Pi­še: Ve­li­mir Era­ko­vić


U krat­kom vre­me­nu, na po­li­tič­koj sce­ni Cr­ne To­pe do­šlo je do pre­gru­pi­sa­va­nja opo­zi­ci­o­nih sna­ga i for­mi­ra­nja ne­ko­li­ko no­vih par­ti­ja i udru­že­nja gra­đa­na. Sa­mim tim, usko po­ve­zan sa do­ga­đa­ji­ma, že­lio sam jed­nom mom biv­šem sa­bor­cu da se obra­tim pi­smom. Nje­mu, a ne da pi­šem kao on sa­mom se­bi, na­kon ne­kog od svi­je­tlih po­ra­za. Svi­je­tlih za­to što na­še po­ra­ze uvi­jek pra­ti dra­stič­na iz­bor­na kra­đa. Ni Ge­te ni­je pi­sao sa­mom se­bi, a ovaj moj fi­lo­sof je­ste na­pa­da­ju­ći nam ta­da za­jed­nič­kog li­de­ra. Me­đu­tim, be­zna­čaj­nost od­la­ska i ne­ma­nje že­lje da po­le­mi­šem, a i či­nje­ni­ca da se u če­ti­ri oka ni­je­smo po­pri­ča­li od­vra­ti­la me od tog na­u­ma. Ha kra­ju, u na­šem na­ro­du se na­gli po­li­tič­ki za­o­kre­ti i pro­mje­ne dru­go­va pod sta­re da­ne na­zi­va­ju iz­da­jom, a oni ko­ji to ura­de iz­daj­ni­ci­ma.
Va­žni­je od sve­ga to­ga se de­si­lo u Bu­dvi. Ha mon­stru­o­zan na­čin, u sa­če­ku­ši, ubi­jen je Sa­ša Mar­ko­vić, cr­no­gor­ski pa­tri­o­ta, ru­so­fil, bo­rac pro­tiv NA­TO pak­ta, pi­sac, biv­ši po­sla­nik, mi­ran i do­bar čo­vjek, na­o­ru­žan sa­mo osmi­je­hom, a li­kvi­di­ran od zvi­je­ri. I cr­no­gor­ska jav­nost je osta­la ni­je­ma. Iz­u­zev „Da­na’’ ko­ji se još uvi­jek bo­ri da isti­na iza­đe na vi­dje­lo... Je­di­no se Be­ba Po­po­vić kroz „In­for­mer’’ zdu­šno tru­dio da obla­ti Mar­ko­vi­ća. Da mu pri­ka­či eti­ke­tu nar­ko-di­le­ra, šver­ce­ra ne­kret­ni­na, špi­ju­na KGB-a, ne­ko­ga ko je u ve­zi sa ovim ili onim kla­nom i uma­nji te­ži­nu stra­šne li­kvi­da­ci­je. Što se opo­zi­ci­je ti­če, bi­lo je ne­ko­li­ko sa­op­šte­nja. Re­ak­ci­je opo­zi­ci­o­nih po­sla­ni­ka ni­je­su bi­le pri­mje­re­ne tre­nut­ku, ili ih me­di­ji ni­je­su do­bro pre­ni­je­li. Naj­vi­še ču­di što na­rod ni­je re­vol­ti­ran ubi­stvom ča­snog i če­sti­tog čo­vje­ka. Iz­gle­da je mi­nut ću­ta­nja za po­šte­ne u ovoj dr­ža­vi sve kra­ći, a pro­stor za kri­mi­nal­ce do­se­že do ne­be­sa.
Ne znam šta se de­ša­va?! Je li Mi­lo Đu­ka­no­vić ubri­zgao u nas ko­lek­tiv­ni se­rum da ne re­a­gu­je­mo ni na šta? Je­su li nam oči is­pa­le, pa ne vi­di­mo da u pri­vat­noj dr­ža­vi oni­ma ko­ji slo­bod­no mi­sle smrt u sva­kom tre­nu ku­ca na vra­ta?! Dr­ža­vu u stva­ri vo­di ma­fi­ja.
Ho­bot­ni­ca, ko­ju je šef re­ži­ma na­pra­vio pu­sti­la je svo­je pip­ke svu­da po ovoj ma­loj ze­mlji, da vi­še ni­je si­gu­ran ni­ko ko ne mi­sli kao on, brat mu i kli­ka sa Sve­tog Ste­fa­na. Svi na va­žnim i jav­nim funk­ci­ja­ma ra­de za njih. Dr­žav­ni tu­ži­lac Stan­ko­vić, pred­sjed­nik Vr­hov­nog su­da Me­de­ni­ca, biv­ši mi­ni­star prav­de Mar­ko­vić i ak­tu­el­ni po­li­ci­je Ko­nje­vić pod ko­man­dom su Čev­skog Al Ka­po­nea i nje­go­ve or­ga­ni­za­ci­je.
Kad ne­ko kre­ne u pri­ču o pro­mje­ni vla­sti i o bor­bi pro­tiv ula­ska u NA­TO pakt po­sta­je im krv­ni ne­pri­ja­telj. U Cr­noj Go­ri lju­de stri­je­lja­ju kao gli­ne­ne go­lu­bo­ve. O ubi­stvi­ma Du­ška Jo­va­no­vi­ća, Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća, pa evo sad Sa­še Mar­ko­vi­ća ni­ko ni­šta ne caopš­tava sem da se za po­či­ni­o­ci­ma in­ten­ziv­no tra­ga. Ka­kva far­sa! Sve dok ne ot­kri­ju i ne ka­žu ko su ubi­ce, za me­ne su kriv­ci oni. Bor­ba po­li­ci­je i in­spek­to­ra se svo­di na to da hap­se sit­ne ri­be. Kao ne­dav­no če­ti­ri mla­da fud­ba­le­ra ko­ji su ti­po­va­njem utak­mi­ca za­ra­di­li ve­li­ki no­vac. To­li­ki da su im u ona­ko pom­pe­znoj ak­ci­ji hap­še­nja pro­na­šli 80 eura za­ra­de. Ali, na njih je naj­lak­še bi­lo sva­li­ti ono o če­mu bru­ji sva Cr­na Go­ra. Nji­ma tre­ba uni­šti­ti ka­ri­je­re da bi se jav­no­sti pri­ka­zao rat pro­tiv ma­fi­je. Gre­ho­ta je hap­si­ti i su­spen­do­va­ti ove mom­ke, a po­mi­lo­va­ti one ko­ji su u tri utak­mi­ce pri­mi­li dva­de­set pet go­lo­va. Za­što je pred­sjed­nik ‘’Su­tje­ske’’ na­pu­stio klub? Ko­je zbog to­ga hap­šen? Ni­ko! Za­što De­jan Sa­vi­će­vić ni­je is­pi­tan o kri­mi­na­lu u cr­no­gor­skom fud­ba­lu? Za­što ne od­go­va­ra za na­pad na no­vi­na­ra i ko zna ko­li­no na­mje­šte­nih utak­mi­ca?
Od­go­vor­no­sti ne­ma, sa­mo ako je ne­ko dio ho­bot­ni­ce i ako ra­di za vlast. Je­di­no što se tra­ži je sli­je­pa po­slu­šnost i lo­jal­nost. Vje­ro­vat­no i za­kon ću­ta­nja - omer­ta, po ugle­du na ita­li­jan­ske kri­mi­nal­ce. Sta­ri su dav­no re­kli: ‘’Ne­će ni ovo zlo do­vi­je­ka’’. I u pra­vu su... Ali, mi sa­mi mo­ra­mo da po­kre­ne­mo pro­ces... Ra­du­je ak­ci­ja i na­ja­ve De­mo­krat­skog fron­ta o or­ga­ni­za­ci­ji pro­te­sta. To je je­di­no rje­še­nje! Ko je po­bje­gao, ne­ka mu je sre­ćan put. Ovi ko­ji su osta­li i svi ko­ji mi­sle slo­bod­no mo­ra­ju uli­com tra­ži­ti prav­du. Mo­ra­ju se ki­da­ti pip­ci ho­bot­ni­ce i mo­ra se ras­krin­ka­ti cr­no­gor­ska ma­fi­ja. Mo­ra­ju se pro­na­ći ubi­ce svih ne­vi­nih i ča­snih lju­di! Mo­ra­ju od­go­va­ra­ti za mi­li­on­ske pljač­ke i uni­šte­nje rad­nič­ke kla­se i fa­bri­ka! Uli­com su do­šli, uli­com će­mo ih otje­ra­ti. A to mo­že­mo svi za­jed­no, kao je­dan, sa­mo ako iskre­no vje­ru­je­mo i ako svi te­ži­mo jed­nom ci­lju - slo­bod­noj Cr­noj Go­ri.