PLjE­VLjA- Pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je u lo­kal­nom par­la­men­tu upo­zo­ri­li su na po­gub­nost po­li­ti­ke ko­ju vo­di lo­kal­na i dr­žav­na vlast kad je u pi­ta­nju MZ Šu­la.U pr­vom re­du na­gla­še­no je da lo­kal­na i dr­žav­na vlast ubi­ra­ju pri­ho­de na kon­ce­si­je od šu­ma i ru­da, a da u ovu mje­snu za­jed­ni­cu ni­šta ne ula­žu. Ka­ko na­vo­de, ne­ma no­vih se­o­skih as­falt­nih pu­te­va, ni­ti vo­do­vo­da, a isto­vre­me­no se po­sto­je­ća in­fra­struk­tu­ra uni­šta­va eks­plo­a­ta­ci­jom pri­rod­nih bo­gat­sta­va. Po­seb­no je po­gub­no što se usled eks­plo­a­ta­ci­je olo­va i cin­ka stva­ra­ju broj­ni eko­lo­ški pro­ble­mi, ko­ji ne­ga­tiv­no uti­ču na zdra­vlje lju­di.
-Ima­ju­ći u vi­du da se kon­ce­si­o­ne i dru­ge na­kna­de za ko­ri­šće­nje pri­rod­nih bo­gat­sta­va di­je­le ta­ko što op­šti­na ubi­ra 70 od­sto, a dr­ža­va 30 od­sto oba­ve­za je ka­ko op­šti­ne Plje­vlja ta­ko i dr­ža­ve Cr­ne Go­re, da zna­čaj­na sred­stva ulo­že u odr­ži­vi raz­voj MZ Šu­la. Do­sa­da­šnje is­ku­stvo svje­do­či da ni op­šti­na, a po­go­to­vo dr­ža­va ni­su ura­di­le sko­ro ni­šta po ovom pi­ta­nju, a mje­šta­ni Šu­la su bi­li sa­mo pu­ki po­sma­tra­či mak­si­mal­nog is­ko­ri­šća­va­nja pri­rod­nih re­sur­sa ovog kra­ja. Ta­ko­đe, po­seb­nu od­go­vor­nost sno­si fir­ma „Gra­dir Mon­te­ne­gro“, ko­ja je neo­prav­da­no za­šti­će­na od dr­ža­ve, eks­plo­a­ti­še neo­b­no­vlji­ve pri­rod­ne re­sur­se i de­va­sti­ra ži­vot­nu sre­di­nu pri če­mu ne po­štu­je prin­cip dru­štve­ne od­go­vor­no­sti i prin­cip da za­ga­đi­vač pla­ća, već svo­ju oba­ve­zu svo­di sa­mo na pla­ća­nje kon­ce­si­o­ne na­kna­de od ko­je mje­šta­ni Šu­la ima­ju ma­lu ili ni­ka­kvu ko­rist, ka­za­la je od­bor­nik SNP-a Da­ni­je­la Ne­na­dić i upo­zo­ri­la da iz sve­ga pro­iz­i­la­zi da sa­mo do­bro or­ga­ni­zo­va­na ini­ci­ja­ti­va mje­sne za­jed­ni­ce, uz uklju­či­va­nje jav­no­sti i uz iza­zi­va­nje me­dij­ske pa­žnje (or­ga­ni­zo­va­nje tri­bi­na, pe­ti­ci­je, pro­te­sti...), te po­dr­šku me­di­ja mo­že pri­mo­ra­ti „eko­lo­šku“ dr­ža­vu Cr­nu Go­ru, op­šti­nu Plje­vlja i fir­mu „Gra­dir Mon­te­ne­gro“ da obra­te pa­žnju na oprav­da­ne za­htje­ve i za­bri­nu­tost mje­šta­na i da pre­du­zmu kon­kret­ne mje­re u ci­lju rje­ša­va­nja nji­ho­vih broj­nih pro­ble­ma.
-U su­prot­nom, Mje­sna za­jed­ni­ca Šu­la ne­će ima­ti ni­ka­kvu ko­rist od svo­jih pri­rod­nih bo­gat­sta­va i bi­će još jed­na cr­na eko­lo­ška tač­ka na kar­ti Cr­ne Go­re i re­gi­o­na, oci­je­ni­la je An­đe­li­će­va.
Da je neo­p­hod­no što pri­je re­a­go­va­ti, upo­zo­rio je i od­bor­nik DF-a Ni­ko­la Rov­ča­nin ko­ji je ka­zao da je po­li­ti­ka „od da­nas do sju­tra” i „ne za­mje­ri se še­fo­vim pri­ja­te­lji­ma” evi­dent­na i na pri­mje­ru MZ Šu­la, ko­joj je od­u­ze­to sve, a ni­je joj da­to ni­šta.
-Te­ri­to­ri­ja bo­ga­ta olo­vom i cin­kom, šu­ma­ma, pri­rod­nim lje­po­ta­ma i pri­je sve­ga do­brim lju­di­ma i do­ma­ći­ni­ma, go­di­na­ma osta­je us­kra­će­na za ono što joj pri­pa­da po svim ze­malj­skim i bo­ži­jim pro­pi­si­ma. Ako već ne da­ju no­vac, ne ula­žu u in­fra­struk­tu­ru i ne pod­sti­ču za­po­šlja­va­nje, za­što on­da tru­ju gra­đa­ne, nji­ho­ve šu­me i ri­je­ke i za­što uzi­ma­ju po­sled­nju šan­su da se u ži­vot vra­ti ova ne­kad na­pred­na va­ro­ši­ca? U svim evrop­skim ze­mlja­ma, lju­di ko­ji ži­ve na pod­ru­či­ji­ma bo­ga­tim šu­ma­ma i ru­da­ma ima­ju be­ni­fi­te, a kod nas to pred­sta­vlja op­te­re­će­nje, ka­zao je Rov­ča­nin, uz pod­sje­ća­nje da je vlast svo­jom po­gub­nom po­li­ti­kom us­kra­ti­la raz­voj po­ljo­pri­vre­de i tu­ri­zma u am­bi­jen­tu ko­ji je da­nas pre­po­zna­tljiv po ja­lo­vi­štu ko­je sa­dr­ži te­ške me­ta­le.Rov­ča­nin is­ti­če da na­red­ni bu­džet op­šti­ne Plje­vlja tre­ba da sa­dr­ži ozbilj­na sred­stva za ovu mje­snu za­jed­ni­cu.
-Za to se mo­ra­mo iz­bo­ri­ti na sve na­či­ne pa ako bu­de tre­ba­lo i upor­nim pro­te­sti­ma is­pred zgra­de Op­šti­ne. Sto­jim na ras­po­la­ga­nju ugro­že­nim gra­đa­ni­ma Šu­la, kao čo­vjek i od­bor­nik, da za­jed­no do­đe­mo do ci­lja- ka­zao je Rov­ča­nin.
Iz Sa­vje­ta MZ Šu­la pret­hod­nih mje­se­ci je oštro kri­ti­ko­va­no po­na­ša­nje lo­kal­ne upra­ve pre­ma raz­vo­ju ove mje­sne za­jed­ni­ce. Upo­zo­re­no je da lo­kal­na upra­va od eks­plo­a­ta­ci­je olo­va i cin­ka, od­no­sno od kon­ce­si­ja, ubi­ra na go­di­šnjem ni­vou 200.000 eura, ko­li­ko i od kon­ce­si­ja na šu­me, pri­lič­ne iz­no­se po osno­vu po­re­za na ne­po­kret­no­sti, a da po­sled­njih go­di­na ni­šta ne ula­že u in­fra­struk­tu­ru. Po­seb­no je po­gub­no što u ovoj go­di­ni iz lo­kal­nog bu­dže­ta ni­je­dan cent ni­je pla­ni­ran za ovu mje­snu za­jed­ni­cu.
B. Je.


Po­sle­di­ce kao iz rat­nih go­di­na

-Sma­tram da je MZ Šu­la ima­la ve­će po­sle­di­ce od po­li­ti­ke  DPS-a ne­go ne­ki gra­do­vi na­kon rat­nih ra­za­ra­nja i ele­men­tar­nih ne­po­go­da. Zbog to­ga ni­je­dan sta­nov­nik ovog kra­ja ne­ma pra­vo da po­dr­ža­va ta­kvu ra­zor­nu po­li­ti­ku i ču­di me da po­sto­je lju­di iz ove mje­sne za­jed­ni­ce ko­ji gla­sa­ju za DPS- ka­zao je Rov­ča­nin.