Ako je pre­mi­jer Mi­lo gu­rao pred­sjed­ni­ka Fi­li­pa da pred TV ka­me­ra­ma pro­gla­si se­be za tro­stru­kog po­bjed­ni­ka pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra 2012, Fi­li­pa ni­je gu­rao ni­ko osim mo­žda nje­go­va pro­bu­đe­na sa­vjest da na TV „Pink“ pod­sje­ti da su dan pri­je usto­li­če­nja Mi­la za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re 1998. go­di­ne u su­ko­bu po­li­ci­je i pro­tiv­ni­ka Mi­lo­vog usto­li­če­nja u Pod­go­ri­ci po­vri­je­đe­na 42 po­li­caj­ca, me­đu ko­ji­ma je bi­lo i „kli­nič­ki mr­tvih“. Fi­lip ni­je na­veo br­oj po­vri­je­đe­nih de­mon­stra­na­ta ni­ti me­đu nji­ma ubi­je­nog Ste­še­vi­ća. Ostao je du­žan kao on­da­šnji mi­ni­star MUP-a da ka­že ko je ko­man­do­vao po­li­ci­ji „otva­raj ma­ga­ci­ne, di­je­li oruž­je“! Mo­žda je za­bo­ra­vio ko­me je ta­da re­kao – ako od me­ne tra­ži­te da ne upo­tri­je­bim po­li­ci­ju spre­maj­te mi san­duk. Ova­kvih su­ko­ba iz­me­đu po­li­ci­je i pro­tiv­ni­ka Mi­lo­vog re­ži­ma, ali bez po­gi­nu­lih, bi­lo je ok­to­bra 2008. ka­da je pri­zvao i pri­znao oti­ma­nje Ko­so­va od dr­ža­ve Sr­bi­je i tri pu­ta u ok­to­bru 2015. go­di­ne, ka­da je opo­zi­ci­o­ni De­mo­krat­ski front zah­ti­je­vao Mi­lo­vu ostav­ku.
Ka­da je vla­sto­dr­žac Mi­lo sre­di­nom iz­bor­ne 2016. go­di­ne svo­je par­tij­ske pi­tom­ce upo­zo­ra­vao „na­ša kon­ku­ren­ci­ja se sa i bez raz­lo­ga ostr­vi­la na nas ... pred­sto­je­ći iz­bo­ri bi­će te­ži od svih do­sa­da­šnjih“, bi­lo je ja­sno da je Mi­lo vi­dio što ga je vi­dje­lo i da do­bro zna ko su „ostr­vlje­ni“, a ko je „str­vi­na“. A ka­da je spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić usred iz­bor­nog da­na 16. 10. 2016. go­di­ne oba­vi­je­stio va­se­lje­nu da je on spri­je­čio „dr­žav­ni udar“ ko­ji je tre­bao da „Cr­nu Go­ru za­vi­je u cr­no kao ni­ka­da pri­je“, Cr­na Go­ra je tek ta­da shva­ti­la šta ju je sa Mi­lom na če­lu vi­dje­lo. Po Kat­ni­ću, dr­žav­ni udar je tre­ba­lo da iz­ve­de 20 go­lo­ru­kih dr­ža­vlja­na Sr­bi­je, me­đu ko­ji­ma su bi­le i ne­ko­li­ke že­ne, a či­je hap­še­nje je pri­ka­za­no na te­le­vi­zi­ji. Na­rav­no, od dr­žav­nog uda­ra na dan iz­bo­ra ni­je bi­lo ni­šta, a Kat­ni­će­vom iz­ja­vom iz­bor­ni dan je do te mje­re une­re­đen da po­lo­vi­na Cr­ne Go­re re­zul­ta­te ta­kvih iz­bo­ra ne pri­zna­je.
Ska­ska tu­ži­o­ca Kat­ni­ća da se dr­žav­ni udar u Cr­noj Go­ri de­sio i iz­ja­va sud­ske vr­hov­ni­ce Ve­sne Me­de­ni­ce tri mje­se­ca ka­sni­je o „jav­nom“ sud­skom pro­ce­su ak­te­ri­ma uda­ra „ako do nje­ga do­đe“ ot­kri­va ne sa­mo „tru­le da­ske“ ko­je po­ve­zu­ju sud­stvo i tu­ži­la­štvo u Cr­noj Go­ri, ne­go i „tru­le bal­va­ne“ ko­ji­ma Mi­lo­va Cr­na Go­ra go­di­na­ma spla­va­ri mut­nim vo­da­ma kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je.
Ka­da je tu­ži­lac Kat­nić nam­ćo­ra­stom TV vo­di­te­lju Kom­ne­ni­ću ob­ja­šnja­vao što zna­či za­kle­tva da­ta ro­đe­noj dr­ža­vi i ka­ko se ta dr­ža­va bra­ni či­nio je to mu­dro. Ka­da je pred tim istim vo­di­te­ljem ob­ja­šnja­vao „dr­žav­ni udar“ na Cr­nu Go­ru, či­nio je to lu­do. Kat­nić je po­vje­ro­vao iz­vje­snom Ve­li­mi­ro­vi­ću ko­ji mi­je­nja po­slo­dav­ce kao ci­ga­nin ko­nje da je oruž­je pro­tiv Mi­la na­ba­vio od Mi­lo­vog sa­bor­ca Ta­či­ja sa Ko­so­va i sa­vje­to­vao mu da to oruž­je ba­ci u je­ze­ro Ga­zi­vo­de na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je. To je na­vod­no Ve­li­mi­ro­vić i ura­dio. Po­tom je Kat­nić po­slao Ve­li­mi­ro­vi­ću sni­mak go­mi­le oruž­ja u ko­joj su se po­red osta­log na­la­zi­le prać­ke i na­kur­nja­ci (štit­ni­ci za me­đu­nož­je) , što je Ve­li­mi­ro­vić tre­bao da po­ka­že iz­vo­đa­či­ma „dr­žav­nog uda­ra“ u Cr­noj Go­ri. Ta­ko su Ve­li­mi­ro­vi­će­vi prać­ka­ši na­vod­no na­mje­ra­va­li da sa vla­sti uklo­ne Mi­la pljač­ka­ša, a u Cr­noj Go­ri iza­zo­vu ve­li­ke ne­mi­re. Ko­li­ko god je pri­ča o ova­kvom dr­žav­nom uda­ru bi­la gro­tesk­na, bi­la je do­volj­na da sed­mo­stru­ki pre­mi­jer Mi­lo ab­di­ci­ra. Da li se Mi­lo iz po­li­ti­ke po­vla­či ko­nač­no ili sa­mo do pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra pi­ta­nje je nje­go­ve po­hle­pe za vla­šću. Ako to ho­će sa ki­me će? Šta je osta­lo od ne­ka­da „mla­dih, li­je­pih i pa­met­nih“, me­đu ko­ji­ma je i Mi­lo bio? Sa­mo je Mo­mir Bu­la­to­vić od tih ostao do­sle­dan se­bi i kao dr­žav­nik i kao čo­vjek. To što ga je na­kon se­dam go­di­na za­jed­nič­kog vo­đe­nja Cr­ne Go­re svr­gla sa vla­sti troj­ka – Mi­lo, Sve­to i Mi­li­ca – ni­je mu sme­ta­lo da po­sta­ne dok­tor pro­fe­sor i pi­sac. Sve­to je se­be pro­gla­sio vo­đom kri­mi­nal­ne gru­pe i kao ta­kav se is­po­vi­je­dio i pred mi­tro­po­li­tom Am­fi­lo­hi­jem i pred dr­žav­nim tu­ži­o­cem. Uz to je u svom „za­no­su“ sa li­si­ca­ma na ru­ka­ma upu­ći­vao po­zdra­ve i pri­je­te­lji­ma i ne­pri­ja­te­lji­ma svo­jim. Mi­ni­stri­ca voj­na Mi­li­ca ni­je zna­la za „dr­žav­ni udar“ na Mi­la, ali je za­to či­ni­la sve što je mo­gla da ma­lu Cr­nu Go­ru, već si­lo­va­nu od stra­ne NA­TO-a, na­sil­no uvu­če u NA­TO br­log. Zar Mi­li­ca mi­ni­stri­ca mo­že da uta­lu­mi Mi­li­cu – maj­ku, sse­stru, Cr­no­gor­ku – da ne zna da Cr­nu Go­ru odvo­je­nu od maj­ke Ru­si­je i se­stre Sr­bi­je mo­gao bi da za­pla­če sva­ko, a da ni­ko­ga ne bi bi­lo ko bi joj su­zu sa li­ca obri­sao? Ne­ma Mi­lu vi­še ni Klin­to­no­vih, a zna se da je on ne­ka­da bio jed­na od tri ve­li­ke lju­ba­vi Bi­la Klin­to­na – iz­me­đu Hi­la­ri i Mo­ni­ke. Pre­ma ka­zi­va­nju sa­mog Klin­to­na, Mi­lo mu je bio po­u­zdan lo­ka­tor za usmje­ra­va­nje NA­TO bom­bi na va­ro­ši­cu Mu­ri­no u Cr­noj Go­ri. Mo­ni­ka je mi­nu­la, a u Klin­to­no­vom za­gr­lja­ju na­šao se pre­mi­jer Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić, ko­ji je „sve vi­dio i sve čuo što se pro­tiv Mi­la spre­ma“ ... pa sve či­ni da Mi­la spa­si. Klin­to­no­va ru­ka na Vu­či­će­vom ra­me­nu ko­ju je vi­dio sav svi­jet po­vri­je­di­la je sve srp­ske ra­ne ko­je su im na­ni­je­ne­le Klin­to­no­ve bom­be. Sa­da se i Mi­lu i Vu­či­ću umje­sto pri­želj­ki­va­ne Hi­la­ri Klin­ton is­pri­je­čio ne­že­lje­ni Do­nald Tramp.
Mi­lo ža­lu­je zbog ne­ra­svi­je­tlje­nog ubi­stva pre­mi­je­ra Sr­bi­je Đin­đi­ća pri­je 13 go­di­na, a za 50 ne­ra­svi­je­tlje­nih ubi­sta­va u nje­go­voj Cr­noj Go­ri, me­đu ko­ji­ma su i ubi­stva nje­go­vim sa­rad­ni­ka Žu­gi­ća i Ras­po­po­vi­ća ne ma­ri, ne po­mi­nje ih! A ka­zao je da zna ko su ubi­ce di­rek­to­ra „Da­na“ Du­ška Jo­va­no­vi­ća, sa­mo to na su­du ni­je htio da pri­zna. Mi­lo i Đin­đić za­jed­no su pri­zi­va­li NA­TO bom­be na Cr­nu Go­ru i Sr­bi­ju da pa­da­ju sve dok Mi­lo­še­vić ne pad­ne ...
Mi­li­sav Po­po­vić
Pod­go­ri­ca