Pi­še: Bu­do Si­mo­no­vić


Da li zbog ne­zna­nja ili sto­ga što ne­ko že­li da pri­kri­je isti­nu o stra­šnoj gre­šci i neo­pre­zno­sti mi­ne­ra Ju­go­slo­ven­ske voj­ske, po­či­nje­noj u ka­ra­mluč­noj april­skoj no­ći 1941. go­di­ne, u tre­nut­ku dok su se još di­mi­le ru­še­vi­ne bom­bar­do­va­njem ra­zo­re­nog Be­o­gra­da i u pa­ni­ci pred na­le­tom za­stra­šu­ju­će osva­jač­ke si­le, tek do da­nas ima onih ko­ji i dru­ga­či­je pred­sta­vlja­ju ru­še­nje mo­sta kra­lja Alek­san­dra.
Tvr­de ta­ko da je most na Sa­vi „di­je­lom sru­šen” u nje­mač­kom bom­bar­do­va­nju Be­o­gra­da 6. apri­la 1941. go­di­ne, a do­kraj­čen u ne­kom „sa­ve­znič­kom, ame­rič­kom bom­bar­do­va­nju Be­o­gra­da 1944”, što, na­rav­no, ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa isti­nom.
To što su mi­ne­ri Voj­ske Ju­go­sla­vi­je u očaj­nič­kom po­ku­ša­ju da spri­je­če nje­mač­ko na­pre­do­va­nje i oku­pa­ci­ju Be­o­gra­da, u no­ći iz­me­đu 11. i 12 apri­la 1941 go­di­ne sru­ši­li no­vi, ne­pu­nih se­dam go­di­na ra­ni­je sa­gra­đe­ni most i pri tom ubi­li i 95 svo­jih, ne­vi­nih gra­đa­na ko­ji su baš u tom ča­su pro­la­zi­li is­pod mo­sta na bro­du „Ta­na­sko Ra­jić”, ni­je, na­rav­no, za­u­sta­vi­lo Hi­tle­ro­vu osva­jač­ku ma­ši­nu i ona je ko­ji dan ka­sni­je ipak ušla u Be­o­grad.
Hi­tle­ro­vi bo­jov­ni­ci su is­pu­ni­li Fi­re­ro­vu pri­jet­nju Ju­go­sla­vi­ji i obe­ća­nje da će krv­nič­ki ka­zni­ti bi­je­li grad na ušću Sa­ve u Du­nav, ko­ji se dr­znuo da mu pr­ko­si i ona­ko smje­lo po­ru­ču­je 27. mar­ta da je bo­lje i gr­ob ne­go rob, da je bo­lji i rat ne­go pakt sa na­ci­zmom i fa­ši­zmom.
Sa­va je, ka­ko ta­ko, od­mah pre­mo­šte­na. Po­red ru­še­vi­ne mo­sta na­pra­vlje­na je ne­ka vr­sta pon­to­na oslo­nje­nog na čam­ce, ali je to ipak bi­lo sa­mo pri­vre­me­no rje­še­nje, pa se ubr­za­no pri­stu­pi­lo iz­grad­nji no­vog mo­sta, si­gur­nog pre­la­za pre­ko moć­ne ri­je­ke za voj­sku i te­ške drum­ske voj­ne tran­spor­te, neo­p­hod­ne za da­lje osva­jač­ke po­ho­de i na­pre­do­va­nje ka is­to­ku i ju­gu Bal­ka­na, od­no­sno za pre­ba­ci­va­nje ar­mi­ja i opre­me iz sred­nje u ju­go­i­stoč­nu Evro­pu i da­lje ka Bli­skom i Sred­njem is­to­ku.
Od­mah je bi­lo kao dan ja­sno da od sru­še­nog mo­sta na Sa­vi vi­še ne­ma ni­ka­kve vaj­de, da bi nje­go­va oprav­ka i re­ko­struk­ci­ja bi­la vi­še­stru­ko sku­plja od no­vog mo­sta. Za­to je rje­še­nje na­đe­no u Ža­blju gdje je već bio pri­pre­mljen most za pre­mo­šći­va­nje Ti­se. Če­lič­na kon­struk­ci­ja je hit­no do­pre­mlje­na u Be­o­grad, gdje je u bli­zi­ni že­lje­znič­ke sta­ni­ce od­mah po­če­la iz­grad­nja no­vog če­lič­nog mo­sta ko­ji je pu­šten u sa­o­bra­ćaj 1942. go­di­ne.
Ok­to­bar­skih da­na 1944. go­di­ne, Njem­ci su očaj­nič­ki na­sto­ja­li da od­bra­ne i za­dr­že Be­o­grad kao pre­sud­no va­žno upo­ri­šte pred na­le­tom ju­go­slo­ven­skih par­ti­za­na i moć­ne ru­ske Cr­ve­ne ar­mi­je, ko­ji su po­ku­ša­va­li da osu­je­te i pre­si­je­ku pu­te­ve za po­vla­če­nje nje­mač­kih ar­mi­ja sa ju­ga Bal­ka­na. Isto­vre­me­no su se pri­pre­ma­li i za bez­bjed­nu od­stup­ni­cu ako do­đe tre­nu­tak da ne mo­gu odo­le­ti i da mo­ra­ju na­pu­sti­ti od­stup­ni­cu.
Po­red osta­log, pri­pre­ma­li su i ru­še­nje i uni­šta­va­nje svih obje­ka­ta ko­ji bi mo­gli bi­ti od ko­ri­sti oslo­bo­di­o­ci­ma Be­o­gra­da, a pri­je sve­ga su pla­ni­ra­li da za so­bom po­ru­še sve mo­sto­ve, pr­ven­stve­no onaj na Sa­vi ko­ji su po­di­gli dvi­je i po go­di­ne ra­ni­je, ka­ko bi ta­ko us­po­ri­li na­pre­do­va­nje par­ti­za­na i Cr­ve­ne ar­mi­je.
Sju­tra: JU­NA­ŠTVO
UČI­TE­LjA ZA­RI­ĆA