Ot­ka­ko se ak­ti­vi­ra­lo kli­zi­šte u Ze­le­nom po­ja­su i tom pri­li­kom se na ku­ću To­ma­ša i Na­de Bu­rić ob­ru­ši­la ze­mlja, ka­men i bo­ro­vi, pro­šle su dvi­je go­di­ne, a ni­šta ni­je pred­u­ze­to da se sta­nje sa­ni­ra. U pro­te­klih 730 da­na se ni­šta ni­je pro­mi­je­ni­lo, ni­ti je ko re­a­go­vao. Brač­ni par Bu­rić či­ta­vo to vri­je­me ži­vi u stra­hu da će se na njih ob­ru­ši­ti to­ne ze­mlje, a stra­hu­ju i zbog pod­zem­nih vo­da, ze­mljo­tre­sa...
Na­da Bu­rić ka­že da mno­gi tre­ba da od­go­va­ra­ju za zlo­čin, od­no­sno zbog DUP-a Ze­le­ni po­jas Bar.
-Iz­bro­ji­smo da­nas 730 da­na na­šeg „ma­lo­ljet­nog” kli­zi­šta, pa se eto sro­di­smo s njim do fa­ze da bu­de­mo bes­kuć­ni­ci usko­ro, jer vje­šta­če­nja, sud­ska ro­či­šta od lje­ta do zi­me i či­tav naš slu­čaj tre­ba za­ba­šu­ri­ti, za­ta­ška­ti sve do za­bo­ra­va u ze­mlji ču­da i ne­hu­ma­no­sti - ka­že Na­da Bu­rić, na­gla­ša­va­ju­ći da na ovom pro­sto­ru ži­ve od kra­ja se­dam­de­se­tih go­di­na.
-Pu­ne dvi­je go­di­ne obra­ća­li smo se svi­ma, od op­štin­skih do naj­vi­ših dr­žav­nih adre­sa, ali po­mo­ći i ra­zu­mi­je­va­nja ni­je bi­lo. Uza­lud smo se obra­ća­li i su­du u Ba­ru. Za svo ovo vri­je­me bi­la su dva su­đe­nja i oba­vlje­no je jed­no vje­šta­če­nje. Ni­ko ne­će pro­tiv Op­šti­ne. Če­ka­mo sva­ki dan da se ku­ća sru­ši - pod­sje­ća Na­da Bu­rić.
Ona is­ti­če da su po­seb­no ogor­če­ni na Agen­ci­ju za in­ve­sti­ci­je i imo­vi­nu.
-Iz nad­le­žnih op­štin­skih slu­žbi su nas ubje­đi­va­li da ni­su nad­le­žni za kli­zi­šte, jer se ra­di o pri­vat­nom vla­sni­štvu. Pro­ble­mi na ovom pro­sto­ru da­ti­ra­ju od tre­nut­ka ka­da su ur­ba­ni­sti bez struč­ne pro­vje­re do­zvo­li­li grad­nju vi­še­sprat­ni­ca. Od do­no­še­nja DUP-a Ze­le­ni po­jas 2011. go­di­ne sve je kre­nu­lo niz­br­do, jer se ne kon­tro­li­še ko­ji objek­ti se gra­de na ovom te­re­nu. Ru­si gra­de vi­še­sprat­ni­ce. Ugra­đe­ne su to­ne i to­ne be­to­na ko­je ovo tru­sno pod­ruč­je ne mo­že da iz­dr­ži. U svoj po­sao ni­su se mi­je­ša­le ni mno­ge dru­ge nad­le­žne slu­žbe, pa čak ni iz Mi­ni­star­stva ure­đe­nja pro­sto­ra. U po­čet­ku su nas obi­la­zi­li pred­stav­ni­ci Slu­žbe za­šti­te i spa­sa­va­nja, „Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća”, mje­sne za­jed­ni­ce- ka­že Bu­ri­će­va.
Ona pod­sje­ća da su ih iz Op­šti­ne upo­zo­ra­va­li da ne­ma­ju ni gra­đe­vin­sku do­zvo­lu, iako se zna da je ku­ća na tom mje­stu sa­gra­đe­na se­dam­de­se­tih go­di­na.
-Mi smo tra­ži­li struč­no mi­šlje­nje i do­bi­li ga od dr Mi­ha­i­la Bu­ri­ća, dipl. in­že­nje­ra ge­o­lo­gi­je. On je u svom na­la­zu do­slov­ce ka­zao: „U zo­ni Ba­ra i na mla­dim eocen­skim la­por­ci­ma če­sta su ve­ća i ma­nja kli­zi­šta. Jed­no ta­kvo pro­iz­ve­de­no je u na­se­lju Šu­šanj, gdje se oči­gled­no ni­je vo­di­lo ra­ču­na o ge­o­lo­škim uslo­vi­ma. Tu su oki­dač za kli­za­nje tla bi­le ne­re­gu­li­sa­ne vo­de. One su sma­nji­le ot­por­nost te­re­na, ko­ji ka­da se po­kre­ne suk­ce­siv­no do­bi­ja na in­ten­zi­te­tu, zbog pro­mje­ne pri­rod­ne rav­no­te­že. Za­to je do­šlo do kli­za­nja te­re­na, pu­ca­nja i ugro­ža­va­nja stam­be­nih obje­ka­ta” - ka­že ona.
Bu­ri­ći ob­ja­šnja­va­ju da či­ta­ve dvi­je go­di­ne ži­ve u stra­hu po­seb­no od ki­ša, i da ih je to na­tje­ra­lo da pro­da­ju ku­ću.
-Sta­ri­ji obje­kat je za­tr­pan ze­mljom ko­ja ga je pot­pu­no one­spo­so­bi­la za sta­no­va­nje, a u objek­tu u ko­jem ži­vi­mo, pri sva­koj ki­ši iz po­da iz­bi­ja vo­da. Od­lu­či­li smo da sve pro­da­mo, ali ko da ku­pi ku­ću u ta­kvom sta­nju? Čak i ka­da ki­ša sta­ne, dok se ze­mlja oci­je­di, bu­de ne­ko­li­ko cen­ti­me­ta­ra vo­de. Kroz pu­ko­ti­nu u po­du so­be sva­kim da­nom sve vi­še ula­ze pod­zem­ne vo­de. Ne­ma pro­ble­ma za me­ne, ja sam već utre­ni­ra­na, od tre­nut­ka kad kre­ne ki­ša de­žu­ram, pri­ku­pljam i iz­ba­cu­jem vo­du ko­ja iz­bi­ja iz po­da - ka­že Bu­ri­će­va.
Ona is­ti­če da je To­ma­šu zbog sve­ga po­gor­ša­no zdrav­stve­no sta­nje.
D.S.


Ni­su nad­le­žni za pri­vat­no vla­sni­štvo

Iz nad­le­žnih slu­žbi u Op­šti­ni ju­če su po­no­vi­li da ni­su bi­li nad­le­žni da bi­lo što pre­du­zmu ka­da je u pi­ta­nju sa­na­ci­ja kli­zi­šta u di­je­lu pro­sto­ra ko­ji pri­pa­da po­ro­di­ci Bu­rić, jer se ra­di o pri­vat­nom vla­sni­štvu.


Sa­ni­ran put i po­dig­nut pot­por­ni zid

Pred­sjed­nik MZ Pe­šo Gla­va­no­vić pod­sje­ća da je od sre­di­ne osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka ov­dje pro­da­to pu­no pla­ce­va, te da su kup­ci uglav­nom bi­li lju­di sa stra­ne, ve­ći­nom Ru­si, i da su od 2006. umje­sto ma­lih vi­ken­di­ca ni­kli ogrom­ni objek­ti ko­ji ni­su pri­la­go­đe­ni ovom te­re­nu.
-U me­đu­vre­me­nu je po­pra­vljen put ko­ji iz­nad kli­zi­šta vo­di kroz na­se­lje iz­nad ku­će Bu­ri­ća, i po­dig­nut pot­por­ni zid. Na­sto­ja­lo se da se iz­ba­ci i ze­mlja ko­ja je na­kon po­ja­ve kli­zi­šta kre­nu­la ka ku­ći Bu­ri­ća, ali se ni­je mo­glo pri­ći ka­mi­o­ni­ma i uto­va­ri­va­či­ma, te je ta­ko sve osta­lo - ka­že Gla­va­no­vić.