Vla­da je na po­sled­njoj sjed­ni­ci kon­sta­to­va­la da da­na­šnja jav­na upra­va ni­je u mo­guć­no­sti da od­go­vo­ri na ono što je im­pe­ra­tiv dr­žav­ne po­li­ti­ke, a to je eko­nom­ski rast. Zbog to­ga su usvo­ji­li i Stra­te­gi­ju re­for­me jav­ne upra­ve u Cr­noj Go­ri za pe­ri­od 2016–2020. go­di­ne s ak­ci­o­nim pla­nom ko­ji će ko­šta­ti 8,6 mi­li­o­na eura, pri če­mu će čak 2,4 mi­li­o­na da­ti za is­pla­te ot­prem­ni­na. Slu­čaj­no ili na­mjer­no, stra­te­gi­ja je usvo­je­na u iz­bor­noj go­di­ni, ka­da su i pred­vi­đe­ni mi­li­o­ni za ot­prem­ni­ne.
U Rad­nič­koj par­ti­ji ta­kav po­tez Vla­de ocje­nju­ju kao po­pu­li­stič­ki, od­no­sno kao sta­ri trik u no­vom iz­da­nju gdje se pred iz­bo­re Vla­da pred­sta­vlja kao do­bro­či­ni­telj, a u stva­ri da­ju mr­vi­ce.
– Ovo je sa­mo još je­dan od pro­vid­nih tri­ko­va Vla­de u pred­iz­bor­nom pe­ro­du. Ka­ko ne ka­žu da su za 27 go­di­na vla­da­vi­ne uni­šti­li pri­vre­du od ko­je dr­ža­va ži­vi. Hva­le se ka­ko da­ju mr­vi­ce. Ne­ka ka­žu ko­li­ko je­dan čo­vjek mo­že da ži­vi od te mi­ze­r­ne ot­prem­ni­ne ko­ju do­bi­je. Ovo je sa­mo no­va pre­va­ra i ni­je slu­čaj­no što se dva i po mje­se­ca pred iz­bo­re sa­op­šta­va da će da­ti mi­li­o­ne. Sa­mo po­ku­ša­va­ju da pre­va­re na­rod – is­ti­če Ra­do­van To­ško­vić iz Rad­nič­ke par­ti­je.
U Vla­di ka­žu da je glav­ni cilj re­form­skih ak­tiv­no­sti stva­ra­nje efi­ka­sne i ser­vi­sno ori­jen­ti­sa­ne upra­ve, ko­ju ka­rak­te­ri­še rast po­vje­re­nja gra­đa­na u njen rad.
– Po­seb­ni ci­lje­vi re­for­mi su – us­po­sta­vlja­nje por­ta­la e-upra­ve kao je­din­stve­ne tač­ke pri­stu­pa elek­tron­skim uslu­ga­ma, una­pre­đe­nje kon­tro­le nad za­ko­ni­to­šću i cje­lis­hod­no­šću ra­da or­ga­na jav­ne upra­ve, efi­ka­sni­je ostva­ri­va­nje pra­va na slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma i una­pre­đe­nje efi­ka­sno­sti, efek­tiv­no­sti i za­do­volj­stva gra­đa­na kva­li­te­tom uslu­ga. Pred­sjed­nik Vla­de Mi­lo Đu­ka­no­vić pod­sje­tio je da je još ra­ni­je oci­je­nio da je re­for­ma jav­ne upra­ve jed­na od naj­va­žni­jih struk­tur­nih re­for­mi ko­je na­ša ze­mlja tre­ba da na­pra­vi. Da­na­šnja jav­na upra­va ni­je u mo­guć­no­sti da od­go­vo­ri na ono što je im­pe­ra­tiv dr­žav­ne po­li­ti­ke, a to je eko­nom­ski rast, te će sto­ga ovo pi­ta­nje bi­ti u pr­vom pla­nu sle­de­će vla­de, za­klju­čio je pre­mi­jer – sa­op­šte­no je iz Vla­de.
Ukup­ni oci­je­nje­ni tro­ško­vi pri­mjen­e Stra­te­gi­je u pe­ri­o­du od 2016–2020. go­di­ne iz­no­si­će 8.666.840 eura, od če­ga 2,2 mi­li­o­na či­ni po­ten­ci­jal­na do­na­tor­ska po­moć.
– Tro­ško­vi ak­tiv­no­sti pla­ni­ra­nih ak­ci­o­nim pla­nom, ko­ji je sa­stav­ni dio Stra­te­gi­je za pe­ri­od 2016–2017. go­di­ne iz­no­se 4,46 mi­li­o­na eura, od če­ga su 2.400.000 pla­ni­ra­na sred­stva za ot­prem­ni­ne za pe­ri­od 2016–2020. go­di­ne, a 2,2 mi­li­o­na je zah­ti­je­va­na do­na­tor­ska po­moć. Na ak­tiv­no­sti ko­je će pred­u­zi­ma­ti dr­žav­ni or­ga­ni od­no­si se 4.266.840 eura – na­vo­di se u Stra­te­gi­ji.
Sred­stva pla­ni­ra­na za ak­tiv­no­sti dr­žav­nih or­ga­na, ka­ko se na­vo­di, ne pred­sta­vlja­ju traj­no uve­ća­nje bu­dže­ta za taj iz­nos, već tro­ško­ve im­ple­men­ta­ci­je ak­tiv­no­sti.
– Ukup­ni tro­ško­vi pri­mje­ne stra­te­gi­je pred­sta­vlja­ju 1,2 od­sto ukup­nih go­di­šnjih tro­ško­va za funk­ci­o­ni­sa­nje or­ga­na na ko­je se stra­te­gi­ja od­no­si, sa­mim tim fi­nan­sij­ska i fi­skal­na odr­ži­vost je obez­bi­je­đe­na. Uko­li­ko se za ak­tiv­no­sti pla­ni­ra­ne stra­te­gi­jom obez­bi­je­de, do­na­tor­ska sred­stva u skla­du sa pla­nom, ad hok tro­ško­vi pri­mje­ne stra­te­gi­je iz­no­si­će 0,9 po­sto te­ku­ćih go­di­šnih ras­ho­da or­ga­na ko­ji će je im­ple­men­ti­ra­ti – kon­sta­tu­je se u stra­te­gi­ji.
Pod­sje­ti­mo, broj za­po­sle­nih ko­ji­ma se pla­te is­pla­ću­ju iz dr­žav­nog bu­dže­ta od ma­ja 2013. do kra­ja 2015. po­ve­ćan je za 1.199. To je do­kaz da je ra­ni­ji vla­din plan unu­tra­šnje re­or­ga­ni­za­ci­je jav­nog sek­to­ra do­ži­vio fi­ja­sko, ko­jim je pla­ni­ra­no sma­nji­va­nje bro­ja za­po­sle­nih u dr­žav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji.
Na­i­me, pre­ma po­da­ci­ma iz pla­na ra­ci­o­na­li­za­ci­je iz ma­ja 2013. go­di­ne, na ni­vou jav­nog sek­to­ra, ukup­no su bi­la rad­no an­ga­žo­va­na 51.323 li­ca, a pre­ma po­da­ci­ma do­bi­je­nim za po­tre­be sa­či­nja­va­nja ovog iz­vje­šta­ja u de­cem­bru 2015. go­di­ne 52.522 li­ca. Pro­iz­i­la­zi da je, u pe­ri­o­du maj 2013 – de­cem­bar 2015. go­di­ne po­ve­ćan ukup­ni broj za­po­sle­nih za 1.199 li­ca.
Iz NVO sek­to­ra u vi­še na­vra­ta su upo­zo­ra­va­li da jav­ni sek­tor ni­je pro­fe­si­o­na­lan i de­po­li­ti­zo­van, te da za­po­šlja­va­nje u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i pred­u­ze­ći­ma u Cr­noj Go­ri slu­ži za na­gra­đi­va­nje po­li­tič­ke lo­jal­no­sti i do­ka­zu­je da su po­tre­be za gla­sa­či­ma ja­če od one za sma­nje­njem dr­žav­ne ad­mi­ni­stra­ci­je. U jav­nom sek­to­ru Cr­ne Go­re ra­di oko de­set od­sto ukup­ne po­pu­la­ci­je u dr­ža­vi, od­no­sno sva­ki de­se­ti gra­đa­nin.
M.S.


Vi­so­ko po­li­ti­zo­van ka­dar

Iz Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje po­ru­či­li su ra­ni­je da Vla­da mo­ra po­što­va­ti za­htje­ve EU, a da par­ti­ja ski­ne „ša­pe” sa jav­ne upra­ve i pre­sta­ne da je ko­ri­sti kao svoj ser­vis. Is­ta­kli su da se jav­ni sek­tor sa raz­lo­gom per­ci­pi­ra kao vi­so­ko po­li­ti­zo­van, od­no­sno da ni­je u slu­žbi gra­đa­na, već do­no­si­o­ca od­lu­ka ili pa­ra­lel­nih cen­ta­ra mo­ći. CGO is­ti­če da je dr­ža­va Cr­na Go­ra naj­ve­ći po­slo­da­vac, što uka­zu­je do­volj­no o bro­ju za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru, i to u dr­ža­vi ko­ja je op­te­re­će­na eko­nom­skim i so­ci­jal­nim pro­ble­mi­ma, za ko­je ista ta jav­na ad­mi­ni­stra­ci­ja ne­ma ade­kva­tan od­go­vor. Ta­ko­đe, sma­tra­ju da je ak­tu­el­ni si­stem neo­dr­živ i on ne mo­že efi­ka­sno ni od­go­vo­ri­ti na dnev­ne pro­ble­me, a ka­mo­li da spro­vo­di za­htjev­ne re­for­me.


Spre­ma­ju pre­va­ru

Ra­do­van To­ško­vić ka­že za „Dan” da čla­no­vi Vla­de i vla­da­ju­će par­ti­je ži­ve po evrop­skom stan­dar­du.
– A na­rod, uz pu­no uva­ža­va­nje Afri­ke, ži­vi afrič­kim stan­dar­dom. Ne znam ka­ko po­sla­ni­ke DPS-a ni­je sra­mo­ta da ka­žu ka­ko je po­ve­ća­na pro­sječ­na pla­ta. Je­ste, za ne­ko­li­ko eura. Za­što ne ka­žu da je pri­je nji­ho­vog do­la­ska na vlast, pro­sječ­na pla­ta bi­la dva pu­ta ve­ća od ci­je­ne po­tro­šač­ke kor­pe, a sa­da je su­prot­no. Ti gro­ba­ri cr­no­gor­ske pri­vre­de opet pred iz­bo­re za­va­ra­va­ju na­rod i pri­pre­ma­ju pre­va­ru – ka­že To­ško­vić.