M
i­ni­star za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va Meh­med Zen­ka u in­ter­vjuu za „Dan” po­ru­ču­je da će to­kom man­da­ta ra­di­ti na to­me da svi gra­đa­ni ostva­ru­ju pra­va i slo­bo­de na jed­nak na­čin. Is­ti­če da je spre­man za sa­sta­nak sa svim pred­stav­ni­ci­ma cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca po­vo­dom do­go­vo­ra oko iz­ra­de Za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti, uključujući i mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja.
Zen­ka ocje­nju­je da je Cr­na Go­ra do­bar pri­mjer me­đu­vjer­ske i me­đu­na­ci­o­nal­ne to­le­ran­ci­je i za­jed­nič­kog ži­vo­ta i da se zbog to­ga te vri­jed­no­sti mo­ra­ju ču­va­ti i una­pre­đi­va­ti.
• Šta će bi­ti Va­ši pri­o­ri­te­ti kao mi­ni­stra ljud­skih i ma­njin­skih pra­va?
Pri­o­ri­te­ti re­so­ra za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va su sva­ka­ko bo­lja za­šti­ta i una­pre­đe­nje pra­va i slo­bo­da svih gra­đa­na. Oba­ve­za na­šeg re­so­ra je, naj­pri­je, pu­na uskla­đe­nost do­ma­ćeg sa me­đu­na­rod­nim prav­nim okvi­rom u obla­sti za­šti­te ljud­skih pra­va, po ko­jem će se stvo­ri­ti uslo­vi za jed­na­ko po­što­va­nje pra­va i slo­bo­da svih. Cr­na Go­ra je od­ma­kla na svom evrop­skom in­te­gra­ci­o­nom pu­tu i naj­bo­lji po­ka­za­telj tog uspje­ha je ozbilj­nost sa ko­jom je pri­stu­pi­la ostva­ri­va­nju mje­ra iz pre­go­va­rač­kog po­gla­vlja 23. Da je vla­da­vi­na pra­va, a po­seb­no oblast te­melj­nih pra­va, osnov za sva­ki raz­voj Cr­ne Go­re i nje­nog dru­štva, po­ka­zu­je i sprem­nost svih re­le­vant­nih ak­te­ra da se u ovoj obla­sti ostva­re naj­bo­lji i odr­ži­vi re­zul­ta­ti.
Tim smje­rom i sam na­sta­vljam, bi­ću upo­ran u svo­jim na­sto­ja­nji­ma da na­ši gra­đa­ni/ke ostva­ru­ju pra­va i slo­bo­de na jed­nak na­čin i da se u go­di­na­ma ko­je su pred na­ma kva­li­tet nji­ho­vog ži­vo­ta mi­je­nja na­bo­lje. Da bi se to omo­gu­ći­lo, pr­vo mo­ra­mo oja­ča­ti te­me­lje vla­da­vi­ne pra­va u Cr­noj Go­ri.
• Kao pred­stav­nik ma­njin­skog na­ro­da u Vla­di, šta mi­sli­te u ko­joj mje­ri je pri­sut­na dis­kri­mi­na­ci­ja na na­ci­o­nal­noj osno­vi u Cr­noj Go­ri, s ob­zi­rom na ne­sra­zmjer­nu za­stu­plje­nost na­ro­da u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma?
Uko­li­ko že­li­mo da se ga­ran­to­va­na pra­va spro­vo­de na va­žnim mje­sti­ma na dr­žav­nom i lo­kal­nom ni­vou vla­sti, na mje­sti­ma gdje se kre­i­ra po­li­ti­ka i do­no­se od­lu­ke, mo­ra­mo ima­ti i dje­lo­tvor­no uče­šće i za­stu­plje­nost pri­pad­ni­ka ma­njin­skih na­ro­da i dru­gih ma­njin­skih na­ci­o­nal­nih za­jed­ni­ca. Ge­ne­ral­no, u po­li­tič­kom i jav­nom ži­vo­tu Cr­ne Go­re, po svim bit­nim pi­ta­nji­ma tre­ba da se od­lu­ču­je za­jed­no. Ma­nji­ne su u Cr­noj Go­ri bi­le i osta­le ve­li­ka po­dr­ška. Vla­da je od­luč­na u svom na­sto­ja­nju da se pred­stav­ni­ci ma­njin­skih na­ro­da i dru­gih ma­njin­skih na­ci­o­nal­nih za­jed­ni­ca u Cr­noj Go­ri osje­ća­ju in­te­gra­tiv­nim di­je­lom dru­štva. Shod­no to­me, stva­ra­ju se i mo­guć­no­sti da im se za­ga­ran­to­va­na pra­va i ostva­ru­ju.
Ustav Cr­ne Go­re jem­či ma­nji­na­ma pra­vo na auten­tič­nu za­stu­plje­nost u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re i skup­šti­na­ma je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u ko­ji­ma či­ne zna­tan dio sta­nov­ni­štva, shod­no prin­ci­pu afir­ma­tiv­ne ak­ci­je, kao i pra­vo na sra­zmjer­nu za­stu­plje­nost u jav­nim slu­žba­ma, or­ga­ni­ma dr­žav­ne vla­sti i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
Shod­no po­da­ci­ma iz iz­vje­šta­ja mi­ni­star­stva o ak­tu­el­noj si­tu­a­ci­ji u ovoj obla­sti iz ju­la 2015. go­di­ne, za­klju­ču­je se da je uče­šće ma­njin­skih na­ro­da i dru­gih ma­njin­skih na­ci­o­nal­nih za­jed­ni­ca u dr­žav­nim or­ga­ni­ma i or­ga­ni­ma dr­žav­ne upra­ve ve­će ne­go u ra­ni­jem pe­ri­o­du ka­da je ri­ječ o Bo­šnja­ci­ma, kao i Hr­va­ti­ma, Sr­bi­ma i Ro­mi­ma.
Ka­da je ri­ječ o al­ban­skoj na­ci­o­nal­noj ma­nji­ni, po­da­ci go­vo­re da je pro­ce­nat pri­pad­ni­ka ove ma­nji­ne znat­no ni­ži u od­no­su na ukup­nu za­stu­plje­nost u dru­štvu. Stav Vla­de Cr­ne Go­re je da se si­tu­a­ci­ja mi­je­nja i u tom di­je­lu, te da i za­stu­plje­nost Al­ba­na­ca, kao i osta­lih ma­njin­skih na­ro­da, bu­de sra­zmjer­na nji­ho­vom uče­šću u ukup­noj po­pu­la­ci­ji.
Vla­da je mak­si­mal­no po­sve­će­na ostva­ri­va­nju pra­va svih ma­njin­skih na­ro­da, te će se u tom prav­cu ja­ča­ti ak­tiv­no­sti na spro­vo­đe­nju ono­ga što je za­pi­sa­no u za­ko­ni­ma. Ni­jed­na ma­nji­na ne­će se osje­ti­ti za­po­sta­vlje­nom.
• Ka­da se mo­že oče­ki­va­ti do­no­še­nje za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti i da li će­te pri­li­kom iz­ra­de tog pro­pi­sa kon­sul­to­va­ti rad­nu gru­pu i u nju uklju­či­ti pred­stav­ni­ke cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca?
Upo­znat sam s in­for­ma­ci­jom da je o ovom pi­ta­nju mi­ni­star­stvo to­kom 2015. i 2016. go­di­ne iz­da­lo vi­še sa­op­šte­nja i da je vi­še pu­ta od­go­vo­ri­lo na slič­na pi­ta­nja no­vi­na­ra „Da­na“. Na­crt za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti je u pro­ce­du­ri, a no­va vla­da i ja, kao no­vi re­sor­ni mi­ni­star, od­re­di­će­mo na­red­ni plan ra­da na ovom za­ko­nu. S ob­zi­rom na ve­li­ki broj is­ka­za­nih pri­mjed­bi, su­ge­sti­ja i mi­šlje­nja, eks­pert­ski tim, ko­ji je for­mi­ra­lo mi­ni­star­stvo, ra­di na ino­vi­ra­noj ver­zi­ji na­cr­ta za­ko­na. Cilj je da se do­bi­je kva­li­te­tan pred­log za­ko­na. Vjer­ske za­jed­ni­ce su pri­je, to­kom i na­kon jav­ne ras­pra­ve kon­sul­to­va­ne o ovom na­cr­tu i s nji­ma je mi­ni­star­stvo oba­vi­lo ne­po­sred­ne raz­go­vo­re. Po­na­vlja­mo po­ziv svim vjer­skim za­jed­ni­ca­ma da o ovom pi­ta­nju i da­lje vo­di­mo di­ja­log, jer je to neo­p­hod­no s ob­zi­rom na iz­u­ze­tan zna­čaj ovog za­ko­na.
• Ho­će­te li kroz no­vi za­kon uva­ži­ti isto­rij­sko pri­su­stvo Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske u Cr­noj Go­ri, i u skla­du sa tim da­ti joj za­slu­že­ni po­lo­žaj? Da li će­te se sa­sta­ti sa mi­tro­po­li­tom Am­fi­lo­hi­jem i sa njim do­go­vo­ri­ti sa­rad­nju?
Ustav je Cr­nu Go­ru de­fi­ni­sao kao se­ku­lar­nu dr­ža­vu u ko­joj su sve vjer­ske za­jed­ni­ce rav­no­prav­ne, i u tom kon­tek­stu tre­ti­ra­mo i Mi­tro­po­li­ju cr­no­gor­sko-pri­mor­sku. Vjer­skim za­jed­ni­ca­ma se ne spo­ri pra­vo da se one u jav­nim na­stu­pi­ma pro­mo­vi­šu kao isto­rij­ske ili tra­di­ci­o­nal­ne, ali to ne ula­zi u okvi­re nji­ho­vog tret­ma­na u prav­nom po­ret­ku Cr­ne Go­re. Sve vjer­ske za­jed­ni­ce svoj prav­ni po­lo­žaj i pra­va ima­ju na osno­vu Usta­va i va­že­ćeg Za­ko­na o prav­nom po­lo­ža­ju vjer­skih za­jed­ni­ca, i to je je­di­ni na­čin da sve bu­du rav­no­prav­ne. Spre­man sam da se sa­sta­nem sa svim vjer­skim po­gla­va­ri­ma, uklju­ču­ju­ći i mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja, i da raz­go­va­ra­mo o svim va­žnim te­ma­ma. Cr­na Go­ra je se­ku­lar­na dr­ža­va, ali to ni­je smet­nja da sa vjer­skim za­jed­ni­ca­ma sa­ra­đu­je­mo na obo­stra­nu ko­rist. M.SE­KU­LO­VIĆ


Na pa­ra­du išao kao mi­ni­star

• Bi­lo je mno­go po­le­mi­ke oko Va­šeg po­ja­vlji­va­nja ili ne­po­ja­vlji­va­nja na Pa­ra­di po­no­sa, ka­ko gle­da­te na to?
Lju­di će se uvi­jek ba­vi­ti onim stva­ri­ma ko­je su im za­ni­mlji­ve u od­re­đe­nom tre­nut­ku. Ka­da ste jav­ni funk­ci­o­ner, mo­ra­te bi­ti sprem­ni na či­nje­ni­cu da će­te, za­ni­mlji­vi ili ne, uvi­jek bi­ti iz­lo­že­ni jav­no­sti. Šta god re­kli ili ura­di­li, mo­ra­te bi­ti na vi­si­ni za­dat­ka da se pre­ma tom sta­vu ili sta­vo­vi­ma od­ne­si­te.
U ve­zi sa mo­jim uče­šćem na ovo­go­di­šnjoj Po­vor­ci po­no­sa, mi­slim da se jav­nost vi­še ba­vi­la ti­me da li će se po­ja­vi­ti Meh­med Zen­ka na do­ga­đa­ju, ne­go on na funk­ci­ji mi­ni­stra za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va. Vla­da je od­re­di­la svo­je pred­stav­ni­ke i ne vi­dim tu ni­šta spor­no. Ja sam na če­lu re­so­ra za za­šti­tu i una­pre­đe­nje ljud­skih i ma­njin­skih pra­va, te je pi­ta­nje mog pri­su­stva tog da­na bi­lo pot­pu­no re­tor­sko.


Ljud­ska pra­va su nam da­ta po ro­đe­nju

Ko­ji su naj­ve­ći pro­ble­mi ka­da su u pi­ta­nju ljud­ska pra­va?
Oblast ljud­skih pra­va je im­po­zant­na oblast po va­žno­sti, ali i po ve­li­či­ni i slo­že­no­sti. Ljud­ska pra­va su nam da­ta po ro­đe­nju, a ono sa či­me ima­mo po­te­ško­ća, sko­ro pa od sa­mog po­čet­ka, je­ste nji­ho­vo ostva­ri­va­nje, od­no­sno pu­no po­što­va­nje. I tu upra­vo i vi­dim naj­ve­će pro­ble­me. In­for­mi­sa­nost dru­štva o ljud­skim pra­vi­ma po­ma­že in­di­rekt­no i bo­ljem spro­vo­đe­nju za­ko­na u obla­sti an­ti­di­skri­mi­na­ci­je.
U Cr­noj Go­ri je do­ma­će za­ko­no­dav­stvo u ve­li­koj mje­ri uskla­đe­no sa me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma u obla­sti za­šti­te i una­pre­đe­nja ljud­skih pra­va i slo­bo­da i za­šti­te od dis­kri­mi­na­ci­je. Ipak, tre­ba omo­gu­ći­ti nji­ho­vu pu­nu pri­mje­nu, a to je pro­ces. Ili pro­blem, jer šta god da zah­ti­je­va od­re­đe­no vri­je­me, do­ži­vlja­va se kao pro­blem.


Po­seb­na pa­žnja ra­nji­vim gru­pa­ma

• Šta će­te pred­u­ze­ti ka­ko bi se ko­nač­no po­bolj­šao po­lo­žaj naj­u­gro­že­ni­jih ka­te­go­ri­ja sta­nov­ni­štva, Ro­ma, oso­ba sa in­va­li­di­te­tom, LGBT oso­ba...?
Ra­nji­ve dru­štve­ne gru­pe ima­ju ve­će po­te­ško­će da ostva­re pra­va, i to je svu­da pri­sut­no, pa ni mi u Cr­noj Go­ri ni­je­smo izo­lo­va­ni u toj sfe­ri. Ipak, svi re­le­vant­ni ak­te­ri u dru­štvu uklju­če­ni su i uje­di­nje­ni oko ide­je da se vla­da­vi­na pra­va oja­ča, a ljud­ska pra­va po­štu­ju u sve ve­ćoj mje­ri. Cr­na Go­ra svoj evrop­ski in­te­gra­ci­o­ni put raz­vi­ja upra­vo na obla­sti vla­da­vi­ne pra­va. Ova je oblast po­kre­tač mno­gih raz­voj­nih pro­ce­sa, i što je naj­va­žni­je, ga­rant je bo­ljeg kva­li­te­ta ži­vo­ta svih na­ših gra­đa­na.
Pre­ma to­me, sva­ki pro­ces ko­ji zah­ti­je­va ja­ča­nje svi­je­sti dru­štva o od­re­đe­nim pi­ta­nji­ma, zah­ti­je­va i vri­je­me ka­ko bi nje­go­vi re­zul­ta­ti bi­li odr­ži­vi. Pri­pad­ni­ci ra­nji­vih gru­pa u na­šoj ze­mlji ima­ju na­šu pu­nu pa­žnju. Vla­da Cr­ne Go­re po­ka­zu­je mak­si­mal­nu opre­di­je­lje­nost da im pru­ži po­dr­šku u pro­ce­su pu­ne so­ci­jal­ne in­klu­zi­je u dru­štvo. Ra­di­mo na po­bolj­ša­nju kva­li­te­ta nji­ho­vog ži­vo­ta, od­no­sno uklju­če­no­sti u sve dru­štve­ne to­ko­ve, ra­di­će­mo upor­no i u bu­du­ćem pe­ri­o­du.