Go­di­šnja na­gra­da Udru­že­nja dram­skih umjet­ni­ka Sr­bi­je (UDUS) „Mi­loš Žu­tić”, za 2015. go­di­nu, uru­če­na je glu­mi­ci Je­le­ni Đo­kić, ko­ja je 21. la­u­re­at tog ugled­nog pri­zna­nja. Po­sli­je iz­vo­đe­nja pred­sta­ve „Ka­zi­mir i Ka­ro­li­na” Ede­na fon Hor­va­ta, u re­ži­ji Sne­ža­ne Tri­šić i pro­duk­ci­ji Ate­ljea 212 na sce­ni „Mi­ra Tra­i­lo­vić”, Je­le­na Đo­kić je uz apla­uz pre­pu­ne sa­le pri­mi­la na­gra­du za upra­vo od­i­gra­nu Ka­ro­li­nu, ulo­gu ko­ja je oci­je­nje­na kao naj­bo­lje glu­mač­ko ostva­re­nje pre­mi­jer­no iz­ve­de­no u srp­skim pro­fe­si­o­nal­nim po­zo­ri­šti­ma od 30. ju­na 2014. do 30. ju­na 2015. go­di­ne.
Te­ško je bi­lo otrg­nu­ti se re­če­ni­ci kri­ti­ke ko­ja pra­ti Je­le­nu kao Ka­ro­li­nu: „Mo­žda po­ne­kog i za­va­ra nje­no dječ­je li­ce i krh­ka gra­đa, ali ka­da pr­o­go­vo­ri, na sce­ni ili ne­gdje u va­šoj bli­zi­ni, od­mah vas na­tje­ra da druk­či­je raz­mi­šlja­te o njoj”.
U kon­ku­ren­ci­ji za na­gra­du bi­la su 22 glu­mač­ka ostva­re­nja, a ži­ri u sa­sta­vu: glum­ci Ne­boj­ša Du­ga­lić (pret­hod­ni la­u­re­at - pred­sjed­nik ži­ri­ja), Bran­ko Cve­jić, Ra­do­slav Mi­len­ko­vić i Isi­do­ra Mi­nić i te­a­tro­log i po­zo­ri­šni kri­ti­čar dr Ana Ta­sić, do­nio je do­lu­ku ve­ći­nom gla­so­va. Obra­zlo­že­nje ži­ri­ja za­što je po dru­gi put Je­le­na Đo­kić la­u­re­at i ka­ko je iz­ni­je­la ulo­gu Ka­ro­li­ne ko­jom je tri­jum­fo­va­la u iz­u­zet­no ja­koj kon­ku­ren­ci­ji pro­či­ta­la je glu­mi­ca Isi­do­ra Mi­nić. Na­gra­du je fan­ta­stič­noj Ka­ro­li­ni uru­čio ko­le­ga i uprav­nik Ate­ljea 212 Bra­ni­mir Br­sti­na. Đo­ki­će­va je 2000. go­di­ne do­bi­la istu na­gra­du i to za ulo­gu Ka­ta­ri­ne Špa­ro­vić u pred­sta­vi „Bo­ke­ški d-mol”. Ka­da je po­me­nu­la pod re­flek­to­ri­ma sce­ne „Mi­ra Traj­lo­vić” i ulo­gu Ka­ta­ri­ne zbog ko­je je pr­vi put po­ni­je­la na­gra­du s ime­nom Mi­lo­ša Žu­ti­ća pod­sje­ti­la nas je s ko­li­ko ža­ra se uvi­jek sje­ća­la tog ko­ma­da.
– „Bo­ke­ški d-mol”, mo­ja di­plom­ska pred­sta­va, do­ni­je­la mi je sve na­gra­de. Bit­no je da ti se to ra­no de­si kao me­ni. To me je lan­si­ra­lo u po­zo­ri­šne kru­go­ve. Bi­la sam naj­mla­đi do­bit­nik Ste­ri­ji­ne na­gra­de, pa je sti­gao i „Mi­loš Žu­tić”, pa „Zo­ran Rad­mi­lo­vić”. Ta­ko su kre­nu­le i ulo­ge, a ja sam sav svoj eg­zi­bi­ci­o­ni­zam za­do­vo­lji­la scen­skim dej­stvom. Ta pred­sta­va de­si­la se pri­je Be­o­gra­da, a glav­ni grad me je po­la­ko pri­hva­tao kroz po­sao. Sa sva­kim pro­jek­tom do­la­zi­la su no­va po­znan­stva i no­vi pri­ja­te­lji. Ni­sam ja hr­li­la da osvo­jim Mont Eve­rest, išla sam po­la­ko. Ima­la sam svo­ju ba­zu lju­di ko­ji ni­su ima­li ve­ze s te­a­trom, ima­la sam ko­me da se po­vje­rim, s kim da se za­ba­vim, ali je i pro­fe­si­ja s vre­me­nom ši­ri­la krug po­znan­sta­va i pri­ja­te­lja, re­kla je svo­je­vre­me­no Je­le­na.
A sa­da, za­hva­liv­ši se za po­nov­no pri­zna­nje nje­nom glu­mač­kom ostva­re­nju pred pu­bli­kom Ate­ljea 212 se pri­sje­ti­la i tre­nu­ta­ka ka­da je pr­vi put po­sta­la la­u­re­at za ro­lu Ka­ta­ri­ne. Ta­da je, ka­že pr­vi put i ču­la za ovo pri­zna­nje ko­je no­si ime ve­li­ka­na srp­ske glu­mač­ke sce­ne Mi­lo­ša Žu­ti­ća, usta­no­vlje­nje 1994. go­di­ne od stra­ne UDUS-a. Pri­sje­ti­la se i uz­bu­đe­nja, že­lje da oprav­da i ka­že da je to ve­če na sce­ni igra­la go­re no ika­da od tre­me ko­ju je ima­la. Ka­ko je pri­mi­je­ti­la ni u ovoj sla­vlje­nič­koj ve­če­ri ni­je joj bi­lo la­ko po­me­nuv­ši pri­tom i ime ko­le­gi­ni­ce Ka­ta­ri­ne Žu­tić i nje­no tu­ma­če­nje Er­ne u upra­vo od­i­gra­noj pred­sta­vi „Ka­zi­mir i Ka­ro­li­na”. Ne bez raz­lo­ga, jer je u kon­ku­ren­ci­ji u ko­joj je po­bi­je­di­la bi­lo 19 glu­ma­ca sa 22 glu­mač­ka ostva­re­nja, a me­đu nji­ma i Žu­ti­će­va sa iz­van­red­no iz­ni­je­tom ulo­gom Er­ne.
Kra­tak, ali na­dah­nut go­vor za­hval­no­sti Je­le­na Đo­kić je za­vr­ši­la re­če­ni­com: „Cve­le, hva­la ti što si sa mnom”, oči­to upu­će­nu su­pru­gu ugled­nom glum­cu Sve­to­za­ru Cvet­ko­vi­ću.M.Nj.


Uni­kat­na di­plo­ma na per­ga­men­tu

Na­gra­da „Mi­loš Žu­tić” sa­sto­ji se od pla­ke­te sa li­kom ve­li­kog glum­ca, rad aka­dem­skog va­ja­ra Zvon­ka No­va­ko­vi­ća, uni­kat­ne di­plo­me na per­ga­men­tu či­ji je autor aka­dem­ski sli­kar i sce­no­graf Ge­ro­slav Za­rić i nov­ča­nog iz­no­sa. Do­dje­lu na­gra­de po­ma­žu Mi­ni­star­stvo kul­tu­re i in­for­mi­sa­nja Sr­bi­je i Se­kre­ta­ri­jat za kul­tu­ru gra­da Be­o­gra­da.