Pi­še: Pre­drag R. Pe­tro­vić


Dru­gi pa­ra­me­tar po ko­me bi aprok­si­ma­tiv­no po­re­di­li va­lid­nost po­da­ta­ka da­tih di­ja­gra­mom je po­pis De­di­ća, bra­će i bra­ta­na­ca Ni­ke­ze, Dre­ka­lo­vog po­o­či­ma u tur­skom def­te­ru iz 1485. god. i po­da­ta­ka iz ro­do­slo­va Ni­ke­zi­ća, da­tih u et­nič­koj stu­di­ji M. Jo­ka­no­vi­ća, po­la­ze­ći od či­nje­ni­ce da se sa Dre­ka­lo­vom maj­kom po Dre­ka­lo­vom ro­đe­nju, ili go­di­nu po­sli­je, ože­nio Ni­ke­za Ma­ri­nov. Voj­vo­di Ni­ke­zi je že­na umr­la, pa je u ovaj dru­gi brak, pret­po­sta­vlja se, ušao u ka­sni­jim sred­njim go­di­na­ma, jer je u ovom dru­gom bra­ku imao i si­na, te bi pro­cje­na bi­la da je Ni­ke­za mo­gao ima­ti od 44 do 53 go­di­ne ka­da se dru­gi put ože­nio Dre­ka­lo­vom maj­kom i usvo­jio nje­nog si­na Dre­ka­la, ro­đe­nog ne­ko­li­ko mje­se­ci pri­je to­ga (od oca Đu­ra­đa II Ka­stri­o­ta, ko­ji je iz­bje­gao iz tur­skog za­to­če­ni­štva iz Ska­dra u Ita­li­ju). Aprok­si­ma­tiv­nu pro­vje­ru po­stav­ke o go­di­ni ro­đe­nja Dre­ka­la vr­ši­mo pre­ko po­da­ta­ka o De­di­ći­ma, Ni­ke­zi­noj bra­ći iz tur­skog def­te­ra od 1485. god. Ovim def­te­rom po­bro­ja­no je u po­pi­su def­te­ra ne­ko­li­ko po­re­skih ob­ve­zni­ka iz se­la Pan­ta­lješ (sa­da Ora­ho­vo), do­ma­ći­na do­mo­va u ovom se­lu, a ina­če bra­će od stri­če­va (su­de­ći po ro­do­slo­vu Ni­ke­zi­ća) Ni­ke­ze Ma­ri­no­va: Vuk­še, Mar­ka i Ni­ka­če Pe­tro­vih (si­no­va Ni­ke­zi­nog stri­ca Pe­tra), za­tim Goj­ka Ma­ra­ša i Pa­vla Đu­ra­đe­vih (si­no­vi stri­ca Đu­ra­đa) i Goj­ka Alek­si­nog, a i ne­ko­li­ko bra­ta­na­ca sta­sa­lih i odi­je­lje­nih iz oče­vog do­ma­ćin­stva. Iz­ma­đu osta­lih bra­ta­na­ca Ni­ke­zi­nih je po­pi­san i De­da An­dri­jin otac Dre­ce De­di­na ko­ji je pro­mo­vi­sao Dre­ka­la u voj­vo­du u op­šte po­zna­tom do­ga­đa­ju ko­je je tra­di­ci­ja u Ku­či­ma. Po­pi­san je i sta­ri­ji brat Ni­ke­zin, Vuk­san Ma­ri­nov, kao po­re­ski ob­ve­znik is­pred svog do­ma, vje­ro­vat­no Ma­ri­no­vog, jer Ni­ke­za Ma­ri­nov, mla­đi brat pret­po­sta­vi­mo, u ta­da svo­jim mla­dić­kim go­di­na­ma, ni­je mo­gao bi­ti ob­ve­znik pla­ća­nja po­re­za kao do­ma­ćin ku­će. Ni­je ni po­seb­no za­bi­lje­žen u def­te­ru, što zna­či da ni­je bio ože­njen i ,,odi­je­ljen”, dok nji­hov otac Ma­rin ni­je 1485. god. vi­še bio živ, jer se u po­pi­su i ne po­mi­nje. Ta­ko ima­mo pret­po­sta­vlje­ne uslo­ve, da je Ni­ke­za, kao neo­že­njen, mla­đi brat, mo­gao ima­ti do naj­vi­še 22 go­di­ne iz če­ga pro­iz­i­la­zi da je ro­đen naj­ra­ni­je 1463. god. Ako ovu go­di­nu upo­re­di­mo sa go­di­nom 1516. naj­ka­sni­jom op­ci­jom ro­đe­nja Dre­ka­la po pret­hod­nim is­tra­ži­va­nji­ma kod Ka­stri­o­ta, po mle­tač­kim ana­li­ma, do­bi­ja­mo, da je voj­vo­da Ni­ke­za pri svo­joj dru­goj že­nid­bi imao oko 53 go­di­ne, što se u pot­pu­no­sti sla­že sa pret­po­stav­kom i sa pret­hod­nim is­tra­ži­va­nji­ma, ma­da se ova kon­tro­la zbog glo­bal­no uze­tih pret­po­stav­ki mo­že sma­tra­ti sa­svim aprok­si­ma­tiv­nom.
Tre­ći pa­ra­me­tar pre­ko ko­ga bi mo­gli iz­vr­ši­ti aprok­si­ma­tiv­nu, ori­jen­ta­ci­o­nu kon­tro­lu hro­no­lo­ških po­da­ta­ka o Dre­ka­lu iz da­tog di­ja­gra­ma bi bi­la, pre­ko po­da­tka o voj­vo­di Dre­ci De­di­nom (De­di­ćem – Mr­njav­če­vi­ćem) uz po­dat­ke o voj­vo­di Đu­ra­đu Mr­njav­če­vi­ću i uz po­dat­ke o Dre­ci­nom ocu, De­di An­dri­ji­nom iz tur­skog def­te­ra od god. 1485. uzev­ši u ob­zir op­šte­po­zna­ti opis pre­ma pre­da­nju u Ku­či­ma Dre­ka­lo­ve pro­mo­ci­je u voj­vo­du od stra­ne voj­vo­de Dre­ce De­di­nog na zbo­ru Ku­ča, dre­no­vim vi­jen­cem. Me­đu­tim, ako bi iz­vr­ši­li pro­cje­nu mo­gu­će go­di­ne, iz­bo­ra za voj­vo­du Dre­ka­la, do­la­zi­mo do do­sta ši­ro­kog pe­ri­o­da u ko­me je mo­gu­će, da se ova skup­šti­na de­si­la.
Go­di­na ili pe­ri­od ka­da je Dre­ka­le po­stao voj­vo­da ni­je po­me­nut u opi­si­ma isto­ri­o­pi­sa­ca o Dre­ka­lo­vom iz­bo­ru za ple­men­skog voj­vo­du, kao što je uobi­ča­je­no da tra­di­ci­ja i pre­da­nja ne­ma­ju i hro­no­lo­ške od­red­ni­ce, već se po­mi­nju uz ne­ki do­ga­đaj. Do­ga­đaj ko­ji je po­me­nut je da su Tur­ci iz raz­lo­ga osve­te za pre­pad tur­skih sva­to­va, ko­je je iz­vr­šio po S. Du­či­ću voj­vo­da Ži­jo Pe­ra­lov, zah­ti­je­va­li od Ku­ča ne­u­o­bi­ča­je­no ve­li­ke da­žbi­ne i ucje­nji­va­li i tra­že­njem ro­blja. Me­đu­tim, Ku­či su po­sla­li ve­zi­ru Dre­ka­la, ko­ji je po pre­da­nju imao od­re­đe­ni ugled kod Tu­ra­ka, za­stu­pa­ju­ći ple­me kod Tu­ra­ka pri­li­kom go­di­šnjih sku­plja­nja po­re­za u Ku­či­ma.
(NA­STA­VI­ĆE SE)