Pi­še: Mi­len­ko Jo­va­no­vić

Da li će Cr­na Go­ra po­sta­ti čla­ni­ca zlo­gla­snog NA­TO-a ili ne de­fi­ni­tiv­no ne­će za­vi­si­ti ni od Va­šing­to­na, ni od Bri­se­la, a po­naj­ma­nje od ov­da­šnje tre­nut­ne par­la­men­tar­ne ve­ći­ne. Pri­je sve­ga, epi­log oko (ne) učla­nje­nja u Ali­jan­su za­vi­si od cr­no­gor­skih gra­đa­na. Znam, ka­za­će mno­gi – „jes’, kao da na­rod ne­ko pi­ta“. E, pa, pi­ta, i te ka­ko pi­ta, ta­mo gdje na­ro­da ima! A ima li ga kod nas, i ko­li­ko ga ima? Da je sre­će, di­le­ma bi bi­la - ima li iz­daj­ni­ka, a ne – ima li na­ro­da. Za­pra­vo, su­štin­sko pi­ta­nje je ko­li­ko je me­di­o­kri­te­ta u gra­đan­stvu. Jer, uko­li­ko ti­mo­vi ame­rič­kih eks­pe­ra­ta (ko­ji uve­li­ko na te­re­nu tra­ga­ju upra­vo za od­go­vo­rom na to pi­ta­nje) bu­du pro­ci­je­ni­li da će u jed­nom tre­nut­ku ima­ti kri­tič­nu ve­ći­nu onih ko­ji oba­ve­zno pri­hva­ta­ju sve što im se na­me­će bez ika­kvog kri­tič­kog pro­mi­šlja­nja, on­da NA­TO ima „vrap­ca u ru­ci“, bez ob­zi­ra na re­zul­ta­te is­tra­ži­va­nja ras­po­lo­že­nja gra­đa­na ko­ji su u ovom mo­men­tu u ogrom­noj ve­ći­ni pro­tiv ula­ska Cr­ne Go­re u taj rat­ni i oku­pa­ci­o­ni voj­ni sa­vez.
Ako vam, pri­mje­ra ra­di, brat od tet­ke ra­di na ru­še­vi­na­ma ne­ka­da­šnje Lu­ke Bar, gdje ga je za­po­sli­la par­ti­ja ko­ja pro­mo­vi­še NA­TO, ili ste pak sa­mi ta­mo za­po­sle­ni, bez ob­zi­ra na to kad ste po­sled­nji put pri­mi­li pla­tu, i ne­za­vi­sno od va­ših ide­o­lo­ških i po­li­tič­kih uvje­re­nja, to je već ozbi­ljan „po­ten­ci­jal“ da po­sta­ne­te me­di­o­kri­tet ako to već ni­je­ste. Ima­će­te „do­bar“ ali­bi za od­la­zak na pro­mo­tiv­ni NA­TO skup ili ne daj Bo­že da na mo­gu­ćem re­fe­ren­du­mu o NA­TO-u za­o­kru­ži­te „DA“. Za dru­štvo u ka­fa­ni ko­je ne­će ura­di­ti isto što i vi, i za ši­ru rod­bi­nu, uvi­jek će­te ima­ti iz­go­vor po već usta­lje­nom ša­blo­nu sa ne­kih dru­gih re­fe­ren­du­ma, po­pi­sa i iz­bo­ra, ko­ji bi ot­pri­li­ke ovo­ga pu­ta gla­sio -„mo­rao sam, da mi bra­ta s po­sla ne bi naj­u­ri­li, a ja sam u du­ši pro­tiv NA­TO-a“. Zvu­či po­zna­to, slo­ži­će se mno­gi.
To što će NA­TO voj­ni­ci, a po­seb­no Ame­ri­kan­ci iz nji­ho­vih re­do­va sta­ti či­zmom za vrat (a ka­mom is­pod vra­ta) va­šoj dr­ža­vi, po­ro­di­ci i va­ma lič­no, ni­je na­ro­či­to bit­no ako ste me­di­o­kri­tet. Gla­sa­njem za NA­TO vi bi­ste u svo­je i u ime va­še dje­ce kao svoj pri­hva­ti­li i spo­ra­zum dr­ža­ve Cr­ne Go­re i SAD, na­zvan „Član 98“, ko­jim se Cr­na Go­ra oba­ve­za­la da Me­đu­na­rod­nom kri­vič­nom su­du ne­će iz­ru­či­va­ti dr­ža­vlja­ne SAD, ko­ji bi pred tom in­sti­tu­ci­jom bi­li op­tu­že­ni za ge­no­cid, rat­ne zlo­či­ne i zlo­či­ne pro­tiv čo­vječ­no­sti. Po­ni­šta­va­nje tog spo­ra­zu­ma jav­no je vi­še pu­ta tra­ži­la i Evrop­ska uni­ja, tek da na­po­me­nem.
Ni­je­su, da­kle, „jen­ki­ji“ abo­li­ra­ni una­pri­jed sa­mo za mo­gu­ća si­lo­va­nja, već i u slu­ča­ju da vam za­pa­le ku­ću, po­bi­ju po­ro­di­cu, prog­na­ju na­rod, pre­o­ru gro­blja, po­ru­še cr­kve, ma­na­sti­re, dža­mi­je, si­na­go­ge...
Da­ka­ko, za sve mo­gu­će stra­ho­te „Uj­ka Sem“ i nje­go­vi ro­đa­ci ima­ju i po­ten­ci­jal­ne iz­vo­đa­če ra­do­va me­đu cr­no­gor­skim dr­ža­vlja­ni­ma. Kao što ih ima­ju i na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, a evo, svje­do­ci smo po­sled­njih sed­mi­ca i u biv­šoj ju­go­slo­ven­skoj re­pu­bli­ci Ma­ke­do­ni­ji.
BJRM ni­je čla­ni­ca NA­TO-a zbog spo­ra sa ime­nom dr­ža­ve, ali je NA­TO na­šao pre­či­cu ko­jom je sti­gao u Ma­ke­do­ni­ju.
Tre­ba li pod­sje­ća­ti da je oku­pa­ci­ja ju­žne srp­ske po­kra­ji­ne usli­je­di­la 1999. go­di­ne dej­stvom NA­TO pak­ta uz pot­pu­no iz­mi­šlje­ni po­vod za agre­si­ju ko­ja je ima­la do­bro po­znat epi­log?!
Pra­će­na stra­vič­nim et­nič­kim či­šće­njem i ge­no­ci­dom, ta oku­pa­ci­ja tra­je du­že od de­ce­ni­ju i po, i za to ni­ko ne od­go­va­ra. Od­no­sno, gle iro­ni­je, od­go­va­ra­ju žr­tve - jer je „sud“ for­mi­rao dže­lat i su­di se po „za­ko­ni­ma“ dže­la­ta. No, ne mo­že traj­no, sre­ćom. Pro­je­kat „Ve­li­ke Al­ba­ni­je“ ni­je osmi­slio NA­TO, i to je no­tor­na isti­na, od ko­je se ne smi­je bje­ža­ti. Pro­mo­vi­še se još od Ber­lin­skog kon­gre­sa, ka­da NA­TO ni­je bio ni u pe­le­na­ma, ali svoj ze­nit do­sti­že upra­vo u vri­je­me po­ku­ša­ja zlo­či­nač­ke sje­ver­no­a­tlant­ske ali­jan­se da us­po­sta­vi ap­so­lut­nu do­mi­na­ci­ju nad pla­ne­tom. „Sti­ca­jem okol­no­sti“ taj pro­je­kat po­sta­je u me­đu­vre­me­nu oru­đe u kr­va­vim ru­ka­ma NA­TO-a, ko­jim se pri­mar­no Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve slu­že u bor­bi za voj­no za­po­sje­da­nje te­ri­to­ri­ja na ko­ji­ma pre­te­žno ži­vi pra­vo­slav­ni ži­valj na na­šem di­je­lu Bal­ka­na.
Da­kle, al­ban­ski eks­tre­mi­stič­ki po­kret u Sr­bi­ji (jed­na­ko na Ko­sme­tu i oko ad­mi­ni­stra­tiv­ne li­ni­je iz­me­đu po­kra­ji­ne i ostat­ka dr­ža­ve) i Ma­ke­do­ni­ji, pri­hva­tio je ulo­gu to­pov­skog me­sa NA­TO-a i SAD za­rad „vi­ših ci­lje­va“.
Uz­gred, uče­sta­li do­la­zak osu­đe­nog ma­sov­nog ubi­ce i te­ro­ri­stič­kog vo­đe Ha­ši­ma Ta­či­ja u Cr­nu Go­ru i nje­go­vo pro­gla­še­nje za po­ča­snog gra­đa­ni­na Ul­ci­nja ni­ka­ko ne mo­že bi­ti u funk­ci­ji oču­va­nja mi­ra, ko­li­ko god on mo­žda bio pri­vi­dan. Po­seb­no se tu ni­šta ni­je mo­glo od­i­gra­ti bez ko­or­di­na­ci­je sa NA­TO sa­ve­zni­ci­ma. Jer, za­bo­ga, na­u­či­li smo da je pu­nje­nje bu­ra­di ba­ru­tom omi­lje­na „pred­i­gra“ Ali­jan­se, pri­je ne­go ona do­đe da „ga­si po­žar“ i „spa­si nas od nas sa­mih“.
Po­me­nu­ti eks­tre­mi­stič­ki po­kret, zvao se on for­mal­no „UČK“, ANA“ ili „ONA“, za­pra­vo je du­ša i ti­je­lo al­ban­skog na­ro­da na svim te­ri­to­ri­ja­ma za­cr­ta­nim na ma­pi „Ve­li­ke Al­ba­ni­je“, ta­ko da ni pred tom, ta­ko­đe no­tor­nom isti­nom, ako ni­je­ste me­di­o­kri­tet, ne­će­te za­tva­ra­ti oči. Na­ro­či­to ako zna­te da re­a­li­za­ci­jom tog pro­jek­ta ne­sta­je Cr­na Go­ra, jer bio ve­ći dio nje­ne te­ri­to­ri­je, ka­ko ka­žu pro­mo­te­ri te ide­je, bio „vra­ćen“ al­ban­skom na­ro­du.
Tre­ba li pod­sje­ća­ti i na to da je Al­ba­ni­ja odav­no čla­ni­ca NA­TO-a? Te­ško da ima men­tal­no oču­va­nog čo­vje­ka s na­šeg pod­ne­blja ko­ji vje­ru­je da je ze­mlja or­lo­va, bun­ke­ra i ‘’mer­ce­de­sa’’ is­pu­ni­la for­mal­no pro­kla­mo­va­ne kri­te­ri­ju­me za pri­jem u Ali­jan­su. Po­seb­no, re­ci­mo, u do­me­nu su­zbi­ja­nja ko­rup­ci­je ili u ja­ča­nju vla­da­vi­ne pra­va.
I, Cr­no­gor­ci, ho­će­mo li u NA­TO fi­lo­zo­fi­jom me­di­o­kri­te­ta? Ima­mo li gla­ve ili sa­mo usta za žva­ka­nje ono­ga što nam se ser­vi­ra, bi­lo laž ili isti­na?
(Autor je pred­sjed­nik Sa­ve­za udru­že­nja ra­se­lje­nih sa KiM)