No­va knji­ga po­e­zi­je prof. dr Dra­ga­na Sta­ni­ća, ali­jas Iva­na Ne­gri­šor­ca, pred­sjed­ni­ka Ma­ti­ce srp­ske u No­vom Sa­du, „Ma­tič­ni mleč” pred­sta­vlje­na je i u Pod­go­ri­ci. Naj­pri­rod­ni­je mje­sto za to bi­la je knji­ža­ra Ma­ti­ce srp­ske - Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri. O knji­zi, po­sve­ti oni­ma ko­ji su se ugra­di­li u stva­ra­nje i kon­ti­nu­i­ra­ni rad Ma­ti­ce srp­ske -naj­sta­ri­je srp­ske kul­tur­ne i na­uč­ne in­sti­tu­ci­je, a ko­ju je ob­ja­vio no­vo­sad­ski „Or­fe­us”, go­vo­ri­li su Bu­di­mir Du­bak, Se­li­mir Ra­du­lo­vić i No­vi­ca Đu­rić.
Ne­gri­šor­čev „Ma­tič­ni mleč” na­sta­vak je pret­hod­ne zbir­ke, „Ka­me­na čte­ni­ja”, od­no­sno „svo­je­vr­sni na­sta­vak po­stup­ka po­et­skog osvje­tlja­va­nja sud­bi­ne srp­skog na­ro­da”, uka­zao je Bu­di­mir Du­bak.
- Pro­sto­ri ovo­stra­nog i ono­stra­nog, fak­tu­al­nog i vir­tu­al­nog, lič­nog i ko­lek­tiv­nog, mi­je­ša­ju se i sta­pa­ju to­li­ko da mno­ge isto­rij­ske lič­no­sti iz ze­malj­skog tra­ja­nja i isto­rij­skog vre­me­na, go­vo­re­ći sa onog svi­je­ta, ob­ja­šnja­va­ju i ovaj svi­jet, ko­ji su sa­mo pri­vid­no na­pu­sti­li –re­kao je Du­bak o po­e­mi o dva vi­je­ka tra­ja­nja Ma­ti­ce srp­ske.
Se­li­mir Ra­du­lo­vić is­ti­če da je Ne­gri­šo­rac sa­vre­men pje­snik, post­mo­der­ni­sta, ko­ji se ni­je od­re­kao ni tra­di­ci­o­nal­ne du­hov­no­sti, pa ga na­zi­va „isi­ha­stič­kim post­mo­der­ni­stom”. „Ma­tič­ni mleč” Ra­du­lo­vić ka­rak­te­ri­še kao ri­ječ o pje­va­nju iz sre­di­šta za­vjet­nog opre­dje­lje­nja ko­je su uvje­ri­li osni­va­či Ma­ti­ce - Do­si­tej, Bran­ko, Jo­sif Ra­ja­čić, Ma­ri­ja Tran­da­fil, Zmaj, Ti­ho­mir Osto­jić, Žar­ko Va­si­lje­vić, To­dor Ma­noj­lo­vić, Veljk­ko Pe­tro­vić, Bo­ško Pe­tro­vić, Vas­ko Po­pa, Če­do Po­pov, Bo­ži­dar Ko­va­ček...
„Svi oni, iz do­njeg i gor­njeg svi­je­ta, ali i s tro­na pra­ha ze­malj­skog, uka­zu­ju na dva na­če­la ko­ja su bit­na za za­vjet knji­žev­nog i pro­svjet­nog ra­sta MS – na­če­la na­ci­o­nal­ne sa­mo­svi­je­sti i na­če­la to­le­ran­ci­je”, na­veo je Ra­du­lo­vić.
On uka­zu­je i na zna­čaj epi­lo­škog pje­va­nja ka­da „pro­go­va­ra Sve­to­zar Mi­le­tić”.
- Za­vr­šni pje­va­ju­ći ru­ka­vac o sla­sti ma­ti­či­nog me­da, ali i o tra­ju­ćoj, is­cje­li­telj­skoj mo­ći ma­tič­nog mli­je­ča, uli­va u ri­je­ku mo­li­tve­nog bru­ja, ukr­šta­ju­ći se s osnov­nom at­mos­fe­rom „Sve­til­ni­ka”, svje­do­če­ći o du­hov­nim (ne­be­skim), ko­ri­je­ni­ma mi­si­je Ma­ti­ce srp­ske. U to­me je osnov­na vri­jed­nost ove knji­ge – ka­zao je Ra­du­lo­vić.
Na slič­nom fo­nu go­vo­rio je i No­vi­ca Đu­rić, na­vo­de­ći da je „Ma­tič­ni mleč” „vjer­na za­bi­lje­ška do­ga­đa­ja i lič­no­sti kroz isto­ri­ju Ma­ti­ce”, „isto­ri­ja is­pje­va­na u sti­hu”.
- Knji­ga je hro­no­lo­ški spjev o „Ma­ti­ča­ri­ma”, onim lju­di­ma do­stoj­nim ne sa­mo pje­sme i pje­va­nja, već in­sti­tu­ci­je ko­ja se uvi­jek pr­va pred­sta­vi in­te­lek­tu­al­nom svi­je­tu, ko­ja po­seb­no zra­či, a ka­kva je Ma­ti­ca srp­ska iz No­vog Sad. Mo­žda ni­je pra­vi ter­min, ali mi je te­ško sje­ti­ti se pri­klad­ni­jeg, da je Ne­gri­šo­rac na do­sto­jan na­čin is­pje­vao ode oni­ma na­kon či­jeg se upo­ko­je­nja ču – do­stoj­ni! – is­ta­kao je Đu­rić.
Pu­bli­ci se obra­tio i Ne­gri­šo­rac, kao autor pje­sa­ma ko­je je či­tao i kao pred­sjed­nik Ma­ti­ce srp­ske. Ve­če je vo­di­la Lju­bi­ca Goj­ko­vić.Ž.J.


Sa­ču­vaj­mo ide­ju je­din­stva

Obra­ća­ju­ći se pu­bli­ci prof. dr Dra­gan Sta­nić (Ne­gri­šo­rac) je vi­še pu­ta uka­zao na zna­čaj ko­ji ima Ma­ti­ca srp­ska, i to ne sa­mo kao na­uč­na i kul­tur­na in­sti­tu­ci­ja.
- Naj­va­žni­je je da oču­va­mo duh ko­ji nas vo­di u vi­si­ne i da kao ne­sa­vr­še­ni lju­di po­ku­ša­mo da iz­gra­di­mo jed­nu sa­vr­še­nu za­jed­ni­cu. To je pra­va ide­ja jed­ne na­ci­o­nal­ne kul­tu­re i na­ci­o­nal­ne usta­no­ve ko­ja se na tim te­me­lji­ma gra­di – re­kao je Sta­nić. I u Sr­bi­ji i u Cr­noj Go­ri po­treb­no nam je nje­go­va­ti ide­ju je­din­stva, ali u skla­du sa sa­vre­me­nim vre­me­nom, do­da­je Sta­nić.
- Mi mo­ra­mo ima­ti sna­ge i hra­bro­sti da ide­ju je­din­stva pro­mi­šlja­mo, na no­vi na­čin, u am­bi­jen­tu gra­đan­skog dru­štva, sa mir­nim na­stu­pom, sa že­ljom da ujed­ni­mo ono što pri­rod­no pri­pa­da srp­skoj kul­tu­ri, a mi­slim da tu usta­no­ve mo­gu da od­i­gra­ju ve­li­ku i ključ­nu ulo­gu, na­rav­no uz zna­čaj­ne po­je­din­ce - is­ta­kao je Sta­nić.