Dis­kri­mi­na­ci­ja pri­li­kom za­po­šlja­va­nja naj­vi­še se de­ša­va zbog po­li­tič­ke po­dob­no­sti, po­ka­za­lo je is­tra­ži­va­nje Gra­đan­ske ali­jan­se (GA). Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da je dis­kri­mi­na­ci­ja pri­li­kom za­po­šlja­va­nja za­stu­plje­na i da se ja­vlja naj­vi­še po osno­vu po­li­tič­kog uvje­re­nja, na­ci­o­nal­no­sti, po­la, in­va­li­di­te­ta i sta­ro­sti.
– Gra­đa­ni su na­ve­li raz­lo­ge ne­za­po­sle­no­sti, a naj­vi­še su na­vo­di­li dis­kri­mi­na­ci­ju i ko­rup­ci­ju pri­li­kom za­po­šlja­va­nja, po­li­tič­ku ne­po­dob­nost, lo­še po­li­ti­ke za­po­šlja­va­nja, loš si­stem obra­zo­va­nja i ve­li­ki broj kan­di­da­ta iste stru­ke, ne­raz­vi­je­nost dr­ža­ve, po­seb­no sje­ve­ra i ne­do­stat­ka rad­nih mje­sta, ve­li­ki broj fa­bri­ka ko­je su za­tvo­re­ne ili su u ste­ča­ju, dok su se po­je­di­ni od­go­vo­ri od­no­si­li i na pro­ble­me re­gu­li­sa­nja prav­nog sta­tu­sa – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju GA.
Dis­kri­mi­na­ci­ju pri­li­kom za­po­šlja­va­nja tvr­di da je do­ži­vje­lo 42 od­sto is­pi­ta­ni­ka, a 71 od­sto je iz­ja­vi­lo da je ču­lo da je ne­ko dru­gi dis­kri­mi­ni­san.
Gra­đa­ni su naj­vi­še za­do­volj­ni ra­dom NVO, me­di­ja i Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va u ovoj obla­sti, a naj­ma­nje Vla­dom, Skup­šti­nom i po­li­ci­jom.
– Gra­đa­ni ko­ji su uče­stvo­va­li u fo­kus gru­pa­ma opi­sa­li su si­tu­a­ci­ju u Cr­noj Go­ri ve­o­ma lo­šom i te­škom, po­seb­no za ne­za­po­sle­ne. Oni su za­klju­či­li da po­li­tič­ke struk­tu­re ne­ma­ju do­volj­no ka­pa­ci­te­ta i da ni­je­su is­kre­ni ka­da go­vo­re da se za­la­žu u ovoj obla­sti. Is­pi­ta­ni­ci su na­ve­li da je eko­nom­sko-po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri pre­tr­pje­la niz uda­ra­ca u pro­te­klih dva­de­set go­di­na, ko­je je pra­tio iz­o­sta­nak ade­kvat­ne re­ak­ci­je nad­le­žnih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja u ci­lju za­šti­te pra­va, ka­ko svih gra­đa­na ta­ko i ne­za­po­sle­nih – kon­sta­tu­je se u do­ku­men­tu.
Is­pi­ta­ni­ci su kri­ti­ko­va­li i afe­ru „Sni­mak”, na­vo­de­ći da su iz ugla za­po­šlja­va­nja, i da­lje osta­li ne­raz­ri­je­še­ni slu­ča­je­vi, ko­ji ja­sno uka­zu­ju na dis­kri­mi­na­ci­ju pri­li­kom za­po­šlja­va­nja i pri­su­stva ko­rup­ci­je u či­ta­vom pro­ce­su za­po­šlja­va­nja.
– Is­pi­ta­ni­ci su ka­za­li da su na lo­kal­nom i na­ci­o­nal­nom ni­vou če­ste op­tu­žbe po­li­ti­ča­ra o ko­rup­ci­ji i kri­mi­nal­nim ak­tiv­no­sti­ma. Kao pri­mjer vi­so­ke ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la na­ve­li su Bu­dvu. Is­pi­ta­ni­ci sma­tra­ju da su dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je opro­sti­le oni­ma ko­ji su iden­ti­fi­ko­va­ni kao od­go­vor­ni, ta­ko što će dio nov­ca ko­ji su ne­za­ko­ni­to ste­kli vra­ti­ti op­šti­ni. Is­pi­ta­ni­ci su za­klju­či­li da se sti­če uti­sak da kli­ma sa­mo­vo­lje na dr­žav­nom ni­vou i po­sto­ja­nje ne­do­dir­lji­vih ne­for­mal­nih cen­ta­ra mo­ći slu­ži kao ali­bi od­go­vor­nim u lo­kal­noj upra­vi da ne ra­de svoj po­sao i ne po­stu­pa­ju po za­ko­nu – na­vo­di se u is­tra­ži­va­nju.
Pre­ma sta­vo­vi­ma is­pi­ta­ni­ka, dis­kri­mi­na­ci­ja se ja­vlja ka­ko pri­li­kom za­po­šlja­va­nja u dr­žav­nim or­ga­ni­ma ta­ko i u pri­vat­nom sek­to­ru. Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­li da pro­ce­du­re za za­po­šlja­va­nje ni­je­su ja­sne, tran­spa­rent­ne i da nji­ma u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va ni­je­su pro­pi­sa­ni uslo­vi pro­vje­re zna­nja i po­stu­pak bo­do­va­nja pod­ni­je­tih apli­ak­ci­ja. Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo i da ne­za­po­sle­ni gra­đa­ni ni­je­su ohra­bre­ni da pod­no­se pri­ja­ve i da ne­ma­ju po­vje­re­nja u rad nad­le­žnih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja po pi­ta­nju za­šti­te nji­ho­vih pra­va.
Pred­stav­ni­ci nad­le­žnih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, ko­ji su in­ter­vju­i­sa­ni u ovom is­tra­ži­va­nju, na­ve­li su da su po­li­tič­ka pri­pad­nost, in­va­li­di­tet, na­ci­o­nal­nost, et­nič­ko po­ri­je­klo, dru­štve­ni po­lo­žaj, imov­no sta­nje, sta­rost, pol, sek­su­al­na ori­jen­ta­ci­ja, je­zik, vje­ra, zdrav­stve­no sta­nje, bo­ja ko­že i pri­pa­da­nje ma­njin­skim na­ro­di­ma raz­lo­zi ko­je su pre­po­zna­li kao raz­lo­ge dis­kri­mi­na­ci­je pri­li­kom za­po­šlja­va­nja.
– Ve­ći­na is­pi­ta­ni­ka sma­tra da se dis­kri­mi­na­ci­ja pri­li­kom za­po­šlja­va­nja do­ga­đa naj­vi­še na osno­vu po­li­tič­ke pri­pad­no­sti. Ovo pi­ta­nje is­pi­ta­ni­ci su če­sto po­ve­zi­va­li i sa na­ci­o­nal­nom pri­pad­no­šću. Na osno­vu sta­vo­va is­pi­ta­ni­ka, na dru­gom mje­stu je dis­kri­mi­na­ci­ja pri­li­kom za­po­šlja­va­nja u od­no­su na pol – kon­sta­tu­je se u na­la­zi­ma GA.
Iz GA su pre­po­ru­či­li da se po­kre­ne pro­mje­na le­gi­sla­ti­ve i prak­se ka­ko bi za­po­šlja­va­nje bi­lo tran­spa­rent­ni­je i ka­ko bi se apli­kan­ti­ma omo­gu­ći­li ade­kvat­ni me­ha­ni­zmi za­šti­te pra­va od dis­kri­mi­na­ci­je pri­li­kom za­po­šlja­va­nja.
– Po­sto­je­ći Za­kon o za­bra­ni dis­kr­mi­na­ci­je ne sa­dr­ži od­stu­pa­nja od na­če­la za­bra­ne dis­kri­mi­na­ci­je, što mo­že do­ve­sti u pi­ta­nje odr­ži­vost si­ste­ma ka­kvo je npr. oblast ži­vot­nog osi­gu­ra­nja, oblast ra­da u po­je­di­nim sek­to­ri­ma i slič­no. Ovo je na­ro­či­to va­žno ako se ima u vi­du re­strik­tiv­na de­fi­ni­ci­ja ustav­nog na­če­la o ne­di­skri­mi­na­ci­ji iz čla­na 8 Usta­va. Po­sto­je­će od­red­be Za­ko­na o za­bra­ni dis­kri­mi­na­ci­je i Za­ko­na o za­bra­ni dis­kri­mi­na­ci­je li­ca sa in­va­li­di­te­tom sa­dr­že iste nor­me, pa ih tre­ba ujed­na­či­ti ili bri­sa­ti sa po­zi­vom na od­red­be za­ko­na u ko­je­mu te nor­me ni­je­su bri­sa­ne. Va­že­ći za­kon ni­je na va­ljan na­čin iz­vr­šio struk­tu­ri­ra­nje od­red­bi o vr­sta­ma, ob­li­ci­ma, pod­ruč­ji­ma i osno­va­ma dis­kri­mi­na­ci­je, zbog če­ga se po­je­di­nim sek­to­ri­ma ili ob­li­ci­ma (ne)oprav­da­no da­je pred­nost – na­vo­di se u pre­po­ru­ka­ma.
Is­pi­ti­va­nje je ra­đe­no kroz an­ket­no is­tra­ži­va­nje i kroz fo­kus gru­pe. U an­ket­nom is­pi­ti­va­nju uče­stvo­va­lo je 507 gra­đa­na.
A.O.


Ulo­ga pre­kr­šaj­nih su­do­va

U pu­bli­ka­ci­ji GA se na­vo­di da ogro­man broj pred­me­ta iz obla­sti po­ro­dič­nog na­si­lja i na­si­lja nad že­na­ma kao po­se­ban ob­lik dis­kri­mi­na­ci­je za­vr­ša­va pred pre­kr­šaj­nim su­do­vi­ma.
– Su­šti­na je da su oni naj­če­šće stvar­ni no­si­o­ci si­ste­ma za­šti­te za­sno­va­nog na Za­ko­nu o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci upra­vo zbog opor­tu­nog po­na­ša­nja dru­gih or­ga­na da ta­kve slu­ča­je­ve kva­li­fi­ku­ju kao kri­vič­no dje­lo. Dru­go, pre­kr­ša­ji­ma jav­nog re­da i mi­ra ob­u­hva­će­no je ne­ko­li­ko de­li­ka­ta ko­ji de­ri­vi­ra­ju iz kon­cep­ci­je ne­jed­na­ko­sti ili ko­re­spon­di­ra­ju kri­vič­nim dje­li­ma sa dis­kri­mi­na­tor­nom osno­vom – na­vo­di se u is­tra­ži­va­nju.