„Dan” je se i ove go­di­ne­na saj­mu knji­ga pred­sta­vio vri­jed­nim na­slo­vi­ma, ka­ko kla­si­kom ta­ko i sa­vre­me­nom pro­zom i pu­bli­ci­sti­kom. Iz da­na u dan svo­jom po­nu­dom pri­vla­či pa­žnju po­sje­ti­la­ca. Ta­ko je bi­lo i ju­če.
Po­gle­di su se za­u­sta­vlja­li na iz­da­nji­ma Nje­go­ša, Cr­njan­skog, Du­či­ća, Do­sto­jev­skog, na na­slo­vi­ma Bu­da Si­mo­no­vi­ća, knji­ga­ma Mo­mi­ra Bu­la­to­vi­ća,, Ni­ko­le Mar­ko­vi­ća, lin­gvi­ste Mi­lo­ra­da Te­le­ba­ka, Goj­ka Če­le­bi­ća, isto­ri­ča­ra Vla­di­mi­ra Ćo­ro­vi­ća i nje­go­vu „Isto­ri­ja srp­skog na­ro­da”, Ka­ta­ri­ne Bra­jo­vić, Ne­boj­še Je­vri­ća, vr­snog ka­ri­ka­tu­ri­ste i na­šeg sa­rad­ni­ka Go­ra­na Šće­ki­ća, Mi­o­dra­ga Le­ki­ća, le­gen­di ru­ko­me­ta Sve­tla­ni Ki­tić, Zo­ra­na Pi­pe­ro­vi­ća.
„Dan” je omo­gu­ćio da se ovim vri­jed­nim knji­ga­ma do­pu­ne kuć­ne bi­bli­o­te­ke po ve­o­ma po­volj­nim ci­je­na­ma. Uz ku­pon iz „Da­na” sva­ka knji­ga mo­gla se ku­pi­ti po si­mo­bli­noj ci­je­ni – jed­nom euru, dok se ne­ka iz­da­nja na na­šem štan­du mo­gu na­ba­vi­ti po sa­jam­skom po­pu­stu od 30 od­sto.
Go­ri­ca Fa­tić je na sa­jam do­šao sa dje­com, i ka­ko ka­že, od­mah je pri­mje­ti­la štand „Da­na”.
- Mo­joj dje­ci i me­ni vaš štand je ja­ko pri­ma­mljiv. Ja­ko ste or­gi­nal­ni, dje­ca sma­tra­ju da je ovo naj­ljep­ši štand. Ogle­da­la na va­šem štan­du za me­ne su sim­bol na­šeg dru­štva i si­tu­a­ci­je sve­u­kup­ne, naš od­raz ko­ji nam pru­ža šan­sku da po­pra­vi­mo ono što se mo­že po­pra­vi­ti. Knji­ge ko­je ima­te u sklo­pu ak­ci­je ua euro ja­ko su za­ni­mlji­ve, za sva­kog ima po ne­što. Sva­ka ak­ci­ja vam je zla­na vri­jed­na. Po­zdra­vljam sva­ku va­šu ak­ci­ju, ali po­seb­no ovu, jer ko­li­ko god mi pri­ča­li da vo­li­mo da či­ta­mo ipak za­vi­si­mo od fi­nan­si­skih sred­sta­va, od­no­sno ku­pi­je­mo knji­ge sa­mo ako mo­že­mo da iz­dvo­ji­mo od kuć­nog bu­dže­ta – ob­ja­sni­la je ona.
Ja­dran­ka Al­bi­ja­nić je ta­ko­đe pr­vo pri­mje­ti­la en­te­ri­jer na­šeg štan­da.
- Knji­ge su su­per. Sva­ke go­di­ne obi­la­zim sa­jam i oba­ve­zno do­la­zim kod vas jer nas uvi­jek iz­ne­na­di­te sa ne­kom no­vom ak­ci­jom. Knji­ga za euro – gdje to ima još, ako zna­mo da i no­vi­nu ku­pu­je­mo za sko­ro to­li­ko – na­gla­si­la je ona
- Štand „Da­na” nam je na­in­te­re­sant­ni­ji. Vi­di se da ste se po­tru­di­li. Vr­lo in­te­re­sant­na kom­bi­na­ci­ja pro­zo­ra i ogle­da­la. Sim­bo­li­zu­ju pro­zor u svi­jet - u svi­jet knji­ge. Moj sin i đed pra­te sve va­še ak­ci­je, re­žu ku­po­ne, to im je kao ho­bi, ta­ko da „Da­nu” i nji­ma du­gu­je­mo svu ovu ušte­du ko­ju smo na­pra­vi­li ku­pi­ju­ći va­še knji­ge – ka­za­li su Ma­ja i Og­njen Pe­tro­vić.
Mi­lu­tin Mi­ću­no­vić ni­je krio za­do­volj­stvo ak­ci­jom „Da­na”.
- Ku­pio sam knji­gu „Taj­ne ostro­škog bla­ga” ka­ko bih kom­ple­ti­rao svo­ju lič­nu bi­bli­o­te­ki­cu. Sre­ćan sam što usko­ro sti­že jed­na ma­la pri­no­va mo­joj bi­bli­o­te­ci za sa­mo je­dan euro. Pra­vi spoj li­je­pog i ko­ri­snog – ka­zao je on.
Ra­do­mir Bo­ško­vić je pro­ko­men­ta­ri­sao en­te­ri­jer na­šeg kon­sta­tu­ju­ći da je ogle­da­lo sim­bol du­še, a ka­ko sva­ka knji­ga ima svo­ju du­šu - ta­ko su ogle­da­la na na­šem štan­du du­ša „Da­na”.
- Štand je ja­ko pri­ma­mljiv, jed­no­stav­no ne mo­že­te ga za­o­bi­ći ni pro­ći. Va­še knji­ge mo­gu svi da pri­u­šte, je­dan euro je pri­hva­tlji­va ci­je­na u da­na­šnje vri­je­me - re­kao je Ra­do­mir Bo­ško­vić.
- Po­dr­ža­vam va­še ak­ci­je - vi mi­sli­te na va­še či­ta­o­ce. Svi­đa mi je i ova ak­ci­ja. Svi­đa mi se i re­tro stil va­šeg štan­da, ne mo­že­te pro­ći ne­za­pa­že­no – ka­zao je Zo­ran Jo­va­no­vić.M.B.


Pri­ča o psi­ho­lo­škom zlo­sta­vlja­nju

Knji­žev­ni­ca i no­vi­nar­ka Mir­ja­na Bo­bić Moj­si­lo­vić je sa­jam­skoj pu­bli­ci pred­sta­vi­la svoj no­vi ro­man, dva­na­e­sti po re­du „Tvoj an­djeo ču­var“.
-Ovo je ro­man ko­ji se ba­vi te­mom ko­ja je sve­pri­sut­na da­nas a o ko­joj se vr­lo ma­lo go­vo­ri – to je psi­hič­ko zlo­sta­vlja­nje. Ovo je pri­ča o psi­hič­kom zlo­sta­vlja­nju ali ta­ko­đe i o stra­hu, do­mi­nant­noj emo­ci­ji za­pad­ne kul­tu­re. To je emo­ci­ja ko­jom se naj­lak­še vla­da - strah od aj­ku­le, bo­le­sti, ra­ta, bi­lo če­ga. Strah da će­mo po­gri­je­ši­ti i da će­mo zbog to­ga iz­gu­bi­ti si­gur­nost. Ova pri­ča, ovaj psi­ho­lo­ški tri­ler, mo­že bi­ti uzet kao udž­be­nik za br­zo shva­ta­nje me­to­de vla­da­nja stra­hom, me­to­de ko­jom se po­ku­ša­va ne­či­ji ži­vot sta­vi­ti pod vla­sti­tu kon­tro­lu. – ka­za­la je, Bo­bić Moj­si­lo­vić na­gla­ša­va­ju­ći da „mi da­je­mo sna­gu objek­tu vla­sti­tog stra­ha, ali mi mo­že­mo i da je uzme­mo”.S.Ć.


Pi­sa­ti sa­mo auten­tič­no

U ži­vo­pi­snom am­bi­jen­tu srp­ske pro­ze Lju­bi­ca Ar­sić je jed­na od auto­ra ko­ji či­ne čast knji­žev­no­sti, oci­je­nio je kri­ti­čar Že­li­drag Nik­če­vić.
Go­vo­re­ći o ro­ma­nu „Ču­va­ri ka­zač­ke ivi­ce“ ka­zao je da je „knji­ga gor­ka, ci­nič­na, no isto­vrem­no no­si i jed­nu vr­stu istin­ske pri­po­vje­dič­ke ra­do­sti, kao Še­he­re­za­di­no pri­ča­nje ili Pe­ne­lo­pi­no tka­nje“.
- Mi­slim da je­o­vo je­dan od naj­bo­ljih ro­ma­na ko­ji da­nas fi­gu­ra­ju na knji­žev­noj sce­ni Sr­bi­je“, za­klju­čio je on.
U ovom ro­ma­nu ugra­đe­na je pri­ča o op­se­siv­noj lju­ba­vi pre­ma jed­noj že­ni ko­ja pod­sje­ća na pri­ču o Tri­sta­nu i Izol­di“, na­gla­si­la je Lju­bi­ca Ar­sić.
-Za me­ni su „Ču­va­ri ka­zač­ke ivi­ce“ va­žni zbog to­ga što je to mo­ja dru­ga knji­ga, od­no­sno ona knji­ga ko­ja po­ka­zu­je da li ste pi­sac – Ar­sić i na­gla­si­la da je pi­šu­ći ovu knji­gu „ula­zi­la u taj­nu pi­sa­nja“.
Autor­ka je ot­kri­la da je za po­sto­ja­nje „Ču­va­ra ka­zač­ke ivi­ce“ za­slu­žan Mo­mo Ka­por i nje­gov sa­vjet da pi­sac tre­ba da pi­še ono što ga se ti­če i što je auten­tič­no.
-Va­ša mu­ka, va­ša po­tre­ba da ne­ko­me is­pri­ča­te va­še uvje­re­nje da če­te vi to naj­bo­lje ura­di­ti, da ste vi taj ko­ji to naj­bo­lje mo­že da is­pri­ča - re­kla je Lju­bi­ca Ar­sić.S.Ć.


Te­ro­ri­zam u fo­ku­su

Pr­vi put na saj­mu knji­ga bio je i Sr­đan Te­šin, ko­ji je ptro­mo­vi­sao svoj no­vi ro­man „Go­ri go­ri­go­ri”. Ovo je bi­lo pr­vo go­sto­va­nje­o­vog srp­skog pi­sca u Cr­noj Go­ri.
Umjet­nič­ki di­rek­tor saj­ma Ni­ko­la Ni­ko­lić, ko­ji je raz­go­va­rao sa pi­scem, ovaj ro­man opi­sao kao „ne­ku vr­sta že­sto­kog tri­le­ra o te­ro­ri­zmu”.
„Kon­stant­no ži­vi­mo u at­mos­fe­ri da će ne­što da eks­plo­di­ra, da će ne­što da puk­ne“, opi­sao je Ni­ko­lić li­te­rar­ni am­bi­jent Te­ši­no­vog dje­la.
- In­te­re­su­je me pi­ta­nje stra­ha. Svi se stra­šno pla­ši­mo. Ja sam otac dvo­je dje­ce i stra­šno se pla­šim za nji­ho­vu bu­duć­nost. S dru­ge stra­ne, te­ro­ri­zam je i re­al­na opa­snost i, na ne­ki na­čin, svi mi no­si­mo me­te is­cr­ta­ne na če­la. Ni­je pi­ta­nje da li će se to do­go­di­ti, ne­go ka­da - re­kao je Te­šin.
Ro­man je is­pi­san u ne­li­te­rar­nom vi­du - kao kla­sič­na vi­jest iz cr­ne hro­ni­ke kroz ko­je ju­nak pra­ti te­ro­ri­stič­ka de­ša­va­nja u svi­je­tu. Cr­na hro­ni­ka je­ste ne­ka vr­sta ske­ne­ra stvar­no­sti u ko­joj mi ži­vi­mo. To je naj­bo­lja sli­ka si­tu­a­ci­je u ko­joj se mi tre­nut­no na­la­zi­mo, re­kao je Te­šin.
Svo­jim ju­na­ci­ma u ovom ro­ma­nu na­mjer­no ni­je dao ime, jer, te­ro­ri­zam ne po­ga­đa jed­nog već sve lju­de, ka­zao je Te­šin.
- Pot­pu­no me is­pu­nja­va­lo pi­sa­nje ovog ro­ma­na. Mo­žda je ovo pr­va knji­ga ko­jom sam za­do­vo­ljan. Pi­sao sam knji­gu ka­kvu sam že­lio da pi­šem i ni­sam htio da pra­vim bi­lo ka­kve kom­pro­mi­se sa či­ta­la­ca­ma - za­klju­čio je Te­šin.S.Ć.