Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je pro­te­kle go­di­ne po­tro­ši­le su čak 7.347.665 eura na ime iz­da­ta­ka po osno­vu ugo­vo­ra o dje­lu, od­no­sno za rad­ne an­ga­žma­ne ko­ji ni­je­su pre­po­zna­ti Za­ko­nom o ra­du. U od­no­su na go­di­nu ra­ni­je, tro­ško­vi za te ugo­vo­re ve­ći su za čak 1.140.956 eura, a u 2017. je pla­ni­ran iz­da­tak od 5.578.313.
Ugo­vo­ri o dje­lu su pri­vre­me­ni ugo­vo­ri ko­ji­ma po­slo­da­vac an­ga­žu­je rad­nu sna­gu za kon­kre­tan, na­ru­če­ni po­sao, obič­no do­da­tan, ko­ji se ne mo­že za­vr­ši­ti sa po­sto­je­ćim bro­jem za­po­sle­nih. Me­đu­tim, u Cr­noj Go­ri rad­ni­ci po tom osno­vu ra­de go­di­na­ma i to na mje­sti­ma ko­ja su si­ste­ma­ti­zo­va­na kao stal­na, što je ne­za­ko­ni­to.
U za­vr­šnom ra­ču­nu bu­dže­ta za pro­šlu go­di­nu na­ve­de­no je da je plan bio da se za ugo­vo­re o dje­lu po­tro­ši 7,5 mi­li­o­na. Me­đu in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je su naj­če­šće ko­ri­sti­le spor­ni me­ha­ni­zam za an­ga­žo­va­nje rad­ni­ka je­su Skup­šti­na, ko­ja je u tu na­mje­nu ima­la iz­da­tak od 286.391 euro, a su­do­vi 383.254.
Mi­ni­star­stvo prav­de je na ime ugo­vo­ra o dje­lu ima­lo iz­da­tak od 333.611 eura, unu­tra­šnjih po­slo­va 279.691 euro, dok su re­sor fi­nan­si­ja i in­sti­tu­ci­je pod nje­go­vom in­ge­ren­ci­om po­tro­ši­li u te na­mje­ne čak 1.666.158 eura. Za­ni­mlji­vo je da je Upra­va za ne­kret­ni­ne, ko­ja je pod nad­le­žno­šću re­so­ra fi­nan­si­ja, na ime ugo­vo­ra o dje­lu po­tro­ši­la čak 803.589 eura, a Za­vod za sta­ti­sti­ku 449.203.
Ta­da­šnje Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja na spor­ne ugo­vo­re da­lo je 117.413 eura, re­sor eko­no­mi­je 230.613, sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva 115.815, ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja 116.499, a Fond pen­zij­skog i in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja 155.818 eura.
Spor­nim ugo­vo­ri­ma o dje­lu go­di­na­ma se ba­vi NVO In­sti­tut Al­ter­na­ti­va, a nji­ho­ve do­sa­da­šnje ana­li­ze po­ka­za­le su ne sa­mo da se oni ko­ri­ste u ve­li­koj mje­ri u or­ga­ni­ma dr­žav­ne upra­ve već da se če­sto ko­ri­ste za an­ga­žo­va­nje li­ca za oba­vlja­nje po­slo­va ko­ji su već pred­vi­đe­ni si­ste­ma­ti­zo­va­nim rad­nim mje­sti­ma. Pre­ma ri­je­či­ma Ane Đur­nić iz te NVO, or­ga­ni upra­ve po­ne­kad ko­ri­ste ovaj me­ha­ni­zam ka­ko bi iz­bje­gli pro­ce­du­re za­po­šlja­va­nja utvr­đe­ne Za­ko­nom o dr­žav­nim slu­žbe­ni­ci­ma i na­mje­šte­ni­ci­ma.
– Pla­ća­njem po­re­za i do­pri­no­sa li­ci­ma an­ga­žo­va­nim na osno­vu ugo­vo­ra o dje­lu, za­klju­či­va­njem ovih ugo­vo­ra na du­ži vre­men­ski pe­ri­od ili nji­ho­vim kon­stant­nim pro­du­ža­va­njem, ova­ko an­ga­žo­va­na li­ca bi­va­ju prak­tič­no za­po­sle­na u dr­žav­nim or­ga­ni­ma, a da pri­tom ni­je­su pro­šli re­la­tiv­no stro­ge i tran­spa­rent­ne pro­ce­du­re za­po­šlja­va­nja iz Za­ko­na o dr­žav­nim slu­žbe­ni­ci­ma i na­mje­šte­ni­ci­ma. In­sti­tut Al­ter­na­ti­va tra­žio je ugo­vo­re o dje­lu sklo­plje­ne to­kom pro­šle go­di­ne od de­set or­ga­na vla­sti, od ko­jih nam je šest do­sta­vi­lo ove ugo­vo­re, dok su osta­li tvr­di­li da ih ne po­sje­du­ju, od­no­sno da ih to­kom 2016. go­di­ne ni­su skla­pa­li. Me­đu or­ga­ni­ma ko­ji su nam do­sta­vi­li ugo­vo­re o dje­lu, pre­ma bro­ju za­klju­če­nih ugo­vo­ra, pred­nja­či Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja, ko­je ih je to­kom ovog pe­ri­o­da za­klju­či­lo 16. Od ovih 16 ugo­vo­ra, osam je ukup­ne bru­to vri­jed­no­sti 9.077 eura, dok je dru­gih osam u ko­ji­ma ni­je is­ka­zan bru­to, već sa­mo ne­to iz­nos ukup­ne vri­jed­no­sti 3.834 eura – ka­že za „Dan” Đur­nić.
Ne­ki od ovih ugo­vo­ra, ka­ko ka­že, ne sa­dr­že opis po­sla.
– Or­ga­ni upra­ve ko­ji su skla­pa­li ugo­vo­re o dje­lu je­su i Se­kre­ta­ri­jat za ra­zvoj­ne pro­jek­te, Za­šti­nik imo­vin­sko-prav­nih in­te­re­sa, Agen­ci­ja za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, Upra­va za jav­ne na­bav­ke, Ko­mi­si­ja za kon­ce­si­je... Upra­va za jav­ne na­bav­ke sklo­pi­la je ugo­vo­re o dje­lu sa fi­zič­kim li­ci­ma za po­slo­ve po­put pra­će­nja spro­vo­đe­nja mje­ra iz ak­ci­o­nih pla­no­va i stra­te­ških do­ku­me­na­ta, pri­ku­plja­nja i ob­ra­de po­da­ta­ka, pri­pre­me li­ste na­ru­či­la­ca i po­nu­đa­ča, ob­ra­de sta­ti­stič­kih i dru­gih po­da­ta­ka o za­klju­če­nim ugo­vo­ri­ma i spro­ve­de­nim po­stup­ci­ma jav­nih na­bav­ki... Za­štit­nik imo­vin­sko-prav­nih in­te­re­sa za­klju­či­vao je ugo­vo­re o dje­lu za po­slo­ve vo­đe­nja upi­sni­ka, pra­će­nje ro­ko­va u ve­zi sa kre­ta­njem pred­me­ta, ad­mi­ni­stra­tiv­no sre­đi­va­nje slu­žbe­nih aka­ta, vr­še­nje pri­je­ma i iz­da­va­nja po­šte. Su­vi­šno je re­ći da ovi po­slo­vi tre­ba da bu­du re­dov­ni po­slo­vi dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka u ovim or­ga­ni­ma vla­sti. S dru­ge stra­ne, ugo­vo­ri o dje­lu ko­ri­ste se ne­kad i za­to što or­ga­ni­ma ni­je­su odo­bre­ni iz­da­ci za za­ra­de, što go­vo­ri i o ne­do­volj­noj ko­or­di­na­ci­ji i lo­šem bu­džet­skom pla­ni­ra­nju, ko­je če­sto ide nauštrb efi­ka­sni­jem funk­ci­o­ni­sa­nju in­sti­tu­ci­ja. Ta­ko­đe, kao što se vi­di iz na­ve­de­nih pri­mje­ra ugo­vo­ra o dje­lu, to uno­si do­dat­ne ri­zi­ke i pro­stor za iz­vr­ga­va­nje za­ko­na i zlo­u­po­tre­be – ob­ja­šnja­va Đur­nić.M.S.


Po­li­tič­ke zlo­u­po­tre­be

Po­sla­nik De­mo­kra­ta Zden­ka Po­po­vić ob­ja­šnja­va da ugo­vor o ra­du ne po­zna­je in­sti­tut ugo­vo­ra o dje­lu, ali je mo­guć­nost nji­ho­vog za­klju­či­va­nja pred­vi­đe­na Za­ko­nom o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma. Ugo­vor o dje­lu se mo­že za­klju­či­ti za po­vre­me­ne i pri­vre­me­ne po­slo­ve ko­ji spa­da­ju u pro­ste ili van­red­ne po­slo­ve, ko­ji, po svo­joj su­šti­ni, ne spa­da­ju u re­dov­nu dje­lat­nost, po­seb­no dr­žav­nih or­ga­na.
– Ako su za­i­sta dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je u pro­šloj go­di­ni po­tro­ši­le pre­ko se­dam mi­li­o­na eura za an­ga­žo­va­nje li­ca na po­vre­me­nim i pri­vre­me­nim po­slo­vi­ma, on­da se bez di­le­me mo­že go­vo­ri­ti o naj­ma­nje dvo­stru­koj od­go­vor­no­sti za zlo­u­po­tre­bu ovog in­sti­tu­ta. Pr­vo, an­ga­žo­va­nje vi­še od se­dam mi­li­o­na po ovom osno­vu je tro­še­nje bu­džet­skih sred­sta­va bez prav­nog osno­va na šte­tu dr­ža­ve i za­po­sle­nih. Dru­go, ja­sno je da je ri­ječ o zlo­u­po­tre­bi pra­va na za­po­sle­nje, jer li­ca ko­ja se na ovaj na­čin an­ga­žu­ju ne ostva­ru­ju pra­va iz rad­nog od­no­sa, da­kle, pra­va na pri­pa­da­ju­će do­pri­no­se, a lo­kal­ni dr­žav­ni bu­dže­ti ne ostva­ru­ju pra­vo na pri­pa­da­ju­će po­re­ze i pri­re­ze po tom osno­vu. Va­lja za­klju­či­ti da je ovo ti­pi­čan pri­mjer zlo­u­po­tre­be rad­nog an­ga­žo­va­nja u po­li­tič­ke svr­he – oci­je­ni­la je u iz­ja­vi za „Dan” Po­po­vi­će­va.