Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


U Pa­ri­zu je po­či­njen zlo­čin. Ne mo­že se prav­da­ti ni­ka­kvim po­li­tič­kim ci­ljem ili vjer­skim ubjeđenjem. Ni osve­tom, kao što je Za­pad prav­dao zlo­dje­la al­ban­skih te­ro­ri­sta nad Sr­bi­ma! Ali, ni ovaj zlo­čin ne­će po­slu­ži­ti evro­a­tlant­skim ze­mlja­ma da na­u­če lek­ci­ju da se pro­blem rje­ša­va ta­mo gdje je na­stao. Ni­je u Pa­ri­zu. Ali, i Pa­riz je kriv za ovo što mu se de­si­lo. Po­kolj ne­vi­nih je sa­mo po­slje­di­ca neo­d­go­vor­ne evro­a­tlant­ske po­li­ti­ke u Ira­ku, Av­ga­ni­sta­nu, Si­ri­ji, Li­bi­ji...
Go­spo­dar to ne ra­zu­mi­je, pa re­če ru­skom am­ba­sa­do­ru da je Cr­na Go­ra „od­go­vor­no po­sve­će­na kre­i­ra­nju sop­stve­ne bu­duć­no­sti, ko­ja je evrop­ska i evro­a­tlant­ska. A ka­kva bi mo­gla bi­ti ta evro­a­tlant­ska bu­duć­nost Pod­go­ri­ce? Ne tre­ba gle­da­ti u sta­kle­nu ku­glu. Do­volj­no je u Pa­riz.
Evo sa­mo dje­la evro­a­tlant­ske sli­ke u 2015. go­di­ni: u Ni­ge­ri­ji (1. i 2. ju­la sa­mo u Ku­ka­vi 145 mr­tvih), Irak (17. jul, Kan Ba­ni Sad, 130; 13. av­gust, Bag­dad, 57), Si­ri­ja (25. jun, Ko­ba­ni, 146), Av­ga­ni­stan (7. av­gust, Ka­bul, 50). To su sa­mo ne­ki me­đu ma­sa­kri­ma u ovim ze­mlja­ma to­kom ove go­di­ne. Te lju­de je ubi­la po­li­ti­ka Bri­se­la i Va­šing­to­na. A to zna­či i Pa­ri­za. Fran­cu­ski avi­o­ni si­ju smrt u Si­ri­ji, baš kao što su to ra­di­li u Li­bi­ji ili Ju­go­sla­vi­ji. Ko po­dr­ža­va evro­a­tlan­ti­zam po­dr­ža­va i tu fran­cu­sku spolj­nu po­li­ti­ku.
Go­spo­dar sli­je­di „od­go­vor­nu evro­a­tlant­sku po­li­ti­ku“ ko­ja je skri­vi­la smrt hi­lja­da ne­du­žnih mu­sli­ma­na, a ko­je su ubi­li Fran­cu­zi, Ame­ri­kan­ci, Bri­tan­ci i dru­ge „de­mo­kra­te“. Pa­riz je jed­na od ko­li­jev­ki ci­vi­li­za­ci­je. Ali, Da­mask je još sta­ri­ja ko­li­jev­ka ci­vi­li­za­ci­je. Ka­da Fran­cu­zi bom­bar­du­ju Da­mask oni ni­su te­ro­ri­sti, a ka­da Si­ri­jac Amar al-Za­id, ko­ji je pro­šao kroz Pre­še­vo 7. ok­to­bra, po­či­ni ži­vo­tinj­ski ma­sa­kr, on je te­ro­ri­sta. Na­rav­no da on je­ste te­ro­ri­sta, ali ima li ika­kve raz­li­ke iz­me­đu ovih islam­skih te­ro­ri­sta i pi­lo­ta fran­cu­skih bom­bar­de­ra nad Da­ma­skom?
Sje­ća li se iko još iz­ru­gi­va­nju ko­je su fran­cu­ski ka­ri­ka­tu­ri­sti ob­ja­vlji­va­li o Mu­ha­me­du i dru­gim islam­skim vri­jed­no­sti­ma. To ni­su sa­ti­ra, slo­bo­da go­vo­ra i no­vi­nar­stvo, već je to vri­je­đa­nje naj­ve­ćih islam­skih vri­jed­no­sti i pod­sti­ca­nje na ru­ga­nje i mr­žnju pre­ma mu­sli­ma­ni­ma.
Sje­ti­mo se fran­cu­skog bom­bar­do­va­nja Sr­bi­je 1999, ka­da Žak Ši­rak, pred­sjed­nik Fran­cu­ske, re­če: „Sr­bi su na­rod bez za­ko­na i bez vje­re. To je na­rod raz­boj­ni­ka i te­ro­ri­sta“, a Lo­ran Fa­bij­us, pred­sjed­nik fran­cu­skog par­la­men­ta „Sr­bi su đu­bre.”
„Sje­ti­mo se – ka­že dr. Mir­ja­na An­đel­ko­vić Lu­kić - ko je s bla­go­na­klo­no­šću gle­dao na uba­ci­va­nje mu­sli­man­skih te­ro­ri­stič­kih gru­pa na te­ri­to­ri­ju BiH..., jer su se ti „bor­ci za de­mo­kra­ti­ju i ljud­ska pra­va“ naj­su­ro­vi­je bo­ri­la pro­tiv srp­skih bo­ra­ca. Sje­ti­mo se od­si­je­ca­nja gla­va srp­skim bor­ci­ma i mon­stru­o­znog igra­nja fud­ba­la, zbog če­ga se Evro­pa ni­je mno­go uz­ne­mi­ri­la, pri­sje­ti­mo se ko je po­dr­ža­vao i na­o­ru­ža­vao te­ro­ri­stič­ku OVK na Ko­sme­tu...? ...Zbog če­ga su na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji te­ro­ri­sti OVK „bor­ci za slo­bo­du“, a oni ko­ji su ubi­ja­li po Pa­ri­zu na isti na­čin ka­ko su ubi­ja­ni Sr­bi na Ko­sme­tu, te­ro­ri­sti, a ne „bor­ci za slo­bo­du?“
Pa­riz je ovo mo­rao da oče­ku­je zbog svo­je evro­a­tlant­ske po­li­ti­ke, a NA­TO je do­ka­zao da ni­je ga­rant bez­bjed­no­sti, već uzrok zla. Za­pad pred­sta­vlja islam kao te­ro­ri­zam u du­hu „Su­ko­ba ci­vi­li­za­ci­ja“ Se­mju­e­la Han­tig­to­na da bi NA­TO nji­me prav­dao no­va bom­bar­do­va­nja mu­sli­ma­na. Fran­cu­ski pred­sjed­nik ho­land im je upra­vo ob­ja­vio no­vi rat, tvr­de­ći da je Fran­cu­ska na­pad­nu­ta. A zar nje­go­va bom­bar­do­va­nja Si­ri­je ni­su agre­si­ja na su­ve­re­nu dr­ža­vu mu­sli­ma­na?
Te­ro­ri­zam se tu­če ta­mo gdje je i osmi­šljen. U Va­šing­to­nu, a ne u Si­ri­ji. Ta­mo gdje je „ame­rič­ko zlo“, ka­ko evro­a­tlant­sku po­li­ti­ku na­zva Dra­goš Ka­la­jić.
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)