In­sti­tu­ci­ja Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da utvr­di­la je da Upra­va po­li­ci­je ni­je spro­ve­la efi­ka­snu i dje­lo­tvor­nu is­tra­gu i da su Ali­ji Šlju­ki iz Plje­va­lja po­vri­je­đe­na ljud­ska pra­va. Na­i­me, Šlju­ka je ne­ko­li­ko pu­ta pod­no­sio pri­ja­ve Upra­vi po­li­ci­je 2011, 2014, 2015. i 2016, za­to što su mu ne­po­zna­ti na­pa­da­či lo­mi­li sta­kla na autu i pro­zo­re na pro­sto­ri­ja­ma nje­go­ve NVO Al­ter­na­ti­va, a sve je kul­mi­ni­ra­lo u fe­bru­a­ru ove go­di­ne ka­da je ba­če­na bom­ba na nje­gov po­slov­ni pro­stor. Upr­skos broj­nim na­pa­di­ma, još uvi­jek ne­ma re­zul­ta­ta is­tra­ga ni po jed­noj od pri­ja­va ni na­kon pro­te­ka pet, dvi­je i jed­ne go­di­ne, a na­kon po­sled­njeg, ko­je je nad­le­žni tu­ži­lac oci­je­nio kao kri­vič­no dje­lo „iza­zi­va­nje op­šte opa­sno­sno­sti“, ni na­kon pet mje­se­ci.
Po­stu­pa­nje slu­žbe­ni­ka Upra­ve po­li­ci­je, u kon­kret­nom slu­ča­ju, prema ocje­ni za­štit­ni­ka, ni­je u skla­du sa po­tvr­đe­nim me­đu­na­rod­nim ugo­vo­ri­ma i op­šte­pri­hva­će­nim pra­vi­li­ma me­đu­na­rod­nog pra­va.
– Iako je na­kon de­to­ni­ra­nja eks­plo­ziv­ne na­pra­ve u po­slov­nom pro­sto­ru pod­no­si­o­ca pri­tu­žbe ugro­že­na lič­na bez­bjed­nost, Upra­va po­li­ci­je ni­je od­go­vo­ri­la na nje­gov za­htjev za pro­cje­nu lič­ne bez­bjed­no­sti. Ne­sum­nji­vo je da dr­ža­va ima za­da­tak i da obez­bi­je­di stan­dar­de za­šti­te jav­ne bez­bjed­no­sti i da sva­ki ri­zik po ži­vot, na­me­će vla­sti­ma da pre­du­zmu mje­re da spri­je­če da se taj ri­zik ma­te­ra­li­zu­je. Za­štit­nik uka­zu­je da je oba­ve­za Upra­ve po­li­ci­je da is­pi­ta sva­ki na­vod ne­kog na­sil­nog po­stu­pa­nja i pritom uči­ni sve po­treb­ne na­po­re ra­di utvr­đi­va­nja i iden­ti­fi­ko­va­nja uči­ni­la­ca kri­vič­nih dje­la ili pre­kr­ša­ja – na­vo­di se u mi­šlje­nju om­bud­sma­na ko­je pot­pi­su­je za­mje­nik za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da Zden­ka Pe­ro­vić.
Om­bud­sman na­vo­di da mo­gu po­sto­ja­ti stvar­ne po­te­ško­će ko­je spre­ča­va­ju na­pre­do­va­nje od­re­đe­ne is­tra­ge. Br­zo re­a­go­va­nje vla­sti u si­tu­a­ci­ja­ma ko­je uklju­ču­ju upo­tre­bu smr­to­no­sne si­le mo­že se ge­ne­ral­no sma­tra­ti su­štin­skim za oču­va­nje po­vje­re­nja jav­no­sti u vla­da­vi­nu pra­va i spre­ča­va­nje sva­ke po­ja­ve za­vje­re ili to­le­ri­sa­nja ne­za­ko­ni­tih rad­nji.
– Iz Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va sma­tra­ju da po­zi­tiv­na du­žnost dr­ža­ve je­ste da za­šti­ti po­je­din­ca od ne­za­ko­ni­tog po­stu­pa­nja li­ca i ja­vlja se „ka­da vla­sti zna­ju ili je tre­ba­lo da zna­ju da u od­re­đe­nom tre­nut­ku po­sto­ji re­al­ni i ne­po­sred­ni ri­zik za ži­vot li­ca na osno­vu kri­vič­nog či­nje­nja tre­ćeg li­ca, a ne pre­du­zmu mje­re u okvi­ru svo­jih za­kon­skih ovla­šće­nja da se ta­kav ri­zik iz­bjeg­ne. U svo­joj prak­si Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va, na osno­vu Evrop­ske kon­ven­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va i slo­bo­da utvr­dio je oba­ve­zu dr­ža­ve da spro­ve­de ne­za­vi­snu, efi­ka­snu i dje­lo­tvor­nu is­tra­gu. Sud je po­ja­snio da ova oba­ve­za pod­ra­zu­mi­je­va da dr­žav­ni or­ga­ni, pre­du­zmu sve po­treb­ne ko­ra­ke ko­je ima­ju na ras­po­la­ga­nju da osi­gu­ra­ju do­ka­ze i pri­tom po­stu­pa­ju hit­no i eks­pe­di­tiv­no. Po­stup­ci pa­siv­no­sti i ne­dje­lo­tvor­no­sti na­ru­ša­va­ju kre­di­bi­li­tet Upra­ve po­li­ci­je, a po­seb­no šte­te ostva­re­nju osnov­nih ljud­ska pra­va – ko­na­sta­tu­je se u mi­šlje­nju.
Za­štit­nik uka­zu­je da is­tra­ga tre­ba bi­ti te­melj­na, ne­za­vi­sna i pa­žlji­va.
M.S.


Hit­no da re­a­gu­ju

Om­bud­sman je dao pre­po­ru­ku Upra­vi po­li­ci­je da bez od­la­ga­nja, pre­du­zme sve po­treb­ne mje­re i rad­nje ra­di ot­kri­va­nja oso­be ili oso­ba od­go­vor­nih za pod­me­ta­nje i de­to­ni­ra­nje eks­plo­ziv­ne na­pra­ve u po­slov­nom pro­sto­ru Ali­je Šlju­ke. Po­li­ci­ji je na­lo­že­no i da bez od­la­ga­nja, do­sta­vi od­go­vor pod­no­si­o­cu pri­tu­žbe o po­stu­pa­nju po nje­go­vom za­htje­vu za bez­bje­dno­snu pro­cje­nu.
– Pre­po­ru­ču­je se da Upra­va po­li­ci­je obez­bi­je­di do­sled­no po­što­va­nje na­ci­o­nal­nih pro­pi­sa, po­tvr­đe­nih me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra i op­šte­pri­hva­će­nih pra­vi­la me­đu­na­rod­nog pra­va, ko­ji se od­no­se na pri­mje­nu po­li­cij­skig ovla­šće­nja. Upra­va po­li­ci­je je du­žna da, u ro­ku od 20 da­na od da­na pri­je­ma mi­šlje­nja, Za­štit­ni­ku ljud­skih pra­va i slo­bo­da do­sta­vi iz­vje­štaj o pred­u­ze­tim rad­nja­ma i mje­ra­ma za iz­vr­še­nje pre­po­ru­ka – na­vo­di se u pre­po­ru­ka­ma om­bud­sma­na.