Naj­či­ta­ni­ja knji­ga u Cr­noj Go­ri po po­da­ci­ma ko­je nam je do­sta­vi­la Mi­le­na Jo­vo­vić pi-ar IK „No­va knji­ga”, je ro­man „Ha­ri Po­ter i ukle­to di­je­te” Džo­a­ne Ro­u­ling. Do­ma­će či­ta­o­ce, oči­gled­no, i da­lje in­tri­gi­ra pri­ča o ma­gi­ji Ha­ri Po­te­ra i nje­go­ve dru­ži­ne, ko­ja je sad pro­ši­re­na i na nje­go­vog si­na Al­bu­sa. Ha­ri je po­stao pre­za­u­ze­ti slu­žbe­nik Mi­ni­star­stva ma­gi­je, su­prug i otac tro­je ma­lo­ljet­ne dje­ce. I dok se rve sa pro­šlo­šću, nje­gov naj­mla­đi sin Al­bus mo­ra da se iz­bo­ri sa te­ži­nom po­ro­dič­nog na­slje­đa ko­je ni­ka­da ni­je že­lio. Dok se pro­šlost i bu­duć­nost zlo­slut­no ukr­šta­ju, i otac i sin spo­zna­ju ne­pri­jat­nu isti­nu: po­ne­kad ta­ma do­la­zi sa neo­če­ki­va­nog mje­sta. Osma pri­ča, 19 go­di­na ka­sni­je „Ha­ri Po­ter i ukle­to di­je­te”, za­sno­va­no na ori­gi­nal­noj no­voj pri­či Ro­u­lin­go­ve, Džo­na Ti­fa­ni­ja i Dže­ka Tor­na. U pi­ta­nju je dram­ski pred­lo­žak po­zo­ri­šnog dje­la Dže­ka Tor­na, sen­za­ci­je pre­mi­jer­no iz­ve­de­ne na lon­don­skom Vest En­du, po­čet­kom ju­na 2016. go­di­ne. Knji­ga sa­dr­ži dva di­je­la i če­ti­ri uz­bu­dlji­va či­na.
Tur­ski no­be­lo­vac Or­han Pa­muk na ovoj li­sti je za­stu­pljen sa dvi­je knji­ge – na dru­goj po­zi­ci­ji je nje­go­va „Cr­ve­no­ko­sa”, a na še­stoj ro­man „Čud­ne mi­sli u mo­joj gla­vi”.
Pri­po­vi­je­da­ju­ći o sna­žnoj lju­ba­vi ko­ju je tri­de­se­tak go­di­na ra­ni­je do­ži­vio je­dan gim­na­zi­ja­lac u ka­sa­bi na­do­mak Is­tan­bu­la, Or­han Pa­muk nas u ro­ma­nu „Cr­ve­no­ko­sa” upo­zna­je sa jed­nim ve­li­kim ljud­skim zlo­či­nom. „Čud­ne mi­sli u mo­joj gla­vi” su i lju­bav­na pri­ča i mo­de­ran ep, ka­ko je kri­ti­ka oci­je­ni­la jed­no od naj­bo­ljih Pa­mu­ko­vih ostva­re­nja.
Tre­će mje­sto ove li­ste za­u­zi­ma „Dok ni­sam sre­la te­be” Džo­džo Mo­jes, a če­tvr­to „Špi­jun­ka” Pa­u­la Ko­e­lja. Po­zna­ti ro­ma­no­pi­sac u ovoj svo­joj knji­zi ot­kri­va isti­ni­tu i po­tre­snu pri­ču Ma­ta Ha­ri, po­zna­te kur­ti­za­ne, okri­vlje­ne za iz­da­ju i špi­ju­na­žu, ko­ja je po­gu­blje­na pri­je 100 go­di­na.
Glu­mac i pi­sac Ra­de Šer­be­dži­ja za­u­zi­ma pe­tu po­zi­ci­ju svo­jom auto­bi­o­gra­fi­jom „Do po­sljed­njeg da­ha”. Ri­ječ je o knji­zi pi­sa­ma ko­je je Šer­be­dži­ja pi­sao pro­te­klih dva­de­se­tak go­di­na svo­jim pri­ja­te­lji­ma, kao i za­pi­sa­ma u ko­ji­ma je ob­ja­šnja­vao svoj stav o ak­tu­el­nim po­li­tič­kim i dru­gim te­ma­ma u ne­kad nje­go­voj rod­noj ze­mlji – Ju­go­sla­vi­ji.
„Ja sam se već odav­no po­mi­rio sa svo­jom sud­bi­nom. Znam da sam, na ne­ki na­čin, gu­bit­nik i da se vri­je­me ko­je smo svi sku­pa pro­ži­vje­li ovih tri­na­est go­di­na ni­je od­vi­še nje­žno po­ni­je­lo pre­ma lju­di­ma po­put me­ne, ali znam i to da sam iza­brao put ko­ji su mi na­la­ga­li moj mo­ral i mo­ja sa­vjest”, na­pi­sao je on u jed­nom pi­smu svom pri­ja­te­lju Igo­ru Man­di­ću.
Fran­cu­ski ro­ma­no­pi­sac Gi­jom Mu­so sa svo­jom „Dje­voj­kom iz Bru­kli­na” za­u­zi­ma sed­mo mje­sto, a Ma­rio Var­gas Ljo­sa sa knji­gom „Pet uglo­va” osmo. Ova no­va knji­ga je pr­vi in­ter­na­ci­o­nal­ni iz­da­vač ko­ji je, na­kon ob­ja­vlji­va­nja ro­ma­na u Špa­ni­ji i La­tin­skoj Ame­ri­ci, sa slav­nim no­be­lov­cem pot­pi­sao ugo­vor o ob­ja­vlji­va­nju ovog ro­ma­na.
Na­slov „Le­ža­nje na ka­u­ču” Ir­vi­na D. Ja­lo­ma is­pra­tio je sta­ru go­di­nu sa de­ve­tog mje­sta, a ro­man­si­ra­na bi­o­gra­fi­ja Ni­ko­le Te­sle „Te­sla čo­vek van vre­me­na” Mar­ga­ret Čej­ni na de­se­tom.S.Ć.