Z
a­vod za sta­ti­sti­ku Mon­stat pri­pre­mio je re­vi­zi­ju me­to­do­lo­gi­je mi­ni­mal­ne po­tro­šač­ke kor­pe u ko­joj će se, ka­ko je pred­vi­đe­no, na­ći 92 umje­sto 130 ar­ti­ka­la. Na taj na­čin po­tro­šač­ka kor­pa, ko­ja je na kra­ju pr­o­šle go­di­ne iz­no­si­la 806 eura, ko­šta­će 557 eura.
Mon­stat je iz po­tro­šač­ke kor­pe iz­ba­cio 38 ar­ti­ka­la.
Sma­nje­njem bro­ja ar­ti­ka­la u po­tro­šač­koj kor­pi, od­no­sno sma­nje­njem nje­ne vri­jed­no­sti, vi­si­na po­tro­šač­ke kor­pe će se, po pr­vi put, na­kon du­žeg ni­za go­di­na, pri­bli­ži­ti iz­no­su pro­sječ­ne za­ra­de. Iz­nos po­tro­šač­ke kor­pe je u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na za go­to­vo 300 eura ve­ći u od­no­su na vi­si­nu pro­sječ­ne za­ra­de.
Pre­ma pred­lo­že­noj po­tro­šač­koj kor­pi, za mje­seč­ne tro­ško­ve za hra­nu če­tvo­ro­čla­nog do­ma­ćin­stva do­volj­no je 253 eura ili 2,08 eura dnev­no po čla­nu, dok su ne­pre­hram­be­ni pro­iz­vo­di i uslu­ge, od­no­sno odje­ća, obu­ća, tro­ško­vi za utro­še­nu vo­du, kao i elek­trič­nu ener­gi­ju, pro­jek­to­va­ni na iz­nos od 304 eura, od­no­sno 2,5 eura dnev­no po čla­nu do­ma­ćin­stva.
Pred­sjed­nik Op­štin­skog od­bo­ra Rad­nič­ke par­ti­je Ra­do­van To­ško­vić is­ta­kao je da Mon­stat i sa­da ra­di za vlast.
– Na­vod­no je če­tvo­ro­čla­nom do­ma­ćin­stvu, u skla­du sa po­tro­šač­kom kor­pom, na mje­seč­nom ni­vou po­treb­no 557 eura. Su­de­ći po tom iz­no­su, ko­ji je od­re­dio Mon­stat, bo­lje je da po­tro­šač­ku kor­pu na­zo­ve­mo lo­go­ra­škom, ko­ja ni­je pri­mje­re­na 21. vi­je­ku. Tvr­di­ti da če­tvo­ro­čla­na po­ro­di­ca mo­že da pre­ži­vi mje­sec sa tim iz­no­som je po­raz ljud­skog uma – re­kao je on is­ti­ču­ći da re­žim ra­di na to­tal­nom uni­šte­nju stan­dar­da ži­vo­ta.
To­ško­vić je na­gla­sio i da je vla­da­ju­ća struk­tu­ra „obez­bi­je­di­la se­be” vi­še­de­ce­nij­skom pljač­kom, te da, ko­li­ko god da iz­no­se stvar­ni tro­ško­vi ži­vo­ta, ti iz­no­si ne re­me­te bu­džet vla­da­ju­će struk­tu­re.
– Mon­stat stal­no iz­bje­ga­va da pre­do­či jav­no­sti ko­li­ko iz­no­si po­tro­šač­ka kor­pa u evrop­skim ze­mlja­ma, sa ko­ji­ma Cr­na Go­ra ho­će da bu­de u evrop­skom dru­štvu. U tim ze­mlja­ma po­tro­šač­ka kor­pa sa­dr­ži 320 ar­ti­ka­la, uklju­ču­ju­ći pri­bor za hi­gi­je­nu, odje­ću, obu­ću, tro­ško­ve ener­ge­ti­ke, ško­la­ri­ne, li­je­če­nje i slič­no. Ta­ko­đe, u evrop­skim ze­mlja­ma po­tro­šač­ka kor­pa je od pro­sječ­ne pla­te ma­nja od dva do šest pu­ta, dok je u Cr­noj Go­ri pre­o­kre­nu­to, što po­ka­zu­je tu­žnu i su­mor­nu sli­ku da je Cr­na Go­ra, fak­tič­ki lo­gor za bi­o­lo­ško uni­šte­nje ogrom­nog bro­ja si­ro­ma­šnih gra­đa­na – za­klju­čio je To­ško­vić.
Ko­or­di­na­tor re­gi­o­nal­nih po­vje­re­ni­šta­va pri USSCG Alek­sa Ma­ro­je­vić ka­zao je da su u obra­zlo­že­nju iz­ra­de no­ve me­to­do­lo­gi­je pred­la­ga­či, od­no­sno ob­ra­đi­va­či ka­za­li da je do­šlo do pro­mje­ne struk­tu­re po­tro­šač­ke kor­pe i pro­mje­ne ži­vot­nog stan­dar­da, ali, ka­ko je is­ta­kao, ni­je­su re­kli da je do­šlo do ra­sta ži­vot­nog stan­dar­da.
– Ono što je sva­ka­ko za­bri­nja­va­ju­će je da, ako se već po­sli­je to­li­ko go­di­na pra­vi no­va po­tro­šač­ka kor­pa, lo­gič­no bi bi­lo da se po­ve­ća broj i struk­tu­ra na­mir­ni­ca, kao i kva­li­tet, jer a­ko se oni po­kri­va­ju sta­vo­vi­ma nu­tri­ci­o­ni­ste, on­da je taj nu­tri­ci­o­ni­sta, ako se već bri­nuo za zdra­vlje gra­đa­na, iz po­tro­šač­ke kor­pe tre­bao da iz­ba­ci ono što ni­je zdra­vo, a da uba­ci one na­mir­ni­ce za ko­je svi zna­mo da su zdra­ve, ali oni se ni­je­su ti­me vo­di­li. Ta­ko­đe, za nas je pro­ble­ma­tič­no da su se u toj rad­noj gru­pi, ko­ja je ra­di­la na iz­ra­di na­cr­ta po­tro­šač­ke kor­pe, na­šli pred­stav­ni­ci Svjet­ske ban­ke, ko­ji oči­gled­no vi­še i bo­lje zna­ju ne­go stru­ka, na­u­ka, kao i gra­đa­ni Cr­ne Go­re, ko­je su to nji­ho­ve po­trep­šti­ne i ka­kav je nji­hov ži­vot­ni stan­dard – re­kao je on.
Po ri­je­či­ma Ma­ro­je­vi­ća, pred­la­ga­či ta­kve po­tro­šač­ke kor­pe ka­žu da su po­šli od ana­li­ze iz pro­šle go­di­ne, po ko­joj je, po gla­vi sta­nov­ni­ka tro­še­no 2.500 ka­lo­ri­ja, što je iz­no­si­lo 2,14 eura po sta­nov­ni­ku i oči­gled­no su pro­ci­je­ni­li da je to pre­mno­go i on­da su se vra­ti­li na 2.211 ka­lo­ri­ja što je 2,08 eura po gla­vi sta­nov­ni­ka.
– Da­li su nam i je­dan in­te­re­san­tan po­da­tak, a to je da naj­bo­ga­ti­ja ka­te­go­ri­ja gra­đa­na u Cr­noj Go­ri, po gla­vi sta­nov­ni­ka dnev­no tro­ši 4,06 eura, što je ve­li­ka utje­ha i pro­sto da se čo­vjek ras­pla­če nad te­škom sud­bi­nom bo­ga­ta­ša ko­ji dnev­no za hra­nu tro­še ne­što pre­ko če­ti­ri eura – re­kao je on.
Po ri­je­či­ma Ma­ro­je­vi­ća, za­bri­nja­va­ju­ći po­da­tak je da je 2008. go­di­ne, ka­da je ra­đe­na me­to­do­lo­gi­ja za no­vu po­tro­šač­ku kor­pu, za po­tre­be obez­bje­đi­va­nja osnov­nih ži­vot­nih na­mir­ni­ca bi­lo pred­vi­đe­no 243 eura, dok je u no­vom pred­lo­gu to 253 eura.
– Da­kle, za osam-de­vet go­di­na, mi smo go­di­šnje, uslov­no re­če­no, po­di­za­li ži­vot­ni stan­dard za je­dan euro. Ja bih re­kao da je to pra­va sli­ka stan­dar­da gra­đa­na Cr­ne Go­re. Sa dru­ge stra­ne, či­nje­ni­ca je da po­tro­šač­ka kor­pa sa­da iz­no­si 806 eura, dok je pro­sječ­na za­ra­da 502 eura, a pri to­me, sva­ka­ko, ne tre­ba iz­gu­bi­ti iz vi­da či­nje­ni­cu da oko 130 hi­lja­da za­po­sle­nih u Cr­noj Go­ri ne pri­ma za­ra­du na ni­vou pro­sječ­ne pla­te, već znat­no ni­že, a ra­di se o za­po­sle­ni­ma u uslu­žnim dje­lat­no­sti­ma, tu­ri­zmu, tr­go­vi­ni i dru­go. Oni pred­la­žu po­tro­šač­ku kor­pu u iz­no­su od 557 eura, a da bi se za­do­vo­lji­la po­tro­šač­ka kor­pa od 806 eura po­treb­no je 1,6 pro­sječ­nih za­ra­da. No­vom me­to­do­lo­gi­jom, ima­će­mo si­tu­a­ci­ju da se po­tro­šač­ka kor­pa za­do­vo­lji u iz­no­su od 90 od­sto iz­no­som pro­sječ­ne za­ra­de i mi će­mo sa jed­nim po­te­zom olov­ke bi­ti naj­bo­lji u ci­je­lom re­gi­o­nu – re­kao je Ma­ro­je­vić.J.V.


U ze­mlja­ma Evro­pe za hra­nu 12 od­sto za­ra­de

Ma­ro­je­vić je is­ta­kao da se u evrop­skim dr­ža­va­ma dio po­tro­šač­ke kor­pe ko­ji se od­no­si na is­hra­nu po­kri­va sa oko 12 od­sto pro­sječ­ne za­ra­de.
Na­gla­sio je i da je pro­ble­ma­tič­no to što u iz­ra­du no­ve me­to­do­lo­gi­je ni­je­su bi­li uklju­če­ni so­ci­jal­ni part­ne­ri.
– Tra­ži­li smo od Sa­vje­ta hit­nu sjed­ni­cu, jer sma­tra­mo da u jed­nom dru­štvu, ko­je je na tom ni­vou eko­nom­skog raz­vo­ja kao što je cr­no­gor­sko, so­ci­jal­ni part­ne­ri mo­ra­ju da ras­pra­vlja­ju o jed­nom par eks­e­lans so­ci­jal­nom pi­ta­nju, kao što je po­tro­šač­ka kor­pa – re­kao je on.