Pi­še: Pre­drag R. Pe­tro­vić


U pre­go­vo­ri­ma sa ve­zi­rom Dre­ka­le je uspio da Ku­če oslo­bo­di tih na­me­ta, te su ga Ku­či po pred­lo­gu voj­vo­de Dre­ce De­di­nog iza­bra­li za voj­vo­du, a po po­seb­nom sim­bo­lič­nom ce­re­mo­ni­ja­lu (ko­ji je po­sle to­ga po­stao tra­di­ci­ja) ga je Dre­ca De­din pro­mo­vi­sao za voj­vo­du na zbo­ru na Ro­ga­ma. Ako uzme­mo u ob­zir, da je usto­li­če­nje no­vog voj­vo­de iz­vr­šio voj­vo­da Dre­ca De­din (De­dić-Mr­njav­če­vić) i po­ku­ša­mo da do­bi­je­mo hro­no­lo­ške kom­pa­ra­ci­je pre­ko ove lič­no­sti, on­da mo­že­mo po­ći od Dre­ci­nog pre­tka voj­vo­de Đu­ra­đa Mr­njav­če­vi­ća. Đu­rađ Mr­njav­če­vić, ni­ški knez je u tre­ćoj ge­ne­ra­ci­ji pre­da­ka Dre­ce De­di­nog po ro­do­slo­vi­ma Mr­njav­če­vi­ća kod M. Jo­ka­no­vi­ća. Uče­snik je bit­ke kod Ni­ša sa Tur­ci­ma 1443. go­di­ne i po­znat i po po­ve­lja­ma o ob­na­vlja­nju ple­mić­kih ti­tu­la Mr­njav­če­vi­ća do­bi­je­nih od Jan­ka Hu­nja­di­ja i ma­đar­skog sa­bo­ra od 1448. go­di­ne. Pret­po­sta­vlja­mo da je bio u ni­škoj bi­ci u svo­jim zre­lim go­di­na­ma (sa oko 40 do 45 god.), a uzev­ši uobi­ča­je­ne raz­li­ke (od 30 god.) me­đu ge­ne­ra­ci­ja­ma vojv. Dre­ca De­din bi mo­gao bi­ti sa go­di­nom ro­đe­nja oko 1490. god. Nje­gov otac De­da An­dri­jin, bi po is­toj ra­zli­ci mo­gao bi­ti ro­đen oko 1460, te je 1485. god. mo­gu­će imao oko 25 go­di­na, bio ože­njen i do­ma­ćin, ko­ji pla­ća po­rez, te je ta­ko i po­pi­san u tur­skom de­ftru iz 1485. go­di­ne (što je do­ka­za­no iz­vo­dom de­fe­ra u pri­lo­gu st.?) Ako ra­di kom­pa­ra­ci­je pro­cje­nju­je­mo u ko­joj je Dre­ka­lo­voj go­di­ni on iza­bran za voj­vo­du, mo­ra se po­ći od to­ga, da je za to bio po­tre­ban do­vo­ljan pe­ri­od, da bi Dre­ka­le mo­gao da stek­ne od­re­đe­ni ugled u ple­me­nu, a i do­volj­no vre­me­na da se na­met­ne Tur­ci­ma, da bi mo­gao da uspje­šno pre­go­va­ra sa ve­zi­rom, te je to mo­glo da bu­de tek po­sle nje­go­ve 45. go­di­ne. Ta­ko­đe, to je mo­ra­lo bi­ti po­sle vre­me­na kad je za­sno­vao po­ro­di­cu i po­stao zet voj­vo­de Ži­ja Pe­ra­lo­va na Ko­so­ru, jer je po ne­kim auto­ri­ma i ovo ima­lo uti­ca­ja na iz­bor, sem nje­go­vog po­ri­je­kla od Ka­stri­o­ta, ko­je se zna­lo i ci­je­ni­lo u ple­me­nu.
Po J. Er­de­lja­no­vi­ću iz­bor za voj­vo­du se de­sio, ka­da je Dre­ka­le već bio ože­njen, a po R. Pe­tro­vi­ću u dru­goj po­lo­vi­ni XVI vi­je­ka. Kad upo­trije­bi­mo po­da­tak iz pret­hod­nih is­tra­ži­va­nja, da je Dre­ka­le ro­đen naj­ka­sni­je 1516. god. i do­da­mo mi­ni­mal­nih 45 go­di­na, ka­da je Dre­ka­le pre­ma da­tim okol­no­sti­ma mo­gao po­sta­ti voj­vo­da, do­bi­ja­mao go­di­ne po­sle 1561. U 1561. go­di­ni po ori­jen­ta­ci­o­no do­bi­je­nim go­di­na­ma aprok­si­ma­tiv­nim po­stup­kom je voj­vo­da Dre­ca De­din mo­gao ima­ti oko 71 go­di­nu, te bi ove go­di­ne sa­svim od­go­va­ra­le, da sta­ri voj­vo­da osje­ti po­tre­bu za­mje­ne mla­đim, ali spo­sob­nim voj­vo­dom, ka­kav je bio voj­vo­da Dre­ka­le. Osim to­ga, mo­že se kon­sta­to­va­ti, da su i po ovoj ori­jen­ta­ci­o­noj kon­tro­li do­bi­je­ni hro­no­lo­ški po­da­ci od­go­va­ra­ju­ći, a ta­ko­đe, da je pret­hod­nim is­tra­ži­va­njem do­bi­je­na go­di­na ro­đe­nja Dre­ka­la (do 1516) pot­pu­no u skla­du sa ovom glo­bal­nom kon­tro­lom.
Za­klju­čak je, aprok­si­ma­tiv­nih sra­ču­na­va­nja go­di­ne ro­đe­nja, ili mo­gu­ćih go­di­na kad je ro­đen voj­vo­da Dre­ka­le, po ne­ko­li­ko raz­li­či­tih osno­va, pre­ko do­ku­men­tar­nih po­da­ta­ka za nje­go­vog si­na vojvode La­la, za­tim pre­ko po­da­ta­ka iz ro­do­slo­va za De­di­će-Mr­njav­če­vi­će, da­tih kod M. Jo­ka­no­vi­ća i pre­ko tur­skog def­te­ra iz 1385, a i ko­ri­šće­njem ne­kih op­šte po­zna­tih po­da­ta­ka iz pre­da­nja, da smo do­bi­li aprok­si­ma­tiv­ne re­zul­ta­te sa ko­ji­ma se mo­že od­re­di­ti op­seg mo­gu­ćih go­di­na do 1516. god, ka­da je ro­đen vojv. Dre­ka­le. Kad po­re­di­mo taj po­da­tak sa go­di­nom, ka­da je po ana­li­ma M. Sa­nu­da, Đu­rađ (II) Ka­stri­ot po­šao u Ska­dar (1503. g) i go­di­na­ma ka­da je iz­bje­gao iz Ska­dra (od 1506. do 1515. god.), a nje­go­va že­na u rod u Ka­stra­te, pre­ma usta­no­vlje­nim po­da­ci­ma o Đu­ra­đu II u Amal­fi­ju od 1515 i 1516 god., mo­že­mo iz­vr­ši­ti li­mi­ti­ra­nje op­se­ga od 1507. god. do 1516. god. što bi bio pe­ri­od op­se­ga go­di­na u ko­me je go­di­na ka­da je ro­đen Dre­ka­le. Pre­ma to­me mo­že se ta­ko­đe kon­sta­to­va­ti, da je na­đe­ni op­seg mo­gu­ćih go­di­na, ka­da je ro­đen vojv. Dre­ka­le hro­no­lo­ški u skla­du sa po­da­ci­ma o Đu­ra­đu II u Amal­fi­ju. Ta­ko­đe se mo­že kon­sta­to­va­ti i da po­sto­ji sklad pri kom­pa­ra­ci­ji pre­da­nja o po­re­klu Dre­ka­lo­vi­ća sa po­da­ci­ma iz mle­tač­kih ana­la, pri pro­cje­ni vje­ro­do­stoj­no­sti pre­da­nja u od­no­su na isto­rij­ske či­nje­ni­ce da­te u mle­tač­kim ana­li­ma.
U skla­du sa ovom hro­no­lo­škom ana­li­zom i isto­ri­o­graf­skim do­ku­men­ti­ma do­bi­je­nim iz mle­tač­kih ana­la, a i amal­fi­skih do­ku­me­na­ta o Đu­ra­đu II Ka­stri­o­tu sa­svim je iz­vje­stan in­de­ti­tet oca voj­vo­de Dre­ka­la ro­do­na­čel­ni­ka brat­stva Dre­ka­lo­vi­ća, vo­de­ćeg sa Mr­njav­če­vi­ći­ma brat­stva u ple­me­nu Ku­či.
(KRAJ)