Pi­še: Ve­se­lin D. Ra­du­lo­vić


Dva mje­se­ca je pro­šlo od ka­da Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo vo­di is­tra­gu o na­vod­nim te­ro­ri­sti­ma ko­ji su spre­ma­li dr­žav­ni udar na dan iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri. Je­dan dio jav­no­sti sma­tra da se ra­di o mon­ti­ra­nom pro­ce­su, zbog če­ga ih pre­mi­jer op­tu­žu­je da ta­ko po­ma­žu te­ro­ri­sti­ma drugi vjeruju i da su efi­ka­snom ak­ci­jom tu­ži­la­štva spri­je­če­ni te­ro­ri­zam i kr­vo­pro­li­će. Ali, da pro­ba­mo da re­zi­mi­ra­mo šta o ovom do­ga­đa­ju go­vo­re či­nje­ni­ce do­stup­ne jav­no­sti. Po jav­no sa­op­šte­nim po­da­ci­ma spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca, te­ro­ri­sti su pla­ni­ra­li da iz­ve­du dr­žav­ni udar, da za­u­zmu Skup­šti­nu i da uhap­se pre­mi­je­ra. Ta­ko­đe, po jav­no do­stup­nim po­da­ci­ma:
-tu­ži­la­štvo ne po­sje­du­je do­ka­ze o to­me ko je or­ga­ni­za­tor i u či­jem in­te­re­su je tre­bao da se iz­ve­de dr­žav­ni udar;
-tu­ži­la­štvo ni­je obez­bi­je­di­lo ni oruž­je kao do­kaz jer spe­ci­jal­ni tu­ži­lac ka­že da je isto uni­šte­no po nje­go­vom na­lo­gu u dru­goj dr­ža­vi od stra­ne li­ca či­ji iden­ti­tet ne smi­je da sa­op­šti;
-tu­ži­la­štvo ni­je obez­bi­je­di­lo kao do­kaz ni po­li­cij­ske uni­for­me ko­je su te­ro­ri­sti tre­ba­lo da obu­ku po ula­sku u Skup­šti­nu 16-og uve­če;
-tu­ži­la­štvo ni­je obez­bi­je­di­lo kao do­kaz ni dron za ko­ji tu­ži­lac na­vo­di da su te­ro­ri­sti po­sje­do­va­li;
-tu­ži­la­štvo ni­je obez­bi­je­di­lo kao do­kaz ni pre­vo­zno sred­stvo sa spe­ci­jal­nom na­mje­nom ko­je je, po na­vo­di­ma spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca, tre­ba­lo da do­ne­se oruž­je i mu­ni­ci­ju na­kon za­u­zi­ma­nja Skup­šti­ne;
-tu­ži­la­štvo ni­je obez­bi­je­di­lo ni­ka­kav do­kaz ko­jim bi se iden­ti­fi­ko­vao bi­lo ko od pri­pad­ni­ka četiri gru­pe biv­ših po­li­ca­ja­ca i voj­ni­ka iz okru­že­nja, a ko­ji su, po na­vo­di­ma spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca, ima­li za­da­tak da pre­sret­nu spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce;
-tu­ži­la­štvo ni­je obez­bi­je­di­lo kao do­kaz ni naj­sa­vre­me­ni­ja sred­stva ko­mu­ni­ka­ci­je, ko­ja spe­ci­jal­ni tu­ži­lac na­vo­di da su te­ro­ri­sti ko­ri­sti­li;
-tu­ži­la­štvo ni­je obez­bi­je­di­lo ni­ka­kav do­kaz za tvrd­nje spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca da su te­ro­ri­sti bi­li pri­pre­mlje­ni da pro­ve­du du­že vre­me­na u Skup­šti­ni, čak i u uslo­vi­ma da im bu­de us­kra­će­no snab­di­je­va­nje stru­jom, vo­dom, hra­nom...
Da­kle, po­sli­je dvo­mje­seč­ne is­tra­ge Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva ma­te­ri­jal­ni do­ka­zi ko­ji­ma se do­ka­zu­ju ova kri­vič­na dje­la oči­gled­no ni­je­su pri­ku­plje­ni.
Pre­ma od­red­ba­ma Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku, is­tra­ga se vo­di ka­da po­sto­ji osno­va­na sum­nja da je ne­ko li­ce iz­vr­ši­lo kri­vič­no dje­lo. U an­glo­sak­son­skom pra­vu si­no­nim za po­jam osno­va­na sum­nja je ra­zum­na sum­nja, ko­ji me­ni lič­no iz­gle­da ade­kvat­ni­ji. Prav­na te­o­ri­ja i prak­sa ter­min osno­va­ne ili ra­zum­ne sum­nje de­fi­ni­še kao ve­ći ste­pen vje­ro­vat­no­će od osno­va sum­nje, što zna­či da se po­sto­ja­nje osno­va­ne sum­nje za­sni­va na do­ka­zi­ma, pr­ven­stve­no ma­te­ri­jal­nim.
Kod oči­gled­nog ne­do­stat­ka na­ve­de­nih ma­te­ri­jal­nih do­ka­za (za ne­ke spe­ci­jal­ni tu­ži­lac ka­že da ih ne­ma, a za dru­ge da su uni­šte­ni po nje­go­vom na­lo­gu) na­me­će se lo­gič­no pi­ta­nje na če­mu se on­da za­sni­va osno­va­na ili ra­zum­na sum­nja da su uhap­še­ni iz­vr­ši­li kri­vič­na dje­la za ko­ja se te­re­te.
Spe­ci­jal­ni tu­ži­lac je na­veo da, za sve što go­vo­ri ima do­ka­ze i da za sve od­go­vo­ra svo­jom ča­šću. Za sa­da, jav­nost ne zna o ka­kvim do­ka­zi­ma se ra­di. Mo­gu­će je da spe­ci­jal­ni tu­ži­lac zbog taj­no­sti po­stup­ka i in­te­re­sa is­tra­ge ne mo­že da sa­op­šti ka­kve do­ka­ze ima, ali po ono­me što je do sa­da sa­op­štio te­ško da mu se mo­že vje­ro­va­ti da ras­po­la­že do­ka­zi­ma ko­ji bi iole ozbilj­nom su­du bi­li pri­hva­tlji­vi. Na­i­me, vi­dje­li smo šta sve tu­ži­la­štvo ne­ma od do­ka­za ili šta na­vo­di da je od do­ka­za sa­mo uni­šti­lo. Sa­da da vi­di­mo ko­jim in­for­ma­ci­ja­ma i do­ka­zi­ma tu­ži­la­štvo tvr­di da ras­po­la­že.
Spe­ci­jal­ni tu­ži­lac je sa­op­štio da je pr­ve in­for­ma­ci­je o kri­mi­nal­noj gru­pi i pri­pre­mi te­ro­ri­zma do­bio od „Bo­ga i ta­li­ka ju­nač­ko­ga” i da je oba­vi­je­stio mi­ni­stra, ko­ji je pre­nio in­for­ma­ci­je mi­tro­po­li­tu. Is­tra­ga i op­tu­žba ko­ja se za­sni­va na ova­ko do­bi­je­nim in­for­ma­ci­ja­ma bi­la je pra­vi­lo u do­ba in­kvi­zi­ci­je, pa ne vje­ru­jem da u 21. vi­je­ku po­sto­ji sud ko­ji bi po­tvr­dio op­tu­žbe za­sno­va­ne na ovim na­vo­di­ma. Ovi na­vo­di spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca jed­na­ko su upo­tre­blji­vi na su­du kao i ka­da bi sa­op­štio da je do­bio in­for­ma­ci­ju da me­đu uhap­še­ni­ma ima vje­šti­ca ko­je su op­šti­le sa đa­vo­lom. Da­lje, po­sli­je dvo­mje­seč­ne is­tra­ge po­kre­nu­te po po­da­ci­ma ko­je je spe­ci­jal­ni tu­ži­lac do­bio od „Bo­ga i ta­li­ka ju­nač­ko­ga”, tri li­ca se te­re­te za te­ro­ri­zam, a osta­li „sa­mo” za stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je. Bit­ni ele­me­nat bi­ća kri­vič­nog dje­la stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je je­ste da or­ga­ni­za­ci­ja ima za cilj vr­še­nje kri­vič­nih dje­la za ko­ja se mo­že iz­re­ći ka­zna za­tvo­ra od četiri go­di­ne ili te­ža ka­zna.
Ka­ko tu­ži­la­štvo ve­ći­nu pri­tvo­re­nih vi­še ne te­re­ti za te­ro­ri­zam, on­da se na­me­će pi­ta­nje ko­ji cilj su ima­li oni ko­ji po tu­ži­la­štvu ni­je­su te­ro­ri­sti, od­no­sno za vr­še­nje ko­jih kri­vič­nih dje­la su stvo­ri­li kri­mi­nal­nu or­ga­ni­za­ci­ju. Za­to, bez ob­zi­ra da li je tu­ži­la­štvo na osno­vu do­ka­za ili na osno­vu in­for­ma­ci­ja od „Bo­ga i ta­li­ka ju­nač­ko­ga” na­knad­no za­klju­či­lo da ve­ći­na ni­je­su te­ro­ri­sti, ono je du­žno da sa­op­šti ko­ja kri­vič­na dje­la su na­mje­ra­va­li da vr­še ta li­ca. Ta­ko­đe, dok ne pri­ku­pi do­ka­ze i ne sa­op­šti ko su or­ga­ni­za­to­ri te­ro­ri­stič­kih na­pa­da i u či­jem in­te­re­su su ti na­pa­di tre­ba­li da se iz­ve­du i dok na osno­vu do­ka­za ne li­ši slo­bo­de te or­ga­ni­za­to­re, jav­nost ima pra­vo da sum­nja u sve što tu­ži­la­štvo sa­op­šta­va i ra­di. Do ta­da, is­pa­da da se tri li­ca te­re­te za te­ro­ri­zam i da tu­ži­la­štvo tre­nut­no ne­ma nije­dan ma­te­ri­jal­ni do­kaz u vi­du sred­sta­va iz­vr­še­nja tog kri­vič­nog dje­la, dok su osta­la li­ca u pri­tvo­ru zbog stva­ra­nja kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, ali se ne zna ko­ja kri­vič­na dje­la su na­mje­ra­va­li da iz­vr­še, te da kod bi­lo ko­ga od okri­vlje­nih ni­je pro­na­đe­no ni zr­no ba­ru­ta. Za op­tu­žbu da se spre­ma­lo kr­vo­pro­li­će ipak je po­treb­no ne­što vi­še od ča­sne ri­je­či spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca i od tvrd­nje da je in­for­ma­ci­je do­bio od Bo­ga. Na kra­ju, u mno­štvu ne­ra­zu­mlji­vih na­vo­da spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca iz­dva­ja­ju se i po­re­đe­nja sa Ko­san­čić Iva­nom i To­pli­ca Mi­la­nom, te po­re­đe­nja sa ci­vi­li­za­ci­jom Ma­ja. Mi­slim da spe­ci­jal­ni tu­ži­lac ni­je mo­rao to­li­ko da­le­ko da ide u pro­šlost. U kon­kret­nom slu­ča­ju umje­sni­je je sje­ti­ti se iz­re­ke Ima­nu­e­la Kan­ta iz 18. vi­je­ka: „Imaj hra­bro­sti slu­ži­ti se vla­sti­tim ra­zu­mom”. Ne­ka­da je to do­volj­no za za­klju­čak ko po­ma­že te­ro­ri­sti­ma, a ko lo­po­vi­ma i kri­mi­nal­ci­ma. Mo­žda mi je zbog to­ga ter­min ra­zum­na sum­nja i pri­hva­tlji­vi­ji od osno­va­ne sum­nje.
(Autor je advo­kat)