U pro­sto­ri­ja­ma Dru­štva cr­no­gor­sko-ru­skog pri­ja­telj­stva „Sve­ti Ge­or­gi­je” u Nik­ši­ću prek­si­noć su lju­bi­te­lji fil­ma bi­li u pri­li­ci da od­gle­da­ju do­ku­men­ta­rac An­dre­ja Kon­dra­šo­va „Krim - po­vra­tak ku­ći”, je­dan od de­set naj­po­pu­lar­ni­jih fil­mo­va u Ru­si­ji u pro­te­kloj go­di­ni.
Za­hva­lju­ju­ći ovom fil­mu za isto­ri­ju su sa­ču­va­ni naj­va­žni­ji do­ga­đa­ji s pro­lje­ća 2014. go­di­ne ko­ji su se de­si­li na Kri­mu, to jest po­zna­to kao Krim­sko pro­lje­će. Sni­mljen je raz­go­vor sa Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom, ko­ji se sma­tra naj­o­tvo­re­ni­jim in­ter­vju­om pred­sjed­ni­ka Ru­ske fe­de­ra­ci­je. Sni­mlje­no je još pe­de­se­tak in­ter­vjua sa uče­sni­ci­ma i svje­do­ci­ma ovih do­ga­đa­ja
Dr Žar­ko Le­ko­vić iz Isto­rij­skog in­sti­tu­ta Cr­ne Go­re, ko­ji se ba­vi na­ci­o­nal­nom isto­ri­jom 19. vi­je­ka, kao svje­dok de­ša­va­nja iz mar­ta 2014. go­di­ne jer je ta­da bo­ra­vio u Ru­si­ji i pro­pra­tio pri­sa­je­di­nje­nje Kri­ma, go­vo­rio je o ge­o­graf­skom i ge­o­stra­te­škom po­lo­ža­ju tog po­luo­str­va i zna­ča­ju Krim­skog pro­lje­ća.
- Po­vra­tak po­lu­o­str­va Kri­ma Ru­si­ji je i po­vra­tak re­spek­ta­bil­ne voj­ne si­le u Sre­do­ze­mlje, ko­ja će lak­še kon­tro­li­sa­ti sve pro­ce­se u ju­go­i­stoč­noj Evro­pi i stva­ri do­ve­sti na svo­je pra­vo i pri­rod­no mje­sto. U sva­kom slu­ča­ju Ru­si­ja sa Kri­mom ni­je isto što i Ru­si­ja bez Kri­ma. Ru­si­ja sa Kri­mom je ja­ka i moć­na Ru­si­ja. Krim je uvi­jek bio dio Ru­si­je, osim kad je bio pod oku­pa­ci­jom tu­đih si­la - ka­že Le­ko­vić.
U fil­mu, či­je je sni­ma­nje tra­ja­lo osam me­se­ci na de­se­tak lo­ka­ci­ja na Kri­mu, pred­sjed­nik Ru­si­je Vla­di­mir Pu­tin, kao i ak­te­ri isto­rij­skih do­ga­đa­ja ot­kri­va­ju de­ta­lje ope­ra­ci­ja ko­ja je spre­či­la da se na Kri­mu iz­bjeg­ne rat ka­kav sad bje­sni u Don­ba­su.
Film da­je od­go­vo­re na pi­ta­nja ka­ko je do­ni­je­ta od­lu­ka o pri­pa­ja­nju Kri­ma Ru­si­ji, ka­ko su se po­ja­vi­li „lju­ba­zni lju­di”, ka­ko su bez kr­vo­pro­li­ća raz­o­ru­ža­ne 193 ukra­jin­ske voj­ne je­di­ni­ce, ka­ko se na Kri­mu po­ja­vio obal­ski ra­ket­ni kom­pleks „Ba­sti­on” i o če­mu je Pu­tin raz­go­va­rao sa pred­sed­ni­kom Ba­ra­kom Oba­mom.
Ru­si­ja je bi­la sprem­na i na ne­po­vo­ljan raz­voj do­ga­đa­ja na Kri­mu. Vlast je raz­ma­tra­la mo­guć­nost sta­vlja­nja nu­kle­ar­nih sna­ga u sta­nje bor­be­ne go­to­vo­sti, ali je po­la­zi­la od sta­va da do to­ga ne­će do­ći, re­kao je Pu­tin u do­ku­men­tar­nom fil­mu „Krim - Po­vra­tak ku­ći”.
„To je ne­mo­gu­će ura­di­ti bez od­lu­ke vr­hov­nog ko­man­dan­ta. „Ba­sti­on” je od­bram­be­ni kom­pleks ko­ji šti­ti oba­lu i kop­no. On ne na­pa­da ni­ko­ga, ali je efi­ka­sno, sa­vre­me­no oruž­je. Još ni­ko ne­ma ta­kvo oruž­je. Tre­nut­no je naj­e­fi­ka­sni­ji obal­ski kom­pleks u svi­je­tu. U jed­nom tre­nut­ku, mi smo Krim do­bro za­šti­ti­li ta­ko što smo ta­mo pre­ba­ci­li obal­ski kom­pleks Ba­sti­on”, re­kao je Pu­tin.
Pu­bli­ka je mo­gla ču­ti ka­ko Pu­tin iz­ja­vlju­je da je ra­di bez­bjed­no­sti na Kri­mu bi­lo neo­p­hod­no stvo­ri­ti tvr­đa­vu i sa mo­ra i sa kop­na. Go­vo­re­ći o unu­tra­šnjoj bez­bed­no­sti po­lu­o­str­va, on je pred ka­me­ra­ma is­ta­kao vi­so­ku kon­cen­tra­ci­ju ukra­jin­skih oru­ža­nih sna­ga na Kri­mu.
L.N.


Iz­bje­ći kr­vo­pro­li­će

U do­ku­men­tar­nom fil­mu „Krim-po­vra­tak ku­ći” Pu­tin je ot­krio da su za raz­o­ru­ža­va­nje 20.000 ukra­jin­skih voj­ni­ka na po­lu­o­str­vo bi­le pre­ba­če­ne spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce GRU i ma­rin­ci pod ma­skom ja­ča­nja za­šti­te ru­ske ba­ze.
„Ni­ka­ko ni­je­smo smje­li da do­zvo­li­mo kr­vo­pro­li­će. Va­žno je bi­lo da se obez­bi­je­di, mo­guć­nost da lju­di iz­ra­ze svo­ju vo­lju. Mo­skva je ima­la in­for­ma­ci­je da ra­di­kal­ne sna­ge pri­pre­ma­ju ve­li­ke te­ro­ri­stič­ke ak­ci­je na Kri­mu. Do­bi­li smo in­for­ma­ci­je da mo­gu bi­ti iz­ve­de­ni i te­ro­ri­stič­ki ak­ti, a da je ne­ko­li­ko ra­di­kal­no ras­po­lo­že­nih ukra­jin­skih ru­ko­vo­di­la­ca, iz­me­đu osta­lih i u bez­bed­no­snim struk­tu­ra­ma, bi­lo sprem­no da iz­ve­de na­pa­de sa ve­li­kim bro­jem ljud­skih žr­ta­va”, re­kao je Pu­tin u svom, ka­ko se sma­tra, naj­o­to­vo­re­ni­jem in­ter­vjuu.