Opre­dje­lje­njem za is­toč­no hri­šćan­stvo Ste­fan Ne­ma­nja je ti­me na­pra­vio traj­ni ot­klon se­be i svog na­ro­da od za­pad­ne in­kvi­zi­ci­je, kri­žan­skih re­do­va i ra­to­va – dav­nih pre­te­ča fa­ši­zma i na­ka­zne ide­o­lo­gi­je „Mi­lo­srd­nog an­đe­la“, ka­zao je epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je u be­sje­di odr­ža­noj u čast Sve­tog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog. Upr­kos ki­ši i vje­tru, ne­ko­li­ko sto­ti­na vjer­ni­ka je ju­če uče­stvo­va­lo u sve­ča­noj pra­znič­noj li­ti­ji, ko­ja je pro­šla od Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja, pre­ko mo­sta Bla­ža Jo­va­no­vi­ća, do Ne­ma­nji­nog gra­da.
Vla­di­ka je u sve­ča­noj Sve­to­si­me­o­nov­skoj be­sje­di, ko­ju je odr­žao u Ne­ma­nji­nom gra­du u Pod­go­ri­ci, pod­sje­tio da je Ne­ma­njin grad mje­sto ro­đe­nja Sve­tog Ste­fa­na Ne­ma­nje.
– Ovo je sve­to mje­sto gdje je ro­đen Sv. Ne­ma­nja, dav­no na­zvan Ne­ma­njin grad, a oba­la Rib­ni­ce Ne­ma­nji­na oba­la. Na­šim pre­ci­ma ni­je tre­ba­lo po­seb­no ob­ja­šnja­va­ti za­što je ovo mje­sto po­sve­će­no Ne­ma­nji­nom ime­nu. Ne sa­mo što je ov­dje ro­đen, već zbog nje­go­ve iz­u­zet­ne ulo­ge kao dr­ža­vo­tvor­ca, ve­li­kog kti­to­ra, mo­nar­ha i sve­ti­te­lja – ka­zao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
U be­sje­di je is­ta­kao da je naš na­rod uvi­jek po­seb­no ci­je­nio to što je Ne­ma­nja uspio da ob­je­di­ni srp­ske ze­mlje – Ra­šku, Du­klju, Tra­vu­ni­ju i Za­hu­mlje.
– Zbog tog dje­la odav­ni­na je na­zi­van ob­no­vi­te­ljem svog ras­cjep­ka­nog i pro­pa­log ota­čan­stva. Zbog oslo­bo­đe­nja Du­klje od vi­zan­tij­ske vla­sti ve­li­ča­li su kao ob­no­vi­te­lja svo­je dje­do­vi­ne. Du­klja je istin­ska ko­li­jev­ka Ne­ma­nje i Ne­ma­nji­ća – po­ru­čio je on.
Vla­di­ka je is­ta­kao da ni­ko osim od­re­đe­nih po­je­di­na­ca u Cr­noj Go­ri ni­je Ne­ma­nju na­zi­vao oku­pa­to­rom ne­go ob­no­vi­te­ljem svo­je dje­do­vi­ne, sta­re Du­klje, a da­na­šnje Cr­ne Go­re.
– U ne­ma­njić­koj dr­ža­vi, Ze­ta je uvi­jek uva­ža­va­na kao za­vi­čaj slav­ne di­na­sti­je. Ne­ma­nja je isto­rij­ska lič­nost naj­vi­šeg ran­ga, voj­sko­vo­đa ko­ji je bit­ke do­bi­jao i gu­bio, za­do­bi­jao rat­nu sla­vu i pa­dao u rop­stvo – na­po­me­nuo je ep­si­kop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki.
Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je is­ta­kao da i da­nas, po­sli­je to­li­ko pro­te­klih vje­ko­va, mo­že­mo vi­dje­ti ko­li­ko je bi­lo va­žno i od su­štin­skog zna­ča­ja nje­go­vo opre­dje­lje­nje za is­toč­no hri­šćan­stvo, za pra­vo­sla­vlje.
– On je ti­me ot­klo­nio se­be i svoj na­rod, i to traj­no, od za­pad­ne in­kvi­zi­ci­je, kri­žan­skih re­do­va i ra­to­va, dav­nih pre­te­ča fa­ši­zma i na­ka­zne ide­o­lo­gi­je „Mi­lo­srd­nog an­đe­la“. To je bio ot­klon od vje­re ko­ja du­ha sve­tog pod­re­đu­je ljud­skoj mu­dro­sti i od one prav­de ko­ja se ši­ri og­njem i ma­čem. Uvi­jek je, pa i da­nas, dru­go li­ce ta­kve prav­de, na­ro­či­to u nje­nom ha­škom iz­da­nju, bi­lo obo­je­no li­ce­mjer­jem i dvoj­nim stan­dar­di­ma – is­ta­kao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je iz­ja­vio je da je po­tvr­da to­ga da su Pe­tro­vi­ći na­sta­vi­li dje­lo Ne­ma­nji­ća sa­ma či­nje­ni­ca da je kralj Ni­ko­la kru­ni­san 1910. kru­nom Sve­tog Ste­fa­na De­čan­skog. On se osvr­nuo na de­ša­va­nja na Ko­so­vu, is­ti­ču­ći da je po­ru­če­no sto­ti­ne hra­mo­va i da je na­stra­da­lo hi­lja­de po­to­ma­ka Sv. Si­me­o­na.
– Mno­gi su na­pu­sti­li svo­ja vje­kov­na og­nji­šta. De­si­lo se ne­što po­put onog po­sli­je Ko­sov­ske bit­ke i mno­go te­že od to­ga. Da­nas se po­no­vo Sv. Si­me­on vra­ća me­đu nas, pri­je sve­ga da nas po­mi­ri, bra­ću za­va­đe­nu i za­kr­vlje­nu – po­ru­čio je mi­tro­po­lit.
A.O.


Mi­tro­po­lit slu­ži li­tur­gi­ju

Li­tur­gi­ju u pod­go­rič­kom Sa­bor­nom hra­mu ju­če je slu­žio mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je sa vi­še ar­hi­je­re­ja. Da­nas će, na sam pra­znik, mi­tro­po­lit slu­ži­ti li­tur­gi­ju u La­vri pre­po­dob­nog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog na Ne­ma­nji­nom gra­du u Pod­go­ri­ci.