Na­mje­ri Glav­nog gra­da da ur­ba­ni­zu­je pro­stor Sa­di­na pro­ti­vi se Mi­ha­i­lo Bu­rić, biv­ši pred­sjed­nik ko­mi­si­je za iz­ra­du Pro­stor­no ur­ba­ni­stič­kog pla­na Pod­go­ri­ce (PUP). Bu­rić se i to­kom iz­ra­da PUP-a pro­ti­vio ur­ba­ni­za­ci­ji ovog pro­sto­ra, a to mi­šlje­nje ni­je pro­mi­je­nio ni da­nas.
– Ja sam pro­tiv pre­na­mje­ne vi­so­ko­kva­li­tet­nog po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta, a Sa­di­ne su vi­so­ko­kva­li­tet­no po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte i ima­ju vr­lo po­volj­nu lo­ka­ci­ju. Mi uvo­zi­mo po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­de, a po­kla­pa­mo po­ljo­pri­vred­ne po­vr­ši­ne. U vri­je­me kra­lja Ni­ko­le ka­da je ne­ko pra­vio ku­ću pa za te po­tre­be za­u­zeo ob­ra­di­vu ze­mlje mo­rao je ka­ko zna i umi­je da tu po­vr­ši­nu na­dok­na­di po­ljo­pri­vred­nom ze­mljom. Ta­da se ni­je do­zvo­lja­va­lo da se iz­gu­bi ni sto­pa po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta. Ne znam ka­ko lju­di vi­še ne mo­gu da se do­zo­vu da je ze­mlji­šte fa­bri­ka hra­ne – ka­že Bu­rić.
Bu­rić na­vo­di da po­sto­ji za­va­ra­va­nje da je Cr­na Go­ra bo­ga­ta po­ljo­pri­vred­nim ze­mlji­štem.
– Mi smo bo­ga­ti po ukup­nom po­ljo­pri­vred­nom ze­mlji­štu ka­da bi se ra­ču­na­li pa­šnja­ci, li­va­de. U to­me smo u evrop­skom vr­hu. Ali ka­da su u pi­ta­nju ob­ra­di­ve po­vr­ši­ne mi smo si­ro­ma­šna ze­mlja. Uvi­jek sam bio i bi­ću uvi­jek za to da se šti­te po­ljo­pri­vred­ne po­vr­ši­ne, a hva­la bo­gu ne­ka se gra­de stam­be­ni objek­ti ne­gdje dru­go. Ni­je mi ja­sno za­što bi­smo ur­ba­ni­zo­va­li taj pre­li­je­pi am­bi­jent. Ni­ka­da ni­je­sam po­dr­ža­vao ur­ba­ni­za­ci­ju Sa­di­na i taj stav sam imao i ka­da sam bio pred­sjed­nik ko­mi­si­je za iz­ra­du PUP-a – po­ru­ču­je Bu­rić.
Glav­ni grad u sa­rad­nji sa Mi­ni­star­stvom odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, ras­pi­sao je kon­kurs za oda­bir naj­bo­ljeg idej­nog ur­ba­ni­stič­ko-ar­hi­tek­ton­skog rje­še­nja i stu­di­je sa pre­po­ru­ka­ma za na­čin ur­ba­ni­za­ci­je pro­sto­ra Sa­di­ne. Osnov­ni cilj kon­kur­sa je da se oda­be­re naj­kva­li­tet­ni­je ur­ba­ni­stič­ko-ar­hi­te­kon­sko rje­še­nje i stu­di­je ko­ji će slu­ži­ti kao si­gu­ran osnov na ko­jem će pro­stor Sa­di­ne, po­vr­ši­ne 144 hek­ta­ra, bi­ti de­talj­no raz­ra­đi­van de­talj­nim ur­ba­ni­stič­kim pla­nom, što, u skla­du sa PUP-om tre­ba da usli­je­di na­kon oda­bi­ra pr­vo­na­gra­đe­nog ra­da.
U PUP-u Sa­di­ne su pre­po­zna­te kao pod­ruč­je gdje je do­šlo do de­gra­da­ci­ja po­ljo­pri­vred­nih po­vr­ši­na kao re­zul­tat re­sti­tu­ci­je (de­na­ci­o­na­li­za­ci­je) tih po­vr­ši­na ko­ji je do­veo do na­pu­šta­nja po­ljo­pri­vred­ne dje­lat­no­sti i pro­mje­ne na­mje­ne po­vr­ši­na. Pre­po­ru­ka je da se pri­li­kom pre­na­mje­ne po­ljo­pri­vred­nog u grad­sko- gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte zna­ča­jan dio (oko 50 od­sto) pla­ni­ra za na­mje­ne ze­le­ni­la i pej­za­žnog ure­đe­nja.
U kon­kur­su za iz­ra­du idej­nog ur­ba­ni­stič­ko-ar­hi­tek­ton­skog rje­še­nja pro­sto­ra Sa­di­na je na­zna­če­no da ih Glav­ni grad po­sma­tra kao ur­ba­ni pro­stor kao dra­go­cjen lo­kal­ni i na­ci­o­nal­ni re­surs ko­jem mo­ra bi­ti po­sve­će­na po­seb­na pa­žnja, na­ro­či­to ka­da se pri­stu­pa de­fi­ni­sa­nju ne­iz­gra­đe­nih ur­ba­nih zo­na ko­je su kao ta­kve du­go bi­le sa­stav­ni dio grad­ske ur­ba­ni­stič­ke ma­tri­ce.
–Na­ša vi­zi­ja Sa­di­na za­sni­va se na prin­ci­pu odr­ži­vo­sti bu­du­ćeg pro­sto­ra, od ko­jeg se oče­ku­je da bu­de in­te­gra­lan dio ur­ba­nog tki­va Pod­go­ri­ce. Upra­vo je odr­ži­vost po­vod raz­ra­de pro­sto­ra Sa­di­ne ovim kon­kur­som i ono što Glav­ni grad ima za cilj je­ste oda­bir ur­ba­ni­stič­ko-ar­hi­tek­ton­skog rje­še­nja či­ja će oprav­da­nost bi­ti de­talj­no raz­ra­đe­na u stu­di­ji, a oče­ku­je se sa­vre­me­no ino­va­tiv­no rje­še­nje ko­je će bi­ti pod­sti­caj za bu­du­ća rje­še­nja ur­ba­nog pro­sto­ra gra­da. Po­jam odr­ži­vo­sti u kon­tek­tsu ovog kon­kur­sa pod­ra­zu­mi­je­va ba­vlje­nje lo­kal­nim re­sur­si­ma pri če­mu se po­se­ban ak­ce­nat sta­vlja na bri­gu o ži­vot­noj sre­di­ni, ko­ri­šće­nje ener­gi­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra i ade­kvat­no upra­vlja­nje ze­mlji­štem, in­fra­struk­tu­rom. Rje­še­nje i Stu­di­ja tre­ba da pri­ka­žu Sa­di­ne kao re-ur­ba­ni­zo­van, vi­ta­lan i sa­dr­ža­jan dio gra­da pre­ma prin­ci­pi­ma odr­ži­vo­sti ko­ja će omo­gu­ći­ti funk­ci­o­ni­sa­nje „gra­da u gra­du”– na­vo­di se u kon­kur­su.
Ob­ja­vlji­va­nje re­zul­ta­ta kon­kur­sa oče­ku­je se do 15. ma­ja. Ka­ko je „Dan” ime­no­van je ži­ri za vred­no­va­nje kon­kurs­nih ra­do­va či­ji je pred­sjed­nik Di­mi­tri­je Mla­de­no­vić, dok su struč­ni čla­no­vi Ka­li­o­pa Di­mi­trov­ska An­dri­us, Sve­ti­slav Po­po­vić, Ri­fat Ali­ho­džić i Bi­lja­na Iva­no­vić. Is­pred Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma u ži­ri­ju je Dra­ga­na Če­nić, a is­pred Glav­nog gra­da Zo­ri­ca Rak­če­vić. Za za­mje­ni­ka čla­na ži­ri­ja ime­no­va­na je Ana Jo­ve­tić, pred­stav­nik Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma. Od­lu­ku o ime­no­va­nju ži­ri­ja do­nio je Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić, gra­do­na­čel­nik Pod­go­ri­ce.
U ju­lu pro­šle go­di­ne Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić, gra­do­na­čel­nik Pod­go­ri­ce i Pa­vle Ra­du­lo­vić, mi­ni­star odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, pot­pi­sa­li su pro­to­kol ko­jim je pre­ci­zi­ra­no ras­pi­si­va­nje kon­kur­sa za ur­ba­ni­stič­ko-ar­hi­tek­ton­sko rje­še­nje i Stu­di­je sa pre­po­ru­ka­ma za na­čin ur­ba­ni­za­ci­je Sa­di­na.
–Uku­pan fond za re­a­li­za­ci­ju i spro­vo­đe­nje kon­kur­sa iz­no­si­će 200.000 eura. Uče­šće Glav­nog gra­da iz­no­si 50 od­sto vri­jed­no­sti cje­lo­kup­nog po­stup­ka, od­no­sno 100.000 eura, ko­li­ko je i uče­šće Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma - sa­op­šte­no je ta­da iz PG bi­roa. N.S.


Mar­kuš: Pro­stor ne­po­de­san za po­ljo­pri­vre­du

Ar­hi­tek­ta An­dri­ja Mar­kuš po­dr­ža­va urba­ni­za­ci­ju Sa­di­na.
–Ovaj pro­stor u bi­lo ko­joj kon­cep­ci­ji gra­da ni­ka­da ni­je mo­gao da bu­de pred­vi­đen za vo­ćar­stvo ili dru­ge po­ljo­pri­vred­ne kul­tu­re jer bi zbog tre­ti­ra­nja pe­sti­ci­di­ma gra­đa­ni bi­li ugro­že­ni. Zna­či, ne­po­de­sno je da to ze­mlji­šte bu­de po­ljo­pri­vred­no. Pro­stor­ni plan i dru­gi pla­no­vi su pri­hva­ti­li i sa­da je pri­rod­no da se pro­stor raz­ra­di i po­nu­di in­ve­sti­to­ri­ma za da­lju grad­nju – na­veo je Mar­kuš.
Mar­kuš do­da­je da je ur­ba­ni­za­ci­ja ovog pro­sto­ra za­ka­šnje­lo pi­ta­nje.
–Pla­no­vi vi­šeg re­da su to usvo­ji­li. Ovo je sa­da sa­mo re­a­li­za­ci­ja to­ga pla­na. Mi ni­je­smo u si­tu­a­ci­ji ni ka­drov­ski, a ni bi­lo ka­ko dru­go da tra­ži­mo al­ter­na­tiv­na re­še­nja – na­veo je Mar­kuš.


Gra­ni­ce

Sa­di­ne su na sje­ve­ro­za­pad­noj stra­ni ur­ba­ne zo­ne gra­da i pri­pa­da­ju ka­ta­star­skoj op­šti­ni Gor­nja Go­ri­ca. Grad­ske sa­o­bra­ćaj­ni­ce ko­je okru­žu­ju Sa­di­ne su Bu­le­var SKOJ-a, uli­ce dr Bla­ža Ra­ič­ko­vi­ća, knja­za Da­ni­la, Ru­sa Ra­du­lo­vi­ća i Rad­nič­ka.