Mi­ting po­e­zi­je na kom su uče­stvo­va­li pje­sni­ci čla­no­vi Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re i go­sti iz ino­stran­stva, odr­žan je u krip­ti Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci u okvi­ru če­tvr­tih Nje­go­še­vih me­đu­na­rod­nih ve­če­ri po­e­zi­je.
– Onaj ko­ji nas je uveo u svi­jet je­zi­ka, onaj ko­ji je Cr­nu Go­ru uz­di­gao na naj­ve­ći pi­je­de­stal du­hov­ni, po­li­tič­ki i dr­žav­nič­ki, onaj ko­ji je na­šao iskru u ka­me­nu, i onaj zbog ko­ga pla­men vječ­ne zu­blje ni­ka­da ni­je po­tam­nio svo­je ma­le­no ple­me, Lov­ćen­ski Taj­no­vi­dac – Pe­tar Dru­gi Pe­tro­vić Nje­goš, oba­ve­zao nas je svo­jim dje­lom i Sve­tim Du­hom ko­ji kri­je­pi sve vje­ru­ju­će lju­de i ko­ji je vječ­na in­spi­ra­ci­ja pje­sni­ci­ma, da ga do­mi­mo, to­pli­mo u na­šim slo­vi­ma – re­kao je otva­ra­ju­ći mi­ting pred­sjed­nik UKCG No­vi­ca Đu­rić.
On je do­dao da u sla­vu tog ve­li­ka­na kao uzdar­je, kao glas po­no­sa, pi­sci, čla­no­vi UKCG za­vje­tu­ju svo­ja sa­či­nje­ni­ja i kroz če­tvr­te Nje­go­še­ve me­đu­na­rod­ne ve­če­ri po­e­zi­je.
– Mo­žda o Lov­ćen­skom Taj­no­vid­cu sva­ka ri­ječ bi­va su­vi­šna, ali ja ipak vje­ru­jem da je do Nje­go­ša je­di­no mo­gu­će do­ći pje­smom. Če­sto se ču­je, i od­zva­nja­će, da mo­žda na­kon Nje­go­ša ni­je ni tre­ba­lo pi­sa­ti, ali mi ne pi­še­mo na­kon Nje­ga, već za­rad Nje­ga, ple­te­mo se u nje­go­ve sti­ho­ve mo­le­ći se ne bi li i ne­ka na­ša ri­ječ iz tog bo­žan­stve­nog tka­nja, ma­kar kao gre­šna, vir­nu­la. Pi­sci ci­je­log ži­vo­ta pje­va­ju nje­gov vi­je­nac, svje­sni da su to mo­li­tve za vla­di­ku Ra­da To­mo­va, Pe­tra Dru­gog Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, onog ko­ji je ži­vim og­njem ho­dao za­gle­dan u pla­vet­ni­lo iz­nad za­vi­ča­ja i vječ­no po­či­va­li­šte. I mi smo po­no­sni što sla­ve­ći 70 go­di­na UKCG i nje­go­vog ča­so­pi­sa ,,Stva­ra­nje” sla­vi­mo pje­snič­ki vi­je­nac, ne­ras­ki­div od onog ko­ji nas je svi­je­tu pred­sta­vio i po ko­jem se, kao i po mi­ri­su na­ših sve­ta­ca, u svi­je­tu pre­po­zna­je­mo – ka­zao je Đu­rić.
Sti­ho­vi­ma je po­et­ski mi­ting otvo­rio mi­tro­po­lit-cr­no­gor­sko pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je, na­kon če­ga su se ni­za­li pje­sni­ci: So­u­da­be Ba­ga­bap (Iran), Ko­sta Ra­do­vić, Ran­ko Jo­vo­vić, Mi­o­drag Mi­šo Trip­ko­vić, Go­ran Đor­đe­vić (Sr­bi­ja), Mi­li­ca Kralj, El­ka Nja­go­lo­va (Bu­gar­ska), Ri­sto Va­si­lev­ski (Ma­ke­do­ni­ja), Bu­di­mir Du­bak, Vi­šnja Ko­so­vić, Mi­ro­slav Bi­je­lik (Slo­vač­ka), Trip­ko Dra­ga­nić, Pe­ri­vo­je Po­po­vić, Ser­gej Šče­glov (Ru­si­ja), To­dor Ži­va­lje­vić Ve­lič­ki, Ra­do­ji­ca Ra­do­vić, Be­ne­dikt Dir­lih (Nje­mač­ka), Slo­bo­dan Vu­či­nić, Ve­se­lin Br­no­vić, Ni­na Ga­bri­e­li­an (Ru­si­ja), Sre­ten Vi­da­ko­vić (Re­pu­bli­ka Srp­ska), Ra­do­van Mar­kov Ka­ra­džić, Lji­lja­na Ste­jić (Sr­bi­ja), Ve­ra Hor­vat (Sr­bi­ja), Ta­tja­na Ko­ti (Ru­si­ja), Mi­ro­slav De­mak (Slo­vač­ka), Ve­se­lin Rak­če­vić, No­vi­ca Đu­rić, Ili­ja La­ku­šić, Vu­kić Ga­ro Braj­ko­vić, ha­dži Ra­do­van Ra­do­vić, kao i Mi­ćo Cvi­je­tić (Sr­bi­ja).
Ove, če­tvr­te po re­du Nje­go­še­ve ve­če­ri po­e­zi­je odr­ža­va­ju se u čast 1.100 go­di­na Sve­tog Na­u­ma Ohrid­skog, 1.000 go­di­na mu­če­nič­ke smr­ti Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, 100 go­di­na od Moj­ko­vač­ke bit­ke, kao i ju­bi­le­ja 70 go­di­na Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re i isto to­li­ko ča­so­pi­sa „Stva­ra­nje” UKCG. Ma­ni­fe­sta­ci­ja se odr­ža­va pod po­kro­vi­telj­stvom Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko- pri­mor­ske i UKCG.
Svo­je­vr­sni mo­de­ra­to­ri ve­če­ri ko­ji su pred­sta­vlja­li stva­ra­o­ce iz ino­stran­stva bi­li su knji­žev­ni­ci Be­ćir Vu­ko­vić, se­kre­tar ma­ni­fe­sta­ci­je i Ra­do­mir Ulja­re­vić, di­rek­tor ma­ni­fe­sta­ci­je i pred­sjed­nik Udru­že­nja knji­ža­ra i iz­da­va­ča Cr­ne Go­re, dok je pre­vo­de sa ru­skog, bu­gar­skog, iran­skog, nje­mač­kog i dru­gih je­zi­ka či­tao pje­snik Lju­bi­sav Bje­lić Mo­rač­ki. Sti­ho­ve je na gu­sla­ma pra­tio na­rod­ni gu­slar Želj­ko Bu­ga­rin.
A.Ć.


Po­ve­lja mi­tro­po­li­tu

Pje­sni­ki­nja El­ka Nja­go­lo­va, uru­či­la je mi­tro­po­li­tu cr­no­gor­sko-pri­mor­skom Am­fi­lo­hi­ju sve­ča­nu po­ve­lju ko­jom je ste­kao ti­tu­lu po­ča­snog čla­na Slo­ven­ske knji­žev­ne i umjet­nič­ke aka­de­mi­je.
– Ova na­gra­da mi je po­seb­no dra­ga sr­cu. Slo­ven­stvo je ne­što što je utka­no u mo­je bi­će od ma­te­ri­ne utro­be. Ra­du­je me što sam ma­lo do­pri­nio bu­đe­nju vje­re na sve­slo­ven­skim pro­sto­ri­ma. Mi, Slo­ve­ni, ima­mo bez­broj ma­na, ali u se­bi no­si­mo hri­sto­li­ku žr­tvu, žr­tvu­je­mo se za spas svi­je­ta, a to je ono što da­je na­du – ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je na­kon uru­če­nja sve­ča­ne po­ve­lje.