Ze­ta je kra­jem de­cem­bra na­pu­ni­la de­set go­di­na od ka­da je for­mi­ra­na Grad­ska op­šti­na Go­lu­bov­ci. U to vri­je­me di­je­te ko­je je ima­lo osam go­di­na, sa­da je pu­no­ljet­no. Mo­žda su se ta­da nje­go­vi ro­di­te­lji na­da­li da će ići u sred­nju ško­lu u svoj kraj, te da će sa­o­bra­ća­ti mo­der­nim bu­le­va­ri­ma, tre­ni­ra­ti u sport­skoj dvo­ra­ni, pi­ti vo­du sa grad­skog vo­do­vo­da, ali ni­je ta­ko. Ni po­ljo­pri­vred­ni­ci ni­je­su do­bi­li po­gon za pre­ra­du vo­ća i po­vr­ća, ze­le­nu pi­ja­cu, ne­ma par­kin­ga, ve­za sa Tu­zi­ma je lo­ša. Upra­va GO Go­lu­bov­ci ki­ti se tu­đim per­jem. Fa­le se dr­žav­nim pro­jek­ti­ma po­put obi­la­zni­ce i vr­ti­ća.
Da Tu­za­ni ni­je­su in­si­sti­ra­li na for­mi­ra­nju sa­mo­stal­ne op­šti­ne, Ze­ta se to­ga ni­ka­da ne bi sje­ti­la. Nji­ma je i ova­ko i do­bro. Ze­ća­ni će naj­vje­ro­vat­ni­je ići u pa­ke­tu sa Tu­za­ni­ma, jer su al­ban­ske par­ti­je i do­go­va­ra­le sa­mo­stal­nost sa DPS-om.
Do­sta to­ga se na­ja­vlji­va­lo u GO Go­lu­bov­ci, ali sla­bo se što ra­di­lo. Uglav­nom je Du­šan Ra­do­njić, pred­sjed­nik GO Go­lu­bov­ci, jed­ne te iste pro­jek­te ko­ri­stio pred iz­bo­re da gra­đa­ni­ma za­ma­že oči. Vlast u Ze­ti je u kon­ti­nu­i­te­tu bio DPS. Ni lo­kal­ne ad­mi­ni­stra­ci­je, ni za­vr­še­nog vo­do­vo­da, ni mje­snih za­jed­ni­ca, ni mno­gih dru­gih in­fra­struk­tur­nih obje­ka­ta Ze­ti ni­je­su do­ni­je­li bo­lji­tak. Dok je na če­lu Glav­nog gra­da bio Mi­o­mir Mu­go­ša Ze­ta je do­bi­la se­ma­fo­re, a ka­da je fo­te­lju pre­u­zeo Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić, naj­ve­ća in­ve­sti­ci­ja je kr­plje­nje ru­pa. To su gra­đa­ni ka­zni­li na po­sled­njim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma ka­da je opo­zi­ci­ja do­bi­la DPS sko­ro pa u svim se­li­ma.
Pr­vi pred­sjed­nik GO Go­lu­bov­ci bio je Če­do Do­bro­vić. Me­đu­tim, nje­ga je pr­vi put po­ku­šao da smi­je­ni DPS na sjed­ni­ci u de­cem­bru 2008. go­di­ne uz obra­zlo­že­nje da je od stu­pa­nja na ovu funk­ci­ju us­po­rio re­a­li­za­ci­ju iz­bor­nog pro­gra­ma te par­ti­je. Dru­gi put to je bi­lo u mar­tu 2009. go­di­ne. Nje­ga je na­kon smje­ne za­mi­je­nio Du­šan Ra­do­njić ko­ji i da­lje oba­vlja tu funk­ci­ju.
U pro­te­klih de­set go­di­na Ze­tu po mi­šlje­nju Slav­ka Vuk­če­vi­ća, od­bor­ni­ka SNP-a, od­li­ku­je spo­ra raz­voj­na di­na­mi­ka sa mno­go obe­ća­nja.
-Za de­set go­di­na gra­đa­ni­ma je obe­ća­no mno­go ka­pi­tal­nih pro­je­ka­ta, a do nji­ho­ve re­a­li­za­ci­je ni­je do­šlo za ovaj do­sta dug pe­ri­od. Obe­ća­ne sport­ske dvo­ra­ne ne­ma, fa­bri­ke za pre­ra­du vo­ća i po­vr­ća ne­ma, ne­ma sred­nje ško­le, ure­đe­nog cen­tra i tr­ga u GO Go­lu­bov­ci, ve­ćeg ob­li­ka sa­mo­stal­no­sti, ela­bo­ra­ta o oprav­da­no­sti sa­mo­stal­ne op­šti­ne... Ta­ko­đe, tu je i ne­za­vr­še­tak vo­do­vo­da u kom­plet­noj Ze­ti. Za de­set go­di­na ima­mo za­vre­šen sa­mo je­dan gra­đe­vin­ski obje­kat-vr­tić. Re­a­li­zo­va­ne su ne­ke in­ve­sti­ci­je ko­je su od dr­žav­nog in­te­re­sa a ve­za­ne su za put­nu in­fra­struk­tu­ru kroz Ze­tu. U pro­te­klih de­set go­di­na su evi­dent­na ogra­ni­če­nja u raz­vo­ju GO Go­lu­bov­ci. I da­lje GO ne­ma fi­nan­sij­ske sa­mo­stal­no­sti. Ono što je po­zi­tiv­no u zad­njih de­set go­di­na, što je olak­ša­lo gra­đa­ni­ma je otva­ra­nje po­šte, kan­ce­la­ri­je MUP-a, kan­ce­la­ri­ja za rad i so­ci­jal­no sta­ra­nje i vr­tić – ka­zao je Vuk­če­vić.
Na de­se­tu go­di­šnji­cu od osni­va­nja i no­vu 2017. go­di­nu, upra­va GO Go­lu­bov­ci je od­lu­či­la da ob­ra­du­je gra­đa­ne Ze­te no­vim auto­mo­bi­lom za po­tre­be funk­ci­o­ne­ra, ka­zao je Alek­san­dar Ko­ji­čić, iz Po­kre­ta za pro­mje­ne.
-Gdje ćeš ljep­šeg po­klo­na za pra­zni­ke, od no­vog vo­zi­la za funk­ci­o­ne­re lo­kal­ne upra­ve, ko­ji su Ze­ti do­ni­je­li 0 eura u green gray ili brown in­ve­sti­ci­ja­ma, ko­ji su otvo­ri­li 0 rad­nih mje­sta u re­al­nom sek­to­ru, ko­ji su uči­ni­li 0 od­sto na­po­ra da Ze­ta bu­de sa­mo­stal­na op­šti­na....ali su ti ap­so­lut­no ne­po­treb­ni funk­ci­o­ne­ri ovih de­set go­di­na za svo­je pla­te, do­pri­no­se, re­pre­zen­ta­ci­ju, te­le­fo­ne, luk­su­ne auto­mo­bi­le i slič­no po­tro­ši­li pre­ko po­la mi­li­o­na eura. To je iz­nos do­vo­ljan za ma­nji vr­tić, am­bu­lant­nu, re­no­vi­ra­nje ško­le, otva­ra­nje pro­iz­vod­nog po­go­na, ili 100 bes­po­vrat­nih in­ve­sti­ci­ja od 5.000 eura za ula­ga­nje u po­ljo­pri­vre­du. Ni­je­su po­sje­ti­li ni­ka­kav sa­jam in­ve­sti­ci­ja, pred­u­zet­ni­štva, ni­je­su na­pra­vi­li ni­ka­kav kon­takt sa ozbilj­nim kom­pa­ni­ja­ma, in­ve­sti­to­ri­ma, čak ni lo­kal­nim kom­pa­ni­ja­ma- ne da ne po­ma­žu, već im se ja­ve sa­mo kad tre­ba od njih ne­što da tra­že, a če­sto im svo­jim dje­la­njem i od­ma­žu, no­vac za sport u de­se­ti­na­ma hi­lja­da eura ula­žu u svo­je tre­će­ra­zred­ne klu­bo­ve. Za te nov­ce mo­glo se stvo­ri­ti de­se­ti­ne me­đu­na­rod­no re­spek­ta­bil­nih tak­mi­ča­ra u po­je­di­nač­nim spor­to­vi­ma... - re­kao je Ko­ji­čić.
Ko­ji­čić ka­že da su na svom de­se­to­go­di­šnjem lu­ta­nju pro­sto­ri­ma svo­jih mno­go­broj­nih funk­ci­ja uspje­li da iz­gu­be či­tav kom­bajn.
-Sve ča­sti i po­ča­sti na ra­čun gra­đa­na i za­slu­žu­ju, zbog dr­žav­nog, a vje­ru­jem i me­đu­na­rod­nog ku­ri­o­zi­te­ta i pre­se­da­na. Ima­mo pred­sjed­ni­ka i od­bor­ni­ke ko­ji ne ži­ve na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne ko­jom pred­sje­da­va­ju i upra­vlja­ju. Za­to i tre­ba da se ča­ste no­vim vo­zi­lom. I za­to i tre­ba da i ka­fu pla­ća­ju na pot­pis. Sve dok im gra­đa­ni to omo­gu­ća­va­ju. Sve dok ih ne pro­zo­vu i opo­zo­vu – is­ti­če Ko­ji­čić. A.D.