Stva­ra­la­štvo pi­sca iz Nik­ši­ća Ob­ra­da Ne­ne­zi­ća pred­sta­vlje­no je prek­si­noć i pu­bli­ci u Pod­go­ri­ci. Bi­la je to pri­li­ka da se Ne­ne­zić pred­sta­vi kao sve­stran stva­ra­lac, što i je­ste, a o če­mu go­vo­re nje­go­ve dra­me, sce­na­ri­ji, ro­ma­ni i po­e­zi­ja. Ujed­no, na­ja­vio je i iz­la­zak no­vog ro­ma­na „Še­ta­či na mje­se­cu“, ko­ji će se pred či­ta­o­ci­ma po­ja­vi­ti u ju­nu.
Mo­de­ra­tor­ka ve­če­ri bi­la je Je­le­na Kr­sma­no­vić, ko­ja se naj­pri­je fo­ku­si­ra­la na Ne­ne­zi­će­vo po­et­sko stva­ra­la­štvo. No, na­vo­di Ne­ne­zić, pri­je po­e­zi­je, još u stu­dent­skim da­ni­ma, na­sta­la je jed­na dra­ma. Tek po­tom, usli­je­di­la je po­e­zi­ja, kod ko­je je po nje­mu bi­tan od­nos je­zi­ka i po­e­ti­ke. „Pi­šem pri­po­vje­dač­ku po­e­zi­ju. Me­ni je nu­kle­us uvi­jek dra­ma, pa i u po­e­zi­ji. Ka­da na­pi­šem pje­smu, ja u stva­ri na­pi­šem pri­ču”, ka­že Ne­ne­zić, do­da­ju­ći da je po­e­zi­ja za nje­ga isto što i atle­ti­ka u spor­tu, „kra­lji­ca umjet­no­sti”. No, po nje­mu ne­ki pje­sni­ci su da­nas ne­pra­ved­no za­po­sta­vlje­ni, pa se na­da da će do­ći bo­lji da­ni za po­e­zi­ju.
Ka­da je u pi­ta­nju nje­go­vo dram­sko-po­zo­ri­šno stva­ra­la­štvo, ono se, ka­ko se mo­glo ra­zu­mje­ti, jed­na­ko do­ti­če ko­me­di­je, kao i tra­ge­di­je. Tač­ni­je, du­ho­vi­te dra­me, a ko­je je već, kao i tra­ge­di­je, od­štam­pao, ili su iz­ve­de­ne u po­zo­ri­štu. Nje­go­ve du­ho­vi­te dra­me, ka­ko ob­ja­šnja­va, je­su miks žan­ro­va ko­ji se na­sla­nja­ju na ne­ka­da­šnji ju­go­slo­ven­ski film.
- Ko­me­di­ja mi je fa­vo­rit u da­na­šnje vri­je­me ma­sov­nih me­di­ja, ko­ji obez­vre­đu­ju sve što ra­di po­zo­ri­šte, a ko­je vi­še ni­je ma­sov­ni me­dij. Mo­ra­te ne­ka­ko dru­ga­či­je da se bo­ri­te, da ima­te gard pre­ma ma­sov­nim me­di­ji­ma i lju­di­ma ko­ji iz­vje­šta­va­ju iz po­zo­ri­šta. Jer, mno­gi iz­vje­šta­va­ju ka­ko im na um pad­ne – ka­že Ne­ne­zić.
Na­rav­no, go­vo­ra je bi­lo i fil­mu „As pik”, pr­vom cr­no­gor­skom kan­di­da­tu za Oska­ra, za ko­ji je Ne­ne­zić na­pi­sao sce­na­rio. Ka­ko pri­zna­je, pri­lič­no je su­je­tan ka­da je u pi­ta­nju re­a­li­za­ci­ja nje­go­vih sce­na­ri­ja i dra­ma. A, in­spi­ra­ci­ja za sce­na­rio na­sta­la je „iz gor­či­ne `90. go­di­na“, ka­že Ne­ne­zić. „Po­no­san sam na ovaj film jer sam nji­me re­kao ne­kim bi­tan­ga­ma ono što sam mi­slio o nji­ma, a vi­dim da i na­rod vo­li taj film, su­de­ći po pre­gle­di­ma“, do­da­je Ne­ne­zić.
Ka­da su nje­go­vi ro­ma­ni u pi­ta­nju, svi osim pr­vog – „Lje­to­pis za­bo­ra­vlje­nog gra­da“, na­sta­li su na osno­vu nje­go­vih dra­ma ili sce­na­ri­ja . Ta­kav je slu­čaj i sa ro­ma­nom „Osmi­jeh za Ma­ri­ju Mi­ha­i­lo­vič“, ko­ji je sam iz­dao, a ko­ji se di­stri­bu­i­rao uz „Dan“, što je po Ne­ne­zi­ću od­li­čan po­tez. Jer, ka­ko do­da­je „Dan“ i ne­ke dru­ge no­vi­ne omo­gu­ći­le su mu fer uslo­ve za raz­li­ku od kla­sič­nih iz­da­vač­kih ku­ća. Ovo je bio i pod­sti­caj da se Ne­ne­zić osvr­ne na od­nos ko­ji ne­ke in­sti­tu­ci­je kul­tu­re ima­ju pre­ma nje­go­vom dje­lu.
- Ova pri­ča je na­sta­la naj­pri­je kao ide­ja za mju­zikl. Ali, ka­da pri­čam o cr­no­gor­skom po­zo­ri­štu, on­da ne­mam ni­šta li­je­po da ka­žem. Ka­da sam pri­je 12 go­di­na pre­dao, ni­ko mi ni­je od­go­vo­rio. Na­kon to­ga na­pra­vim sce­na­rio i ni­ko ne od­go­va­ra, on­da na­pi­šem ro­man i on bu­de je­dan od naj­či­ta­ni­jih i naj­pro­da­va­ni­jih u Cr­noj Go­ri. O če­mu se ra­di? Ov­dje su lju­di pri­va­ti­zo­va­li i isto­rij­ske lič­no­sti, i ro­ma­ne... ne­mam od­go­vor na to, bez da bu­dem bez­o­bra­zan – ka­že Ne­ne­zić.
Autor­sko ve­če odr­ža­no je u okvi­ru Me­đu­na­rod­nog saj­ma knji­ga i obra­zo­va­nja.Ž.J.