Po­sle­dnjih go­di­na u Cr­noj Go­ri iz­ra­žen je in­te­res za ek­splo­a­ta­ci­ju ukra­snog ka­me­na što je po­zi­tiv­na ak­tiv­nost u do­me­nu ko­ri­šće­nja sop­stve­nih pri­rod­nih re­sur­sa. U rim­sko do­ba ka­men br­da Vi­so­či­ce i Gra­di­ne, kod Ko­la­ši­na, ugra­đen je u Ma­na­stir Mo­ra­ča.
U Cr­noj Go­ri se gra­de brojne građevine, po­slov­ne i stam­be­ne, i ni­je­dan ne iz­bje­ga­va pri­mje­nu ukra­snog, od­no­sno ar­hi­tek­ton­sko-gra­đe­vin­skog ka­me­na za spo­lja­šnja i unu­tra­šnja ob­la­ga­nja. On objek­ti­ma da­je de­ko­ra­tiv­nost i sa­vre­me­nost, či­me po­ve­ća­va i nji­ho­vu vri­jed­nost.
Ukra­sni ka­men, od­no­sno nje­go­vi pro­iz­vo­di – plo­če, na­ba­vlja­ju se sa ra­znih stra­na, a uvo­zni ma­te­ri­ja­li ima­ju pred­nost. To se naj­vi­še od­no­si na mer­me­re i mag­mat­ske sti­je­ne ko­je, za­i­sta ima­ju kva­li­tet­nu pred­nost u od­no­su na kar­bo­nat­ne sti­je­ne – kreč­nja­ke ko­ji či­ne ukra­sni ka­men Cr­ne Go­re.
U Cr­noj Go­ri ima sti­je­na svih vr­sta, ali u eks­plo­a­ta­ci­ji su sa­mo kar­bo­nat­ne, pre­te­žno kreč­nja­ci, ri­jet­ko do­lo­mi­ti.
Is­tra­ži­va­nja i eks­plo­a­ta­ci­ja ukra­snog ka­me­na u pro­te­klom pe­ri­o­du bi­la je eks­te­ziv­nog ka­rak­te­ra. Ot­kri­ve­no je vi­še de­se­ti­na na­la­zi­šta ka­me­na de­ko­ra­tiv­ni­h svoj­sta­va. Vi­še njih pri­ve­de­no je eks­plo­a­ta­ci­ji od ko­ja su ne­ka i da­nas ak­tiv­na. Me­đu­tim, ne­ka su osta­la in­di­ci­ra­na ili ne­do­volj­no is­tra­že­na. Ne­ki maj­da­ni su na­pu­šte­ni.
Iz­ve­de­na is­tra­ži­va­nja u Cr­noj Go­ri po­ka­za­la su pri­su­stvo sti­je­na de­ko­ra­tiv­nih svoj­sta­va se­di­men­tal­nog po­ri­je­kla (kar­bo­na­ti-kreč­nja­ci, do­lo­mi­ti), mag­mat­skog po­ri­je­kla (vul­kan­ske sti­je­ne) i me­ta­morf­nog po­ri­je­kla (mer­me­ri, mer­me­ra­sti kreč­nja­ci, mer­mer­ne bre­če). Do­sa­da­šnja is­tra­ži­va­nja uka­za­la su na per­spek­tiv­nost kreč­nja­ka i mer­me­ra. Vul­kan­ske sti­je­ne do sa­da ni­je­su bi­le pred­met zna­čaj­nih is­tra­ži­va­nja na ukra­sni ka­men.
U Cr­noj Go­ri je vi­še de­se­ti­na na­la­zi­šta ukra­snog ka­me­na od ko­jih se ne­ka ek­splo­a­ti­šu i pro­iz­vo­de blo­ko­ve za re­za­nje u plo­če raz­li­či­tih di­men­zi­ja. To se od­no­si na kreč­nja­ke, di­je­lom dolo­mi­ti. Ove sti­je­ne la­ko se re­žu u plo­če, gla­ča­ju i po­li­ra­ju. U po­gle­du me­ha­nič­kih oso­bi­na da­le­ko za­o­sta­ju za mer­me­rom. Po­zna­ta su dva pre­ra­đi­vač­ka cen­tra ukra­snog ka­me­na u Cr­noj Go­ri, lo­ka­li­zo­va­na u Da­ni­lov­gra­du. U ovom pro­sto­ru je i ne­ko­li­ko maj­da­na eks­plo­a­ta­ci­je ukra­snog ka­me­na (kreč­nja­ci). Mer­me­ri i mer­mer­ne bre­če po svo­jim fi­zič­kim i me­ha­nič­kim svoj­stvi­ma pred­sta­vlja­ju dra­go­cje­nu si­ro­vi­nu u de­ko­ra­tiv­ne svr­he. Ni­je­su ne­po­zna­ti u Cr­noj Go­ri. Ot­kri­ve­ni su u bli­zi­ni Ko­la­ši­na u Skr­bu­ši i na Žo­lje­vi­ci (br­do kod An­dri­je­vi­ce).
U pro­te­klom pe­ri­o­du bi­li su pre­te­žno pred­met osnov­nih is­tra­ži­va­nja, a dje­li­mič­no i eks­plo­a­ti­sa­ni (mer­mer­ne bre­če). Za mer­me­re se mo­že prak­tič­no re­ći da su sa­mo in­di­ci­ra­ni. Ima­ju­ći u vi­du ja­vlja­nje mer­me­ra i mer­mer­nih bre­ča na tlu Cr­ne Go­re, kao i ras­tu­ći trend za uvo­zom plo­ča ovih vr­sta sti­je­na za po­tre­be gra­đe­vi­nar­stva, bi­lo bi svr­sis­hod­no da se po­ve­ća­ni in­te­res za de­ko­ra­tiv­ne ma­te­ri­ja­le u Cr­noj Go­ri usmje­ri ka is­tra­ži­va­nju i eks­plo­a­ta­ci­ji u Skr­bu­ši i Žo­lje­vi­ci. Ni­je ma­li broj do­ma­ćih in­te­re­se­na­ta ko­ji bi mo­gli bi­ti bu­du­ći kon­ce­si­o­na­ri. Na­la­zi­šta ukra­snog ka­me­na Skr­bu­še i Žo­lje­vi­ce ja­vlja­ju se u ge­o­lo­ški vr­lo sta­rim te­re­ni­ma ko­ji su una­zad sto­ti­ne mi­li­o­na go­di­na i ka­sni­je, pre­tr­pje­li tek­ton­ske po­re­me­ća­je ko­ji su uti­ca­li na kom­pakt­nost sti­jen­skih ma­sa. Shod­no ovo­me tre­ba spro­ve­sti de­talj­na is­tra­ži­va­nja, ko­ja bi po­red osta­lih pa­ra­me­ta­ra da­la ocje­nu kom­pakt­no­sti sti­jen­skih ma­sa kao ne­za­o­bi­la­zne osno­ve za pro­cje­nu re­zer­vi blo­ko­va in­du­strij­skog kva­li­te­ta.
Dr Du­šan Dra­go­vić,
dipl. inž. ge­o­lo­gi­je


Od Ko­la­ši­na pre­ma Ma­te­še­vu

Na pro­sto­ru Skr­bu­še, 15 ki­lo­me­ta­ra ju­go­i­stoč­no od Ko­la­ši­na pre­ma Ma­te­še­vu, ja­vlja­ju se tri va­ri­je­te­ta ukra­snog ka­me­na: mer­mer­ne plo­če, bi­je­lo­žu­ti mer­mer i i si­vi mer­mer. U gor­njem tlu ri­je­ke Skr­bu­še, ja­vlja­ju se ša­re­ne mer­mer­ne bre­če, bi­je­lo­žu­ti mer­mer i si­vi mer­mer. Na bre­ča­ma je vr­še­na ogra­ni­če­na eks­plo­a­ta­ci­ja blo­ko­va. Osta­li va­ri­je­te­ti su sa­mo in­di­ci­ra­ni. U jed­noj su kon­ti­nu­i­ra­noj zo­ni ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra na de­snoj oba­li Skr­bu­še. Mer­mer­ne bre­če iz­gra­đe­ne su od frag­me­na­ta mer­me­ra svi­je­tlo­krem, bje­li­ča­ste do tam­no­cr­ve­ne bo­je. Pri­pa­da­ju gru­pi kom­pakt­nih sti­je­na, vr­lo ma­log upi­ja­nja vo­de, umje­re­nog ha­ba­nja, vi­so­ke čvr­sti­ne na pri­ti­sak. La­ko se ob­ra­đu­ju (plo­če) do­bro po­li­ra­ju, da­ju­ći vi­so­ki sjaj.
Bi­je­lo­žu­ti mer­mer – ja­vlja se u na­stav­ku po­ja­sa bre­ča. Osnov­na bo­ja je bi­je­la ka­mu­fli­ra­na svi­je­tlo­žu­tom. U is­toč­nom di­je­lu mer­mer je kom­pak­tan i ma­si­van. Pri­pa­da gru­pi tvr­dog, kom­pakt­nog ka­me­na, vi­so­ke čvr­sto­će na pri­sta­nak. Si­vi mer­mer – ja­vlja se u sje­ve­ro­i­stoč­nom di­je­lu na­la­zi­šta. Pred­sta­vlja boč­ni pre­laz bi­je­lo­žu­tog mer­me­ra. Ja­vlja se u vi­du mo­no­li­ta iz­nad ko­ri­ta Skr­bu­še. Istih ka­rak­te­ri­sti­ka je kao i bi­je­lo­žu­ti mer­mer.
Lo­ka­li­tet Skr­bu­ša ima po­volj­ne in­frak­stu­tu­re ka­rak­te­ri­sti­ke (put, vo­da)


Žo­lje­vi­ca

Žo­lje­vi­ca (1.510 m.n.v), na osam ki­lo­me­ta­ra sje­ver­no od An­dri­je­vi­ce, po­zna­ta kao „mer­mer­no br­do”, ima mer­mer, pe­tro­graf­ski de­ter­mi­ni­san kao bi­je­li mer­me­ra­sti kreč­njak, si­vi mer­mer­ni kreč­njak i ša­re­ni bre­ča­sti mer­me­ra­sti kreč­njak.
Bi­je­li mer­me­ra­sti kreč­njak ja­vlja se u za­pad­nom di­je­lu Žo­lje­vi­­ce. Ma­si­v­ne je tek­stu­re. Tek­to­ni­zi­ran. Mo­guć­nost na­sla­ga oko 30 me­ta­ra. Vi­so­ke čvr­sti­ne, ma­le po­ro­zno­sti. Do­bre ot­por­no­sti na ha­ba­nje.
Si­vi mer­me­ra­sti kreč­njak ima naj­ve­će pro­stra­nstvo na br­du Žo­lje­vi­ca (is­toč­ni dio). Ma­si­van, ma­le po­roz­no­sti. Siv u ni­jan­sa­ma. Sa za­pu­nje­nim pr­sli­ni­ca­ma li­mo­nit­nom ma­te­ri­jom. Do­bre čvr­sti­ne na pri­ti­sak. Ma­lo upi­ja­nja vo­de. Moć­no­sti oko 50 me­ta­ra.
Ša­re­ni, bre­ča­sti mer­me­ra­sti kreč­njak ja­vlja se u cen­tral­nom di­je­lu br­da Žo­lje­vi­ca. U ka­me­nu se smje­nju­ju ru­men­ka­ste do bi­je­li­ča­ste ma­se ko­je da­ju iz­gled bre­čo­id­no­sti. Ma­sa ka­mena je pro­ša­ra­na bi­je­lim, kal­cit­skim ve­na­ma što je či­ni de­ko­ra­tiv­nom. Ka­men je kom­pak­tan, do­bre čvr­sti­ne na pri­ti­sak i ma­le po­ro­zno­sti.