta­nov­ni­ka.
– Na to se mo­ra na­do­ve­za­ti i stav tog istog su­da da je ustav­na žal­ba kao po­sled­nje prav­no sred­stvo pri­je Stra­zbu­ra ne­dje­lo­tvo­ran prav­ni li­jek. Sta­ti­stič­ki gle­da­no sve­ga dva do tri od­sto ustav­nih žal­bi se  usvo­ji, a la­ni je čak 61 od­sto od­ba­če­no.  Sve ovo uka­zu­je da gra­đa­ni mo­ra­ju da tra­že prav­du van gra­ni­ca Cr­ne Go­re i da gle­da­no po ovim po­ka­za­te­lji­ma ima­ju vi­še po­vje­re­nja u sud u Stra­zbu­ru ne­go u do­ma­će su­do­ve – upo­zo­rio je Vu­ji­čić.
Is­ta­kao je da je od ključ­nog zna­ča­ja da za­stup­ni­ci dr­ža­va do­bro po­zna­ju osim do­ma­ćeg za­ko­no­dav­stva i Evrop­sku kon­ven­ci­ju o ljud­skim pra­vi­ma. Za­stup­nik, ka­ko na­vo­di, tre­ba da da­je pra­vu i re­al­nu sli­ku, a ne da ra­di pi-ar za dr­ža­vu.
– Ne bih ula­zio u to ko je kri­vac ali gra­đa­ni su ti ko­ji pla­ća­ju gre­ške su­do­va, pa i ona sred­stva po pre­su­da­ma su­da u Stra­zbu­ru. Zbog po­je­di­nih prav­nih sta­vo­va Vr­hov­nog su­da, a ko­ji se ti­ču oba­ve­za pro­is­te­klih iz rad­nih od­no­sa, Cr­na Go­ra tek tre­ba da se su­o­či sa ne ma­lim fi­nan­sij­skim iz­da­ci­ma uko­li­ko sud u Stra­zbu­ru bu­de od­lu­čio u ko­rist apli­ka­na­ta – is­ta­kao je Vu­ji­čić.
Vi­ši prv­ni sa­vjet­nik u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Bo­ris Ma­rić ka­že da su pro­ble­mi u cr­no­gor­skom pra­vo­su­đu slo­že­ni i kre­i­ra­ni de­ce­ni­ja­ma, što je zna­čaj­no uti­ca­lo na ne­do­pu­stiv ne­do­sta­tak po­vje­re­nja u na­ci­o­nal­ne su­do­ve.
– Po­vre­da pra­va na pra­vič­no su­đe­nje u zna­čaj­nom bro­ju, je­ste po­ja­va ko­ja uka­zu­je da se cr­no­gor­ski pra­vo­sud­ni si­stem još ni­je tran­sfor­mi­sao u ne­za­vi­stan i efi­ka­san, a na­da­sve si­stem ko­ji gra­đa­ni osje­ća­ju kao pra­vi­čan sa pu­nim in­te­gri­te­tom. Na to­me ima još pu­no da se ra­di i to ne za­vi­si sa­mo od sud­ske vla­sti, već to zna­čaj­no za­vi­si i od ukla­nja­nja ne­pri­mje­re­nog uti­ca­ja iz­vr­šne vla­sti na pra­vo­sud­nu. Prav­da je spo­ra, ali do­sti­žna i do­la­že­nje do prav­de na­ža­lost mno­go ko­šta. Ako su na­ši su­do­vi i vr­ši­o­ci sud­ske vla­sti iz­vu­kli po­u­ke i na­u­či­li po­treb­ne lek­ci­je iz iz­gu­blje­nih spo­ro­va pred su­dom u Stra­zbu­ru, to ni­je bi­la sku­pa ško­la, ako je i na­kon to­ga, za šta po­sto­je osno­va­ne sum­nje, i da­lje sta­nje u pra­vo­su­đu osta­lo isto, on­da mo­že­mo oče­ki­va­ti no­ve tro­ško­ve i šte­te za jav­ne fi­nan­si­je. I mo­ram po­me­nu­ti da se u ova­kvim slu­ča­je­vi­ma šte­ta pra­vi po vi­še osno­va, a ova iz­ra­že­na u od­štet­nim za­htje­vi­ma i pri­ka­za­na nov­ča­no je sa­mo dio ukup­ne dru­štve­ne šte­te ko­ju pra­vi osje­ćaj ne­do­stat­ka vla­da­vi­ne pra­va i jed­na­ko­sti svih gra­đa­na pred za­ko­nom – iz­ja­vio je za „Dan” Ma­rić.
Pre­ma ri­je­či­ma Bo­ži­da­ra Čo­la­ko­vi­ća, iz Cen­tra za po­li­tič­ku edu­ka­ci­ju, s ob­zi­rom na re­la­tiv­no ve­li­ki broj tu­žbi na­ših gra­đa­na su­du u Stra­zbu­ru sti­če se uti­sak da naš pra­vo­sud­ni si­stem ne funk­ci­o­ni­še u skla­du sa pro­kla­mo­va­nim stan­dar­di­ma, ko­ji su po­sta­vlje­ni kao cilj ko­ji bi tre­ba­lo po­sti­ći i či­ji je ste­pen ostva­ri­va­nja to­kom pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa neo­p­ho­dan uslov na­pre­do­va­nja na pu­tu sti­ca­nja član­stva u EU.
– Oči­gled­ne su te­ško­će u funk­ci­o­ni­sa­nju pra­vo­sud­nog si­ste­ma, i to ne sa­mo kad je ri­ječ o me­dij­ski naj­a­trak­tiv­ni­jim slu­ča­je­vi­ma pro­ce­su­i­ra­nja ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Raz­lo­ge vje­ro­vat­no tre­ba tra­ži­ti u or­ga­ni­za­ci­o­nim ne­do­sta­ci­ma unu­tar si­ste­ma, a u po­je­di­nim obla­sti­ma i u po­sto­ja­nju ne­for­mal­nog uti­ca­ja ko­ji po­li­tič­ke struk­tu­re ima­ju na do­no­še­nje sud­skih od­lu­ka. Ta­ko­đe, ne bi tre­ba­lo za­ne­ma­ri­ti či­nje­ni­cu da je dr­ža­va Cr­na Go­ra kao kan­di­dat za član­stvo u EU ne­u­po­re­di­vo efi­ka­sni­ja u uskla­đi­va­nju za­ko­no­dav­stva sa evrop­skim ne­go što je slu­čaj u pri­mje­ni usvo­je­nih za­ko­na – is­ta­kao je Čo­la­ko­vić.M.S.

Pro­pu­sti pra­vo­sud­nog si­ste­ma

Čo­la­ko­vić na­vo­di da sta­ti­stič­ki po­sma­tra­no 19 okri­vlju­ju­ćih pre­su­da pro­tiv dr­ža­ve Cr­ne Go­re i ni­je alar­man­tan broj, ali je po­ka­za­telj od­re­đe­nih pro­pu­sta u funk­ci­o­ni­sa­nju na­šeg pra­vo­sud­nog si­ste­ma kao i ne­us­kla­đe­no­sti do­ma­će sa re­le­vant­nom prak­som u evrop­skom pra­vo­su­đu.
– Ako ima­mo u vi­du sta­nje bu­dže­ta, sa vi­so­kim de­fi­ci­tom i ste­pe­nom za­du­že­no­sti, tro­ško­vi mje­re­ni sto­ti­na­ma hi­lja­da eura se či­ne luk­su­zom ko­ji dr­ža­va se­bi ni­je mo­gla i ni­je smje­la do­zvo­li­ti. Ažur­nost su­do­va i iz­o­sta­nak pro­ble­ma­tič­nih pre­su­da ko­je su po­vod za obra­ća­nje su­du u Stra­zbu­ru, kao i re­for­ma si­ste­ma u prav­cu eli­mi­ni­sa­nja ili mi­ni­mi­zo­va­nja na naj­ma­nju mo­gu­ću mje­ru ova­kvih po­ja­va bi u sva­kom slu­ča­ju do­pri­ni­je­li da se po­me­nu­ta sred­stva is­ko­ri­ste u dru­ge, ur­gent­ni­je svr­he umje­sto u op­te­re­ći­va­nje bu­dže­ta pla­ća­njem gre­ša­ka, bez ob­zi­ra na raz­log iz kog su po­či­nje­ne. Da li je u kon­kret­nim slu­ča­je­vi­ma u pi­ta­nju na­mjer­na ne­a­žur­nost (pod­sje­ti­mo se ne­ko­li­ko sud­skih pro­ce­sa ko­ji su re­zul­ti­ra­li „gre­ška­ma” u ku­ca­nju sa­mog tek­sta pre­su­de) ili se ra­di o pre­tr­pa­no­sti su­do­va pred­me­ti­ma, usled če­ga se de­ša­va­ju i pro­ce­du­ral­ne gre­ške ili, na­pro­sto, o ne­a­de­kvat­noj pri­mje­ni za­kon­ske re­gu­la­ti­ve u sud­skoj prak­si, bi­lo što od na­ve­de­nog da je raz­log nad­le­žni bi tre­ba­lo da pre­du­zmu mje­re u prav­cu pro­na­la­že­nja mo­de­la ko­ji bi po­stao prak­sa u funk­ci­o­ni­sa­nju su­do­va, u naj­ve­ćem ste­pe­nu po­du­dar­na sa evrop­skom sud­skom prak­som, da bi se u bu­duć­no­sti iz­bje­glo op­te­re­će­nje bu­dže­ta vi­so­kim iz­no­si­ma na­sta­lim ovim po­vo­dom – za­klju­ču­je on.