Op­šti­na u okvi­ru Glav­nog gra­da-Tu­zi ne­ma ni­je­dan je­di­ni me­tar ka­na­li­za­ci­je pa sa­mim tim „le­ži” na sep­tič­kim ja­ma­ma. Do­bra in­fra­struk­tu­ra je pred­u­slov da raz­vo­ja jed­nog kra­ja, a ne­do­sta­tak ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že ugro­ža­va i ži­vot­nu sre­di­nu. Ka­ko ova op­šti­na ima broj­ne vo­do­to­ke ali i Ska­dar­sko je­ze­ro či­tav taj eko si­stem mo­že da tr­pi po­slje­di­ce zbog ne­do­stat­ka fe­kal­ne ka­na­li­za­ci­je. Opo­zi­ci­o­ni od­bor­ni­ci sma­tra­ju da je to sa­mo još je­dan do­kaz da lo­kal­na sa­mo­u­pra­va ne vo­di ra­ču­na o gra­đa­ni­ma, već da su im naj­bit­ni­ji gla­so­vi.
Ne­do­sta­tak ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že je sa­mo po­ka­za­telj za­po­sta­vlje­no­sti Tu­zi, is­ti­če Štje­fan Ca­maj, od­bor­nik De­mo­kra­ta.
– U 21. vi­je­ku ne­ma­mo ka­na­li­za­ci­ju u na­se­lji­ma, pa čak ni u cen­tru. To je sva­ka­ko ve­li­ka koč­ni­ca ka­da je u pi­ta­nju raz­voj Tu­zi. Ako ho­će­te da do­ve­de­te ne­kog in­ve­sti­to­ra da ula­že, da gra­di objek­te, otva­ra rad­na mje­sta, on­da mu mo­ra­te obez­bi­je­di­ti in­fra­struk­tu­ru. Ka­na­li­za­ci­ja je broj je­dan ka­da je raz­vi­ja­nje te vr­ste bi­zni­sa u pi­ta­nju. Ta­ko­đe, to je još je­dan do­kaz da se ni o ži­vot­noj sre­di­ni ne vo­di ra­ču­na i da je eko­lo­gi­ja na po­sled­njem mje­stu, jer sva­ka ku­ća ima sep­tič­ku ja­mu. To je do­dat­no iz­la­ga­nje tro­šku sta­nov­ni­ka, ko­ji mo­ra­ju da ko­pa­ju, pa on­da da gra­de pre­liv­ne sep­tič­ke ja­me, pa da ih cr­pe...sve to ko­šta. Šta će­mo sa Ci­jev­nom i Ru­je­lom, a i sa­mim Ska­dar­skim je­ze­rom. O to­me ni­ko ne vo­di ra­ču­na. Kad ki­ša pa­da po­sto­ji ri­zik da se pod­zem­ne vo­de po­mi­je­ša­ju sa bu­nar­skim vo­da­ma ko­je ko­ri­ste do­ma­ćin­stva. Ne­ma­ti ni­je­dan me­tar ka­na­li­za­ci­je u da­na­šnjem vre­me­nu sa­mo je do­kaz da sa­da­šnja vlast uop­šte ni­je vo­di­la ra­ču­na o gra­đa­ni­ma i raz­vo­ju kra­ja. Je­di­no što ra­de gle­da­ju na gra­đa­ne kao na broj­ke za svo­j spas i spas Glav­nog gra­da – is­ti­če Ca­maj.
Od­bor­nik De­mo­krat­skog sa­ve­za Ivan Iva­naj ka­že da je ak­tu­el­na vlast po mno­go če­mu Ma­le­si­ju do­ve­la u ne­za­vi­dan po­lo­žaj u od­no­su na dru­ga pod­ruč­ja Cr­ne Go­re.
– Što se ti­če ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že u Tu­zi­ma, mo­žda bi sta­nje naj­bo­lje opi­sa­li sa „Tu­zi, gra­dić na sep­tič­kim ja­ma­ma”. Ka­na­li­za­ci­o­na in­fra­struk­tu­ra je to­li­ko pri­mi­tiv­na da ni sa­mo je­zgro Tu­zi ni­je još re­gu­li­sa­no, a da ne go­vo­ri­mo o okol­nim se­li­ma. Ma­le­si­ji fa­li mo­der­nih pu­te­va, mo­der­nih zgra­da, svi­ma do­stup­no vo­do­vo­da, ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že i još mno­go to­ga, ta­ko da ne ču­di što na na­šem pod­ruč­ju ko­je ima ogrom­ne po­ten­ci­ja­le za raz­voj ra­znih dje­lat­no­sti ne­ma ozbilj­nih in­ve­sti­ci­ja –ka­že Iva­naj.
Od­bor­nik Bo­šnjač­ke stran­ke Hi­da­jet Ka­lač sma­tra da je za pra­vi­lan raz­voj dru­štva, a sa­mim tim i lo­kal­ne za­jed­ni­ce eko­lo­gi­ja od ne­pro­cjen­lji­ve va­žno­sti.
–Či­nje­ni­ca je da je u Op­šti­ni Tu­zi do­šlo do po­ve­ća­nog bro­ja pri­li­va sta­nov­ni­štva i da sva ta pi­ta­nja eko­lo­gi­je iz­bi­ja­ju u pr­vi plan. Za­to je po­treb­no da sva­ko na ne­ki na­čin uđe u ko­štac sa tim pro­ble­mom, ka­da su u pi­ta­nju svi vi­do­vi za­šti­te pro­sto­ra. Pred­sto­ji nam ozbilj­ni­ja pri­ča po tom pla­nu. To što do sa­da ne­ma­mo iz­gra­đe­nu ka­na­li­za­ci­ju sa­mo je do­kaz da lo­kal­na sa­mo­u­pra­va ni­je vo­di­la ra­ču­na o gra­đa­ni­ma i uop­šte o raz­vo­ju kra­ja. Lo­kal­na upra­va je ka­da je u pi­ta­nju in­fra­struk­tu­ra uči­ni­la is­ko­rak, ali ne­do­vo­ljan i mo­ra se po­sve­ti­ti pa­žnja. Da­nas smo u fa­zi ur­ba­ni­za­ci­je i pi­ta­nje je da li je pot­pu­na, ako ni­je ri­je­še­no i pi­ta­nje od­vo­da fe­ka­li­ja. Mi da­nas u Tu­zi­ma ne­ma­mo ni­je­dan me­tar fe­kal­ne ka­na­li­za­ci­je, i to pred­sta­vlja i bi­će jed­no od go­ru­ćih pro­ble­ma za bu­du­ću lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu. To je pred­u­slov raz­vo­ja jed­nog mje­sta. Ne­ma pot­pu­ne ur­ba­ni­za­ci­je, ne­ma ni le­ga­li­za­ci­je obje­ka­ta u pra­vom smi­slu ako to pi­ta­nje ne bu­de ri­je­še­no –re­kao je Ka­lač.
Ka­lač ka­že da je to pro­blem za sve in­ve­sti­to­re i ako se na vri­je­me ne bu­de re­gu­li­sa­lo jed­nog da­na će bi­ti u ha­o­su. On je is­ta­kao da ne­do­sta­tak ka­na­li­za­ci­je mo­že do­ve­sti do za­ga­đe­nja pod­zem­nih vo­da i vo­de za pi­će.
A.D.


Kr­ka­no­vić: Na pra­vi na­čin da se uđe u taj pro­je­kat

Od­bor­nik DPS-a Na­ser Kr­ka­no­vić sma­tra da ne­do­sta­tak ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že ni­je koč­ni­ca za raz­voj Tu­zi. Do­kaz to­me je, ka­ko je ka­zao, sve što su ura­di­li u op­šti­ni u zad­njih 15 go­di­na.
–Od­ra­di­li smo mno­go stva­ri od vi­tal­nog zna­ča­ja za Tu­zi. Mak­si­mal­no smo ura­di­li za po­tre­be gra­đa­na, a o ka­na­li­za­ci­ji se raz­mi­šlja, ali na pra­vi na­čin tre­ba da uđe­mo u taj pro­je­kat. Mo­ra­mo ura­di­ti pro­jekt­nu do­ku­men­ta­ci­ju. Mi u tim pro­jek­ti­ma tre­ba da bu­de­mo mno­go efi­ka­sni­je i da ih ima­mo go­to­ve. To je je­dan od seg­me­na­ta bu­du­će lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i oba­ve­za svih lju­di. I gra­đa­ni su za­in­te­re­so­va­ni, ali u ovom tre­nut­ku to je ve­ći za­lo­gaj, jer ne­ma­mo go­to­vu pro­jekt­nu do­ku­men­ta­ci­ju. Ni­je to koč­ni­ca raz­vo­ja Tu­zi. Mi smo vi­še ura­di­li u zad­njih 15 go­di­na ne­go od oslo­bo­đe­nja na ova­mo. Gra­đa­ni to pre­po­zna­ju. Ra­di­će­mo ka­na­li­za­ci­ju, ali kad se stek­nu uslo­vi i ka­da bu­de­mo mo­gli da od­go­vo­ri­mo tom po­slu –ka­zao je Kr­ka­no­vić.