Aka­dem­ski sli­kar iz Ro­ža­ja Ismet Ha­džić ne­dav­no je pri­re­dio iz­lo­žbu gra­fi­ka pod na­zi­vom „U di­ja­lo­gu”, u sa­ra­jev­skoj ga­le­ri­ji „Pre­po­rod”. Ha­džić ka­že da se sa­ra­jev­skoj pu­bli­ci pred­sta­vio sa čak se­dam­de­set i jed­nim ra­dom.
– Gra­fi­ke su na­sta­le u po­sljed­njih 10 go­di­na. Na otva­ra­nju iz­lo­žbe bi­lo je mno­go lju­bi­te­lja li­kov­ne umjet­no­sti, a to­kom 15 da­na ko­li­ko je tra­ja­la po­stav­ka, mo­je ra­do­ve je vi­dio ve­li­ki broj pu­bli­ke – ka­zao je Ha­džić Iz­lo­žbu je otvo­rio Ša­ćir Fi­lan­dra ri­je­či­ma da Ha­dži­će­vo dje­lo odi­še sim­bo­li­kom i mo­ti­vi­ma ka­rak­te­ri­stič­nim za pre­po­zna­tljiv je­zik na­še gra­fi­ke.
– S tog aspek­ta, nje­go­ve gra­fi­ke odi­šu de­fi­ni­sa­nom li­kov­nom po­et­kom. Autor is­ti­če je­din­stvo svi­je­ta ži­vo­ta pro­ma­tra­nog, do­ži­vlja­va­nog i pred­sta­vlja­nog iz vla­sti­te pro­ma­trač­ke per­spek­ti­ve. Svi li­ko­vi na nje­go­vim gra­fi­ka­ma u ra­spo­nu od pti­ca do lju­di, gle­da­ju svi­jet iz vla­sti­te per­spek­ti­ve a autor je mak­si­mal­no fo­ku­si­ran na pri­kaz is­ku­stva svi­je­ta nje­go­va pro­ma­tra­ča. Okre­nu­ta le­đa svi­je­tu kod po­je­di­nih li­ko­va, ni­su me­ta­fi­zič­ka pre­fe­ren­ci­ja ono­stra­no­sti već su pri­je na­gla­ša­va­nje in­di­vi­du­al­ne per­spek­ti­ve, kroz či­ju se in­di­vi­du­al­nost da­je isti zna­čaj sva­či­joj per­spek­ti­vi, od lju­di do ži­vo­ti­nja. Sva li­ca ko­ja nam autor do­no­si pri­ka­za­na su u jed­nom nji­ho­vom tre­nut­ku. Na taj na­čin se kroz de­an­tro­po­lo­gi­za­ci­ju ži­vo­ta, svi­jet otva­ra u svoj svo­joj vi­še­znač­no­sti, raz­u­đe­no­sti i ra­zno­vr­sno­sti, od­no­sno u svom is­ho­di­šnom je­din­stvu – ka­zao je Fi­lan­dra.
U re­cen­zi­ji Ha­dži­će­ve gra­fi­ke, Ana Sin­dik na­vo­di da je ra­đe­na u kom­bi­no­va­noj teh­ni­ci ko­ja je po te­ma­ti­ci tran­si­sto­rij­ska, li­kov­no-ma­te­ma­tič­ka i glo­bal­no gle­da­no, sa­svim si­gur­no, post­mo­der­na.
– Ha­džić je in­di­vi­du­a­lan, no­stal­gi­čan i za­vi­ča­jan tip umjet­ni­ka, ši­rok i sve­stran, ko­ji je te­mat­ski me­ta­fi­zi­čan, a u teh­ni­ci pro­či­šćen i lu­cid­no di­rek­tan. On gra­fi­ku sa­vla­da­va vi­še ne­go vje­što, slu­že­ći se sko­ro svim gra­na­ma du­bo­ke štam­pe, a po­ne­što i u rav­noj štam­pi. U po­nu­đe­nim gra­fič­kim pri­ka­zi­ma, kon­struk­ci­ja je kri­stal­no ja­sna i pro­zrač­na. Njen ma­te­ri­jal je od sna i ja­ve, ob­la­ko­lik ko­li­ko i čvr­sto de­fi­ni­san. Jed­no je sa­svim si­gur­no tač­no i sto­ji da je te­ma eks­ten­zo­va­na, ali je sam teh­nič­ki pri­stup ri­go­ro­zno ta­čan i ne­u­mo­ljiv – na­vo­di Sin­dik. Ha­džić iza se­be ima im­po­zant­nu umjet­nič­ku ka­ri­je­ru. Sli­kar­stvo je spe­ci­ja­li­zi­rao u Mo­skvi, kao sti­pen­di­sta Fon­da „Mo­ša Pi­ja­de”. Do­bit­nik je vi­še na­gra­da i li­kov­nih pri­zna­nja, me­đu ko­ji­ma se iz­dva­ja pr­va Evro­a­zij­ska na­gra­da i dru­ga na­gra­da za gra­fi­ku na Bi­tol­skom bi­je­na­lu. U če­tr­de­se­to­go­di­šnjoj ka­ri­je­ri, pri­re­dio je pre­ko 30 sa­mo­stal­nih i pre­ko 290 ko­lek­tiv­nih iz­lo­žbi u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji, a go­sto­vao je na svim pro­sto­ri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je.
V.Ra.