Po­stav­kom „Sa­svim in­tim­no” ko­ja je otvo­re­na u ga­le­ri­ji „Kon­cept art spejs” pod­go­rič­koj li­kov­noj pu­bli­ci po­sli­je ne­ko­li­ko go­di­na po­no­vo se sa­mo­stal­no pred­sta­vi­la bu­dvan­ska sli­kar­ka Je­le­na Pa­po­vić. Nje­ni ma­li, go­to­vo mi­ni­ja­tur­ni ra­do­vi – naj­če­šće ak­to­vi i pri­zo­ri iz ži­vo­ta, na mo­ru i oko mo­ra, is­pu­ni­li su zi­do­ve ga­le­ri­je „Kon­cept art spejs”, upot­pu­nje­ni sa dva ve­ća plat­na ove umjet­ni­ce ko­ja li­kov­no stva­ra­la­štvo, ka­ko ka­že, ko­ri­sti da bi is­tra­ži­la ljud­sko ti­je­lo i po­kret, njen osnov­ni mo­tiv.
Šta je to u ljud­skom ti­je­lu što pri­vla­či ovu umjet­ni­cu i mo­ti­vi­še na kre­a­ti­van rad? Od­go­vor je jed­no­sta­van, tvr­di Je­le­na Pa­po­vić.
- Ima­mo te­le­fo­ne sa ko­ji­ma mo­že­mo da fo­to­gra­fi­še­mo, re­tu­ši­ra­mo, da ura­di­mo što god ho­će­mo, da­kle mo­že­mo da uhva­ti­mo re­a­lan lik, a isto­vre­me­no, svi za­bo­ra­vlja­mo da svo­jim ti­je­lom mno­go to­ga go­vo­ri­mo. Na­čin na ko­ji ho­da­mo, go­vo­ri­mo, ge­sti­ku­li­ra­mo, sje­di­mo, dr­ži­mo ča­šu, je­de­mo... sve je to go­vor ti­je­la. Zna­či, že­lim da pri­ka­žem psi­ho­lo­ško sta­nje ko­je se od­ra­ža­va po­kre­tom – is­ti­če umjet­ni­ca.
Pa­po­vić se pri­je sve­ga ba­vi is­tra­ži­va­njem ti­je­la u po­kre­tu. „Na­rav­no, gar­de­ro­ba mi on­da u tom slu­ča­ju sme­ta, jer u fo­ku­su mog is­tra­ži­va­nje je sam po­kret. Isto ta­ko u svo­i­jim opu­si­ma sam se ba­vi­la i svi­je­tom mo­ra – mor­skim ži­vo­ti­nja­ma del­fi­ni­ma, kor­nja­ča­ma, ki­to­vi­ma, me­du­za­ma, ho­bot­niv­ca­ma...”
Vo­li po­kret ti­je­la, igru svje­tlo­sti, njen pro­la­zak kroz one osnov­ne ele­men­te – vo­du, va­zduh, ze­mlju i va­tru. Uvi­jek te­ži ve­li­kim for­ma­ti­ma – ve­ćim od ga­le­rij­skih, pa je ono što je pred­sta­vi­la u ga­le­ri­ji „Kon­cept” - sli­ke ma­lih for­ma­ta, oso­be­no za ovu iz­lo­žbu.
- S jed­ne stra­ne iza­bra­la sam ma­li for­mat zbog sa­mog kon­cep­ta ove ga­le­ri­je, ali i za­to što mi­slim da je ve­o­ma za­ni­mlji­vo kod mi­ni­ja­tu­re da pred­sta­vlja in­tim­nu­ju stra­nu auto­ra. I ja, ka­da odem u po­sje­tu ne­kom ko­le­gi vo­lim da če­pr­kam po nje­go­vim cr­te­ži­ma, ski­ca­ma, akva­re­li­ma, jer to su spe­ci­fič­ni mo­men­ti iz ko­jih ka­sni­je naj­če­šće na­sta­nu ne­ka dru­ga dje­la, ili osta­nu u mra­ku, skri­ve­na od oči­ju. Mi­slim da lju­di ne obra­ća­ju pa­žnju na ski­ce, a za­pra­vo one skri­va­ju ne­ke bri­ljant­ne mo­men­te, kao što je bi­lo pri­mje­ra kroz isto­ri­ju umjet­no­sti – ka­že ona.
Ovo je nje­na 13. sa­mo­stal­na iz­lo­žba, u Pod­go­ri­ci dru­ga, a u Ko­to­ru, Bu­dvi, Be­o­gra­du i Por­to Mon­te­ne­gro, od­no­sno u Tiv­tu, iz­la­ga­la je do­sad po ne­ko­li­ko pu­ta.
Lju­bi­te­lji sli­kar­stva ko­ji ovih da­na svra­te u ga­le­ri­ju „Kon­cept” pri­mi­je­ti­će da je Pa­po­vić iza­bra­la i neo­bi­čan na­čin iz­la­ga­nja svo­jih ra­do­va – sli­ke vi­se na ži­ci, ne­ma­ju okvir, sve je opu­šte­no, po­put ljet­njeg po­po­dne­va ne­gdje na mo­ru.
- Že­lje­li smo da po­stav­ka bu­de što pri­stu­pač­ni­ja, pa se iz­lo­žba i zo­ve „Sa­svim in­tim­no”. Ima­te u nje­nom sklo­pu ši­re­nje ve­ša, štrik u tri re­da, šti­palj­ke, ima i ero­ti­ke, pred­sta­vlje­ni su od­no­si nas sa­mih sa so­bam, maj­ke i dje­te­ta, oca i dje­te­ta. Zna­či in­tim­ni mo­men­ti ko­je či­ne ži­vot – strah, ra­dost, lju­bav, sre­ća, bol, sve ono što je onaj ta­na­ni unu­tra­šnji svi­jet sva­kog od nas – ob­ja­šnja­va ona.
Dva ve­ća plat­na ko­ja po for­ma­tu iska­ču iz kon­cep­ci­je iz­lo­žbe Je­le­na Pa­po­vić ob­ja­šnja­va svo­jom že­ljom da pred­sta­vi po­sje­ti­o­ci­ma ono po če­mu je pre­po­zna­ju.
- Ka­da god iz­la­žem vo­lim da po­ka­žem i ne­što no­vo. Ta sli­ka je u re­la­ci­ji sa svim ma­lim ra­do­vi­ma, ali po­što je ri­ječ o že­ni, ni­sam mo­gla a da ne pri­ka­žem i jed­nu mu­šku fi­gu­ru – ob­ja­si­la je ona.
Po­stav­ka „Sa­svim in­tim­no” mo­že se po­gle­da­ti na­red­nih 14 da­na. S.Ć.