Zvi­je­zde dru­gog da­na 61. Me­đu­na­rod­nog saj­ma knji­ga bi­li su ru­ski knji­žev­nik Za­har Pri­le­pin, kao gost „Sa­mi­zda­ta” B92 i ska­di­nav­ski pi­sac Er­land Lu, kao gost „Ge­o­po­e­ti­ke”. Obo­ji­ca su se jav­no­sti pred­sta­vi­li u ha­li „Ivo An­drić”. Ka­ko pre­no­si Tan­jug, nor­ve­ški pi­sac Lu je go­stu­ju­ći na Be­o­grad­skom saj­mu is­ta­kao da se „ve­o­ma pla­ši na­ra­sta­ju­ćeg na­ci­o­na­li­zma u Evro­pi i po­vrat­ka u po­li­tič­ki kon­cept za­tva­ra­nja u na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve”.
Lu je autor omi­ljen či­ta­o­ci­ma u ci­je­lom svi­je­tu, ko­jeg su naj­pri­je pre­po­zna­li po ro­ma­nu „Do­pler” u ko­jem nje­gov ju­nak na­pu­šta po­ro­di­cu i udob­no­sti mo­der­ne ci­vi­li­za­ci­je i od­la­zi u šu­mu da ži­vi.
– Znam da svi pri­ča­ju o ju­na­ku mo­je knji­ge, ali se ri­jet­ko ko pre­pu­šta avan­tu­ri re­al­nog ži­vo­ta u pri­ro­di bez stru­je, to­ple vo­de, stal­nog iz­vo­ra hra­ne. Va­žno je da lju­di zna­ju da su re­su­sr­si na­še pla­ne­te ogra­ni­če­ni i da nam jed­nog da­na ne­će bi­ti udob­no kao da­nas – re­kao je Lu.
Na Saj­mu knji­ga u Be­o­gra­du Lu je pot­pi­si­vao naj­no­vi­ju knji­gu „Kraj na­ma po­zna­tog svi­je­ta”, u iz­da­nju „Ge­o­po­e­ti­ke”. Ka­že da je za nje­ga ve­li­ka mi­ste­ri­ja za­što je ja­ko po­pu­la­ran u Sr­bi­ji.
– Ne­kad je za­stra­šu­ju­će ka­da po­mi­slim da sam po­pu­lar­ni­ji u Sr­bi­ji ne­go u ostat­ku svi­je­ta. Valj­da Sr­bi ra­zu­mi­ju moj jet­ki hu­mor bo­lje ne­go dru­gi - ka­zao je Lu.
Na­gla­sio je da se u po­sled­njih pet­na­e­stak go­di­na svi­jet do­sta pro­mi­je­nio i da to mi­sle­ći lju­di ni­ka­ko ne mo­gu da ig­no­ri­šu.
– Ima­mo te­ro­ri­zam, ra­to­ve, na­ra­sta­ju­ću me­đu­na­ci­o­nal­nu i vjer­sku mr­žnju. Sve ma­nje bri­ne­mo o eko­lo­gi­ji. O sve­mu to­me pi­šem u no­voj knji­zi ko­ja je upra­vo pred­sta­vlje­na na Saj­mu knji­ga, ali da se ra­zu­mi­je­mo – ni­jed­na mo­ja knji­ga ni­je na­sta­la ta­ko što sam se za­mi­slio nad pro­ble­mi­ma svi­je­ta. Uvi­jek se tru­dim da kre­nem iz lo­kal­ne pri­če sa lo­kal­nim he­ro­ji­ma... Sad što se to pre­tvo­ri u ko­smič­ke te­me, to je stvar či­ta­la­ca i nji­ho­vog po­i­ma­nja mo­jih knji­ga – ka­zao je Lu.
Za pro­sla­vlje­nog pi­sca uje­di­nje­na Evro­pa ka­kvu sa­da po­zna­je­mo ne­ma al­ter­na­ti­vu, re­kao je Lu, iz­ra­ža­va­ju­ći na­du da će i Sr­bi­ja usko­ro po­sta­ti čla­ni­ca EU. On je na­gla­sio da nam ne tre­ba još je­dan rat jer ni­je pro­šao ni vi­jek od ka­da se po­sled­nje kr­vo­pro­li­će do­go­di­lo u Evro­pi.
– Bo­jim se da bi raz­li­či­ta zla oži­vje­la ka­da bi pre­sta­li da ra­di­mo za­jed­no i da od­lu­ke do­no­si­mo za­jed­no. Ni­sam sre­ćan što je Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja oti­šla iz Evro­pe, mi­slim da će taj po­tez en­gle­ske ad­mi­ni­stra­ci­je po­vu­ći cio niz po­te­za zbog če­ga sam ja­ko za­bri­nut – is­ta­kao je Lu. On za­go­va­ra i ozbilj­ne pro­mje­ne u od­no­si­ma iz­me­đu po­lo­va.
– Ono što se do­go­di­lo u Ska­di­na­vi­ji va­lja­lo bi i či­ta­voj Evro­pi. Sta­ri pa­tri­jar­hal­ni si­stem mo­ra bi­ti de­mo­li­ran što je ja­ko bol­no za mu­škar­ce. U pre­ve­li­kom isto­rij­skom pe­ri­o­du, mu­škar­ci su ima­li sna­žan uti­caj na dru­štvo i to mo­ra da se pro­me­ni. Bio sam na otva­ra­nju Saj­ma knji­ga u Be­o­gra­du i vi­dio da su mu­škar­ci ve­ći­na ko­ja upra­vlja ili od­lu­ču­je o bi­lo če­mu. To mo­ra­te pod hit­no da mi­je­nja­te – za­klju­ču­je Lu.
Na Be­o­grad­skom saj­mu pred­sta­vlje­na je ju­če i mo­no­gra­fi­ja „Sr­bi 1903 – 1914 Isto­ri­ja ide­ja”, na štan­du ku­će pod či­jim okri­ljem je i iza­šla, be­o­grad­skog iz­da­va­ča Klio. O knji­zi su go­vo­ri­li Mi­loš Ko­vić, Slo­bo­dan Vla­du­šić, Ma­rin­ko Vu­či­nić i Slo­bo­dan Na­u­mo­vić.
O mo­no­gra­fi­ji ko­ja je iza­šla kao tro­tom­no dje­lo naj­pri­je je go­vo­rio Ko­vić, is­ti­ču­ći da je ri­ječ o svo­je­vr­snom lek­si­ko­nu na ko­me je ra­di­lo 22 na­uč­ni­ka. Knji­ga se ba­vi isto­ri­jom ide­ja, po­li­tič­kih, na­uč­nih, fi­lo­zof­skih, u dru­gom di­je­lu ko­ji tre­ba da iza­đe bi­će ob­ra­đi­va­na isto­ri­ja kul­tur­nih i umjet­nič­kih ide­ja, a u tre­ćem so­cio-ekom­skih. Od­no­sno, ka­ko je re­kao, po­ku­ša­va­ju da raz­ot­kri­ju ka­ko se po­gre­šno tra­ži od­go­vor­nost u Sr­bi­ji kao kriv­cu za Pr­vi svjet­ski rat, pa čak i sve ono što se de­ša­va­lo `90. go­di­na 20. vi­je­ka. Ko­vić je pri­sut­ne upo­znao i sa ime­ni­ma svih auto­ra ko­ji su ra­di­li na mo­no­gra­fi­ji pro­u­ča­va­ju­ći ide­je ko­ji­ma su se ru­ko­vo­di­li zna­me­ni­ti Sr­bi ovog pe­ri­o­da. Isto­ri­čar is­ti­če i da je po­treb­na svo­je­vr­sna ko­mu­ni­ka­ci­ja sa ide­ja­ma ko­je su nam pret­ho­di­le, a ko­je se u da­na­šnje vri­je­me, za­hva­lju­ju­ći im­por­to­va­nom glo­ba­li­stič­kom vi­đe­nju na­še isto­ri­je, sma­tra­ju uglav­nom po­gre­šnim.
– Nas uvje­ra­va­ju da su na­ši oče­vi, dje­do­vi, pra­dje­do­vi u kri­vu, i stal­no se vra­ća­mo na pi­ta­nje šta ni­je u re­du sa na­šom tra­di­ci­jom i na­slje­đem. Ne ka­žem da je na­ša tra­di­ci­ja naj­bo­lja, je­di­na mo­gu­ća, ali ple­di­ram na je­dan kre­a­ti­van, stva­ra­lač­ki di­ja­log pri­je sve­ga sa na­ci­o­nal­nom isto­ri­o­gra­fi­jom, a to sam učio od en­gle­skih isto­ri­ča­ra, ko­ji će uvi­jek pr­vo da po­gle­da­ju što je o ne­če­mu na­pi­sa­la en­gle­ska isto­ri­o­gra­fi­ja pa će da­lje da se kon­sul­tu­ju. Ovo je je­dan po­ku­šaj di­ja­lo­ga raz­li­či­tih ge­ne­ra­ci­ja, ali ne sa­mo srp­skih isto­ri­ča­ra, jer je ovo mul­ti­di­sci­pli­nar­ni pro­je­kat u ko­ji su bi­li uklju­če­ni i knji­žev­ni kri­ti­ča­ri, prav­ni­ci, po­li­ti­ko­lo­zi, an­tor­po­lo­zi, so­ci­o­lo­zi, ar­he­o­lo­zi... Ra­di­li smo za­jed­no po­ku­ša­va­ju­ći da od­go­vo­ri­mo ko su bi­li Sr­bi na po­čet­ku Pr­vog svjet­skog ra­ta, i to ne sa­mo u Sr­bi­ji, već i na te­ri­to­ri­ji Hab­su­bur­ške mo­nar­hi­je, Oto­man­skog car­stva i Cr­ne Go­re – re­kao je isto­ri­čar Ko­vić.
Po Vla­du­ši­ću bit­no je is­ta­ći i da je va­žno ko­ja lič­nost je no­si­lac ne­ke od­re­đe­ne ide­je, a pri­tom da su mno­gi ta­da­šnji srp­ski in­te­lek­tu­al­ci usva­ja­li i bi­li no­si­o­ci naj­sa­vre­me­ni­jih ide­ja. Od­no­sno, da su uvi­jek bi­li „de­sni­ca na lje­vi­ci, i lje­vi­ca na de­sni­ci”, što po­ka­zu­je da ima­ju pro­duk­ti­van po­li­tič­ki re­zon, ko­ji ni­je bio dog­mat­sa­ki, ka­že Vla­du­šić. „Ima­li su moć da na­ci­o­nal­ne in­te­re­se upa­ku­je i pre­zen­tu­je u mo­der­ne je­zi­ke epo­he, i za­to su ti na­ci­o­nal­ni in­te­re­si bi­li to­li­ko kon­ku­rent­ni i ope­ra­tiv­ni”, na­gla­ša­va Vla­du­šić, sto­ji na Fej­sbuk stra­ni „Klia”. Pri­tom, svi ovi in­te­lek­tu­al­ci ima­li su jak osje­ćaj lič­ne od­go­vor­no­sti i eti­ke, ko­ji su ima­li ja­ku, in­di­vi­du­al­nu lič­nost ute­me­lje­nu na ide­ja­ma u ko­je vje­ru­ju i ko­je ži­ve, is­ti­če Vla­du­šić.
PRI­RE­DI­LA:Ž.J.


Pri­le­pin i da­nas

U mno­štvu pro­gra­ma naj­broj­ni­je su pro­mo­ci­je knji­ge i pi­sa­ca. Ta­ko oni ko­ji se da­nas na­đu na Be­o­grad­skom saj­mu knji­ga mo­gu da odvo­je vri­je­me i da ču­ju šta ima­ju da ka­žu do­ma­ći i ino­stra­ni pi­sci.
na štan­du „Ago­re” u 12 ča­so­va go­sto­va­će Ni­ko­la Kaj­tez, a u 13 ča­so­va Dra­ško Re­đep, dok će u 14 ča­so­va ta­mo bi­ti Mi­li­sav Sa­vić. Lin­giv­sta Svejn Me­nen­sland go­vo­ri­će u pod­ne u sa­li „Vas­ko Po­pa”. Na štan­du „Vul­ka­na” u 15 ča­so­va go­sto­va­će Slo­bo­dan Sta­ni­šić, a u 16 ča­so­va Bo­ris Vu­ko­vić, a sat ka­sni­je Mi­lo­š La­ti­no­vi­ć. Svi oni ko­ji su pro­pu­sti­li ju­če da ču­ju Za­ha­ra Pri­le­pi­na to mo­gu uči­ni­ti da­nas od 16 ča­so­va na štan­du „Sa­mi­zda­ta” B92. „La­gu­na” će u 16 ča­so­va ugo­sti­ti Sla­vi­šu Pa­vlo­vi­ća, u 18 ča­so­va Da­ni­je­lu Ba­kić, a u 19 ča­so­va dr Ne­le­ta Ka­raj­li­ća. „Pro­me­tej” će u 17 ča­so­va ugo­sti­ti Dra­ga Nje­go­va­na, dok će So­nja La­pa­ta­nov dru­že­nje sa či­ta­o­ci­ma i kri­ti­kom po­če­ti u 18 ča­so­va na štan­du „De­re­te”.