Pi­ta­nje kri­vi­ce, etič­ko pi­ta­nje, na­me­će nam kul­tu­ra, re­li­gi­ja, so­ci­jal­no okru­že­nje... a, ka­da je u pi­ta­nju pa­tri­jar­hal­na sre­di­na, kao što je na­ša, i ako je u pi­ta­nju že­na, sve se do­dat­no uslo­žnja­va. Na­ro­či­to ako že­na sa­ma pot­pad­ne pod oče­ki­va­ne ste­re­o­ti­pe po­na­ša­nja ko­je joj na­me­će sre­di­na. Ta­da, ne sa­mo da dru­štve­ne kon­ven­ci­je po­či­nju nju da gu­še, već ona svo­jim po­stup­ci­ma po­či­nje da gu­ši i iz­lu­đu­je one oko se­be, po­ku­ša­va­ju­ći da iz­na­đe iz­laz iz si­tu­a­ci­je u ko­joj se na­šla. Tra­ga­ju­ći za mo­gu­ćim iz­la­zom i od­go­vo­rom, a naj­če­šće po­ku­ša­va­ju­ći da za­šti­ti di­je­te, ona ne uvi­đa da či­ni sve što ne tre­ba, i da je i ona sa­ma žr­tva ma­ni­pu­la­ci­je. Čak istog tog dje­te­ta ko­je ču­va od dru­gih, i za­rad ko­jeg žr­tvu­je ne sa­mo svo­ju lič­nu sre­ću već i ži­vot dru­gog, ne­ro­đe­nog dje­te­ta... I, ta­ko, na­jed­nom, i ona sa­ma na­đe se na dru­goj stra­ni, onoj na ko­joj ne že­li i ni­je oče­ki­va­la da će bi­ti... To je ugru­bo oko­sni­ca mo­ral­ne di­le­me pred­sta­ve „Kri­vi­ca”, pro­duk­ci­ja ko­la­šin­ske NVO „Ro­di­te­lji za uče­ni­ke” ko­jom je za­vr­še­no tre­će iz­da­nje MA­KA­DO-a u KIC „Bu­do To­mo­vić”. Pri­ča „Kri­vi­ce”, pak, go­vo­ri o Go­ci – glu­mi je An­đe­li­ja Ron­do­vić, udo­vi­ci, či­ji se muž, pro­fe­sor mu­zič­kog, obje­sio. Na­kon nje­go­ve smr­ti, nji­hov sin Aco po­vla­či se u se­be, i ne ko­mu­ni­ci­ra s maj­kom. Ona, u že­lji da po­ku­ša po­pra­vi­ti sta­nje u ku­ći, u stan do­vo­di lju­bav­ni­ka Bra­ca – glu­mi ga Đor­đi­je Ta­tić, vla­sni­ka tra­fi­ke. Njih dvo­je su i pri­je su­i­ci­da nje­nog mu­ža bi­li lju­bav­ni­ci, pri­tom ne zna­ju­ći da je i po­koj­nik imao afe­ru. Oki­dač za sa­mo­u­bi­stvo bi­la je ne­mo­guć­nost da Acu ku­pe pa­ti­ke... Glum­ci An­đe­li­ja Ron­do­vić i Đor­đi­je Ta­tić ujed­no su i re­ži­ra­li ovaj an­ga­žo­va­ni ko­mad po tek­stu Ne­boj­še Rom­če­vi­ća, ko­ji bi se mo­gao oka­rak­te­ri­sa­ti i kao pri­ča o žr­tvo­va­nju iz lju­ba­vi i za lju­bav.
Glu­mi­ca An­đe­li­ja Ron­do­vić ka­že, da iako je ri­ječ o za­htjev­nom ko­ma­du, dru­štve­no ak­tu­el­nom, rad na nje­mu ni­je joj te­ško pao, a iz slje­de­ćeg raz­lo­ga:
- Ovo je pri­ča o na­šim maj­ka­ma, ko­je se mno­go žr­tvu­ju za svo­ju dje­cu, ko­je mno­go pru­ža­ju svo­joj dje­ci. A, dje­ca, iako ro­di­te­lji to ne že­le da pri­hva­te, zna­ju bi­ti iz­u­zet­no se­bič­na. I taj od­no­sno iz­me­đu ro­di­te­lja i dje­te­ta zna pre­ći ne­ke gra­ni­ce i za­vr­ši­ti u ve­li­kom me­đu­sob­nom po­vre­đi­va­nju – ka­že Ron­do­vić, do­da­ju­ći da je gra­de­ći lik Go­ce ne­gdje uklju­či­la po­ne­što i od svo­je maj­ke kao i že­na iz nje­nog sop­stve­nog sva­ko­dnev­nog okru­že­nja.
- Ni­sam htje­la da po­bjeg­nem od ono­ga što sam ja i što je onaj dio Cr­ne Go­re u ko­jem sam i ja od­ra­sla. Uosta­lom i autor tek­sta je iz Cr­ne Go­re, i u ovoj dra­mi na­pra­vio je, či­ni mi se, uni­ver­za­lan lik maj­ke, a ko­ji sam iz­gra­di­la i uz po­moć ko­le­ge Ta­ti­ća, kao i re­di­te­lja i mog emo­tiv­nog part­ne­ra i sa­put­ni­ka Zo­ra­na Ra­ko­če­vi­ća – ka­že Ron­do­vić.
Ina­če, An­đe­li­ja Ron­do­vić je pra­ti­la sve pred­sta­ve ovo­go­di­šnje Ma­ni­fe­sta­ci­je ka­mer­nih dram­skih ostva­re­nja – MA­KA­DO, i ka­ko ka­že iz­u­zet­no je po­go­di­la pred­sta­va „Ja­mi di­strikt”, ko­ju bi pre­po­ru­či­la sva­kom. Jer, do­da­je Ron­do­vić, ta pred­sta­va do­kaz je „da ne­ko nje­gu­je ta­le­nat mla­dih lju­di, da­ju­ći im pri­li­ku da bu­du na sce­ni”.
- Kod nas tre­nut­no ima­te sce­nu „Aka­de­mi­ja” u Cr­no­gor­skom na­rod­nom po­zo­ri­štu gdje se mo­že vi­dje­ti što na­ši stu­den­ti, uop­šte mla­di umjet­ni­ci ra­de – ka­že Ron­do­vić. Do­da­je da joj je žao što su re­ci­mo svo­je­vre­me­no vra­ta bu­dvan­skog Grad te­a­tra bi­la za­tvo­re­na za stu­den­te ce­tinj­skog Fa­kul­te­ta dram­skih umjet­no­sti, i da je da­ta pred­nost ne­kim pro­jek­ti­ma iz re­gi­o­na na uštrb nji­ho­vih, do­ma­ćih. „Kao asi­stent na FDU, uvi­jek po­dr­ža­vam mla­de lju­de i nji­hov ta­le­nat. Vo­lje­la bih da ima vi­še ne­za­vi­snih sce­na, fe­sti­va­la, a ko­ji bi po­dr­ža­li mla­de lju­de”, is­ti­če Ron­do­vić.
Ž.J.


po­če­le pri­pre­me za na­red­ni manifestaciju

Pod­go­rič­ka pu­bli­ka od 26. do 29. ja­nu­a­ra do­bi­la je pri­li­ku da pr­vi put u Pod­go­ri­ci vi­di če­ti­ri ka­mer­ne pred­sta­ve za od­ra­sle i jed­nu za dje­cu, re­gi­o­nal­ne i cr­no­gor­ske pro­duk­ci­je i ko­pro­duk­ci­je. Ma­ni­fe­sta­ci­ju je, pod­sje­ća Zo­ran Šo­škić, ured­nik dram­skog pro­gra­ma u KIC „Bu­do To­mo­vić”, otvo­rio „Ja­mi di­strikt” re­ži­se­ra Ko­ka­na Mla­de­no­vi­ća, a za­tim su usli­je­di­le „Vri­je­me je za ma­gi­ju” Da­vo­ra Dra­go­je­vi­ća, „Ta­ko je go­vo­rio Le­pi” Ha­ri­sa Bu­ri­ne, „Go­spo­din Fo­ka” Bo­ja­ne Je­lo­vac i „Kri­vi­ca” An­đe­li­je Ron­do­vić i Đor­đi­ja Ta­ti­ća.
- Ma­ni­fe­sta­ci­je se ši­ri, kon­cep­cij­ski se ob­li­ku­je, po­ku­ša­li smo da po­nu­di­mo kva­li­tet­ne pred­sta­ve, te­mat­ski ra­zno­vr­sne, pa je pu­bli­ka gle­da­la od avan­grad­nih pred­sta­va do in­ti­mi­stič­kih dra­ma, pred­sta­ve za naj­mla­đe, kao i cr­no­hu­mor­nih ko­ma­da. Že­li­mo pod­go­rič­koj pu­bli­ci da pri­ka­že­mo ono što do­sad ni­je­su gle­da­li – ka­že Šo­škić. Ka­ko ka­že, nje­gu­ju i re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju.
- Raz­mi­šlja­mo da re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju po­ja­ča­mo, da po­ve­ća­mo broj pred­sta­va ko­je do­la­ze iz re­gi­o­na, i to je je­dan od mo­gu­ćih raz­voj­nih pra­va­ca MA­KA­DO-a, a na­rav­no, za­vi­si od fi­nan­si­ja – ka­že Šo­škić, do­da­ju­ći da se već pri­pre­ma­ju za na­red­no iz­da­nje ove ma­ni­fe­sta­ci­je.