Dram­ski pi­sac, autor ne­kih od naj­zna­čaj­ni­jih i naj­ve­ćih ro­ma­na na srp­skom je­zi­ku, po­li­tič­ki mi­sli­lac, je­dan od naj­po­zna­ti­jih ju­go­slo­ven­skih di­si­de­na­ta, osni­vač sa­vre­me­ne De­mo­krat­ske stran­ke, do­bit­nik broj­nih knji­žev­nih pri­zna­nja, Bo­ri­slav Pe­kić, ro­đen je 4. fe­bru­a­ra pri­je 85 go­di­na, u Pod­go­ri­ci. I baš na nje­gov ro­đen­dan u or­ga­ni­za­ci­ji Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štvo čla­no­va u Cr­noj Go­ri, po­što­va­o­ci i lju­bi­te­lji nje­go­vog dje­la oku­pi­li su se u ovoj in­sti­tu­ci­ji da mu oda­ju po­čast na po­se­ban na­čin. Na­i­me, prek­si­noć je u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske otvo­re­na iz­lo­žba Bi­bli­o­te­ke gra­da Be­o­gra­da, autor­ke Ol­ga Kra­sić Mar­ja­no­vić, a ve­li­ki pi­sac do­bio je i svoj ku­tak. Svi za­in­te­re­so­va­ni ima­će pri­li­ku da ov­dje pro­na­đu sve što je Pe­kić na­pi­sao ili su dru­gi re­kli o nje­mu. Iz­lo­žba „Bo­ri­slav Pe­kić 1930 – 1992” sa­stav­ni je seg­ment vi­še­dnev­ne ma­ni­fe­sta­ci­je „Ne­dje­lja Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća” u or­ga­ni­za­ci­ji MS U Cr­noj Go­ri.
Ma­ni­fe­sta­ci­ju je otvo­rio doc. dr Dra­go Pe­ro­vić, pred­sjed­nik Ma­ti­ce srp­ske u Cr­noj Go­ri, ko­ji je is­ta­kao da ga po­seb­no po­no­snim či­ni či­nje­ni­ca da je ve­če, kao i cje­lo­kup­ni do­ga­đaj ne­sva­ki­da­šnja pri­li­ka da se oda po­čast „bor­cu za car­stvo ri­je­či i slo­bo­de”. Ka­ko je do­dao, Pe­ki­će­vo dje­lo sta­vlja nas pred dug ko­ji ne mo­že­mo odu­ži­ti, pred dje­lo ko­me se ne mo­že­mo od­u­pri­je­ti, pred za­da­tak ko­ji ni­ka­da ne mo­že­mo do kra­ja is­pu­ni­ti.
– Vi­še ne­go bi­lo ko dru­gi u srp­skoj knji­žev­no­sti i mi­sli op­sta­jao je na gra­ni­ca­ma naj­pro­dor­ni­jih li­te­rar­nih iz­ra­za i naj­ne­u­hva­tlji­vi­jih mi­sa­o­nih uvi­da. Zbog to­ga je sa la­ko­ćom igra­ča na ži­ci svo­jim por­tre­ti­ma, po­vi­je­sti­ma, no­ve­la­ma, so­ti­ja­ma, fan­ta­zma­go­ri­ja­ma sta­vljao pod svo­je bo­se no­ge sva­ku to­ta­li­tar­nu i uto­pi­stič­ko-ide­o­lo­šku tvr­đa­vu i la­vu ovo­ga svi­je­ta – re­kao je dr Pe­ro­vić.
On do­da­je Još jed­nom na­gla­ša­va­ju­ći da je Pe­kić autor, „čo­vjek ko­ji je slo­bo­du i mi­šlje­nje sje­di­nio u svom pe­ru”.
- U tom sje­di­nje­nju is­pre­ple­ta­ni su svi nje­go­vi ži­vot­ni sta­vo­vi, sva­ko nje­go­vo NE na­si­lju i ne­prav­di, svi isto­rij­ski su­ko­bi iz ko­jih bi ne­vin čo­vjek mo­rao iza­ći kao po­bjed­nik, pri­hva­ti­ti svo­ju na­met­nu­tu kri­vi­cu i u ime čo­vječ­no­sti su­prot­sta­vi­ti se kr­ti­ca­ma i bje­sni­lu zla – ka­že dr Pe­ro­vić.
Pe­kić je, do­da­je on, shva­tio ka­ko čo­vjek čo­vje­ku po­sta­je vi­rus, ka­ko ljud­ska pri­ro­da gu­bi rat sa svo­jim ru­ka­ma, pri­tom se vra­ća­ju­ći u sa­mo je­zgro čo­vje­ka kao slo­bod­nog i mi­sle­ćeg bi­ća. Za­to, do­da­je Pe­ro­vić, ni­je čud­no ka­da sve nas Pe­kić pi­ta ka­ko je mo­gu­će da se u sa­moj su­šti­ni čo­vje­ka – bi­ća Do­bra i Isti­ne – od sa­mog po­čet­ka ug­ni­je­zdi­lo Zlo i Laž, ka­ko se iden­ti­tet biv­stvo­va­nja i mi­šlje­nja, mi­šlje­nja i dje­la­nja, pro­ja­vio kao Ni­šta i Ide­o­lo­gi­ja, kao rop­stvo i ti­ra­ni­ja. Na kra­ju, za­vr­ša­va dr Pe­ro­vić, Pe­kić je „sam ot­krio svoj`zavičaj u ko­me se ni­je rodio`, ide­ju čo­vječ­no­sti u nje­noj van­vre­men­skoj a ipak isto­rij­skoj ver­ti­ka­li”.
Po­kro­vi­telj „Ne­dje­lje Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća” je Am­ba­sa­da Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u Pod­go­ri­ci i Upra­ve za sa­rad­nju s di­ja­spo­rom i Sr­bi­ma u re­gi­o­nu.
Pro­gram se na­sta­vlja ve­če­ras pro­jek­ci­jom po­zo­ri­šne pred­sta­ve „Kor­špo­den­ci­ja” na­sta­la po Pe­ki­će­vom tek­stu. Pri­ka­zi­va­nje po­či­nje u 19 ča­so­va u knji­ža­ri MS. U su­bo­tu i ne­dje­lju bi­će odr­žan na­uč­ni skup „Po­e­ti­ka i eti­ka Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća.
Ž.J.


Tek će se či­ta­ti

Za­ni­mlji­vu iz­lo­žbu o naj­zna­čaj­ni­jim mo­men­ti­ma u ži­vo­tu i ra­du Pe­ki­će­vom otvo­ri­la je autor­ka Ol­ga Kra­sić Mar­ja­no­vić. Ona je zva­ni­ca­ma da­la ne­ke osnov­ne smjer­ni­ce za tu­ma­če­nje Pe­ki­će­vog ra­da i ži­vo­ta. Ka­ko is­ti­če autor­ka, ova iz­lo­žba je je­dan od naj­ve­ćih pro­je­ka­ta ko­ji je Bi­bli­o­te­ka gra­da Be­o­gra­da ura­di­la. „Da­nas, ka­da bi­smo pri­ča­li mo­der­nim je­zi­kom re­kli bi­smo da je bio mul­ti­me­di­jal­ni umjet­ni­kom“, re­kla je Kra­sić Mar­ja­no­vić. Ka­ko je na­ve­la, sav ma­te­ri­jal pri­ka­zan na izlo­bi dio je ori­gi­nal­ne Pe­ki­će­ve po­ro­dič­ne ar­hi­ve.
– Ova ve­li­ka pri­ča ima­la je tu­žan kraj. Pe­kić je oti­šao pre­ra­no, a bio je čo­vjek ve­li­kih ide­ja, ve­li­kih za­mi­sli. To­li­ko to­ga je že­lio da na­pi­še, ali je oti­šao sa ovog svi­je­ta pre­ra­no, u 62. go­di­ni. Ali, ono što je osta­vio za­slu­žu­je sva­ku pa­žnju, i po ri­je­či­ma mno­gih knji­žev­nih kri­ti­ča­ra Pe­ki­će­va vi­zi­o­nar­ska dje­la će se či­ta­ti i tu­ma­či­ti, a još ni­su na pra­vi na­čin ni pro­či­ta­na ni pro­tu­ma­če­na – re­kla je Kra­si­će­va.


Ko­re­špo­den­ci­ja

U knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri, u 19 ča­so­va, bi­će pri­ka­zan sni­mak još jed­ne ču­ve­ne pred­sta­ve na­sta­le po Pe­ki­će­vom dje­lu, „Ko­re­špo­den­ci­ja” u iz­vo­đe­nju an­sam­bla Ate­ljea 212.