Pi­še: Ve­li­mir Era­ko­vić


Cr­na Go­ra je na ivi­ci po­no­ra. Sva­ki iskren, ča­stan i po­šten čo­vjek ko­ji ži­vi ov­dje vi­di da smo na naj­bo­ljem pu­tu da pre­sta­ne­mo po­sto­ja­ti. Pra­vi­mo gri­jeh ko­ji će is­pa­šta­ti ge­ne­ra­ci­je ko­je do­la­ze i ko­ji će se te­ško oka­ja­ti. Neo­pro­stiv gri­jeh Cr­ne Go­re i Cr­no­go­ra­ca je što nas Za­pad ko­ri­sti kao tro­jan­skog ko­nja u bor­bi pro­tiv Ru­si­je i Sr­bi­je. Pro­tiv pra­vo­sla­vlja. A gri­jeh kre­će po­ste­pe­no. Pr­vo se u gla­vu uvu­če ne­ka de­mon­ska mi­sao, pla­si­ra­na pu­tem re­žim­skih me­di­ja da­ni­ma i poč­ne­mo da vje­ru­je­mo u nju. Na­rav­no, ne svi, ali ve­ći­na sla­bih pu­sti da im se mr­žnja pre­ma bra­ći use­li u sr­ca i poč­nu da se bo­re za nju. Ta­ko ra­di ma­ši­ne­ri­ja NA­TO pak­ta u ze­mlja­ma gdje iz­daj­nič­ke vla­de či­ne sve da bi ušle u tu zlo­či­nač­ku ali­jan­su. Na­ro­du se obe­ća­va­ju bla­go­sta­nje, ve­li­ka ko­rist i be­ne­fi­ti od NA­TO - a. Obe­ća­va­ju se plo­do­vi ko­ji na kra­ju bu­du gor­ki i pre­sku­pi mno­go ve­ćim i ja­čim ze­mlja­ma, a ka­mo­li na­ma. Naš na­rod, že­ljan tih plo­do­va, to­ne i po­sta­je ne­svje­stan ko­li­ko je ogre­zao u ovaj gri­jeh. Vlast po­ku­ša­va da do­ka­že is­prav­nost iz­daj­nič­kog či­na i to­ne sve du­blje u ži­vo bla­to in­tri­ga i ne­i­sti­na, oda­kle ne­ma iz­la­ska. Cr­no­gor­ci žu­re da po­ku­pe mr­vi­ce sa NA­TO tr­pe­ze. Kao da smo pti­ce. Pti­ce ko­ji­ma se i kljun is­kri­vio od ja­da ko­ji klju­ca­ju. Vlast po­ku­ša­va te pti­ce da na­go­vo­ri da pje­va­ju i ta­ko pje­smom pro­sla­ve svo­je is­tre­blje­nje. Cr­no­gor­ci su po­sta­li Tro­jan­ci. I ma­lo nam je od­ri­ca­nja od sve­ga za šta smo se bo­ri­li i u šta smo vje­ro­va­li ne­go nam Bo­šnja­ci, da bi vlast op­sta­la, sre­di­še da se i Nje­go­ša od­rek­ne­mo. Dr­ža­va ami­nu­je bo­ra­vak i kam­po­ve ve­ha­bi­ja u Ba­ru, Ro­ža­ja­ma, Gu­si­nju i Ul­ci­nju, a Nje­go­ša pro­gla­ša­va ge­no­cid­nim. Ko su uop­šte te bo­šnjač­ke par­ti­je da su­de o Nje­go­šu? Ko je Vla­da Cr­ne Go­re da raz­ma­tra Nje­go­ša? Ka­ko kad je Nje­goš iz­nad svih nas? Kad Go­spod ne­kog na ze­mlji ukra­si du­šom, ti­je­lom i umom, kao što je vla­di­ku Ra­da, Sve­tog Pe­tra Dru­gog Lov­ćen­skog taj­no­vid­ca, i una­pri­jed ga za se­be od­re­di, obič­ni smrt­ni­ci ma ko­joj vje­ri i po­li­tič­koj par­ti­ji pri­pa­da­li pra­ve neo­pro­stiv gri­jeh ako su­de o nje­go­voj ve­li­či­ni i mi­si­ji du­hov­noj. Ka­ko ne­ko ma­li, ja­dan, uni­žen i po­vr­šan mo­že da mje­ri te­ži­nu Nje­go­ša ko­jem su ne­be­sa ma­la? Nje­go­šu va­si­o­na ni­je ne­pre­gle­dan pro­stor ne­go po­lje naj­ljep­ših da­ro­va na ko­jem kao pa­stir ču­va svo­je sta­do i hra­ni ga sve­tim plo­do­vi­ma. Ra­de se od ro­đe­nja pe­nje, dje­tinj­stvo je pro­veo kao nje­gu­ški pa­stir pe­nju­ći se sa svo­jim sta­dom na Lov­ćen. I kad se po­peo ni­kad vi­še ni­je si­la­zio. Išao je da­lje i još uvi­jek ra­stu ste­pe­ni­ce ko­je sve­ti vla­di­ka zi­da Bo­gu u po­ho­de idu­ći. Uvi­jek su ga na­pa­da­li. Ru­ši­li mu ka­pe­lu. Grob skr­na­vi­li. Od­ri­ca­li ga se, a Nje­goš je po­sta­jao ja­či i ve­ći. Cr­no­gor­ci su po­sta­li Tro­jan­ci, a Nje­goš je ostao isti. Pe­tar Pe­tro­vić Nje­goš je ne­u­ni­štiv. Pra­znik tra­di­ci­o­nal­nih Sr­ba i Cr­no­go­ra­ca. Pra­znik vje­re i re­li­gi­je pra­vo­slav­ne. Vje­ra je ra­dost, taj­na i po­što­va­nje ka­non­skih pra­vi­la. Re­li­gi­ja je moć du­ha i lje­po­ta vje­ro­va­nja. Sva­ko zlo se mo­že po­bi­je­di­ti ja­kom vje­rom du­bo­ko re­li­gi­o­znog čo­vje­ka. Čak i ovo ko­je nam do­no­si NA­TO. Ali­jan­sa ko­ja nas uz ve­li­ku po­dr­šku li­de­ra ove dr­ža­ve tje­ra da mr­zi­mo Ru­si­ju. A Ru­si­ja je naj­bli­ža Cr­noj Go­ri. Ne­be­sa su ru­ska, cr­no­gor­ska i srp­ska. I sa­mo mi ima­mo ta­pi­ju na njih. Sve­tog Pe­tra je na­kon smr­ti obu­kao Pe­tar Dru­gi Pe­tro­vić Nje­goš 1834. go­di­ne u ode­žde ko­je su na­pra­vlje­ne u Ru­si­ji. Ko­li­ka je sim­bo­li­ka ovo­ga či­na i ko­li­ko su se Cr­no­gor­ci od­re­kli se­be da bi po­sta­li slu­ge i tro­jan­ski ko­nji NA­TO pak­ta. Ljud­ska pra­va se ne ostva­ru­ju ka­ko to pro­pi­su­je Ame­ri­ka. Po­ka­zu­ju­ći sna­gu i ve­li­či­nu voj­ne si­le na sla­bi­ji­ma od se­be. Ako je svr­ha po­sto­ja­nja ove ofan­ziv­ne voj­ne ali­jan­se ubi­ja­nje ne­du­žnih ci­vi­la kao što je bi­lo bom­bar­do­va­nje Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, po če­mu se raz­li­ku­je od na­ci­fa­ši­stič­kog to­ta­li­tar­nog po­ret­ka? Da li je oti­ma­nje Ko­so­va i Me­to­hi­je od Sr­bi­je le­ga­lan čin? Va­ra se ko mi­sli da će u for­mi glo­ba­li­stič­kog po­kre­ta osvo­ji­ti i po­ko­ri­ti svi­jet. Ru­si­ja je sta­la na put tim ide­ja­ma. Ru­si­ja je vas­kr­sla, oja­ča­la i po­ka­za­la da u svi­je­tu tre­nut­no vo­di glav­nu ri­ječ. Gi­gant sa is­to­ka je uni­štio ame­rič­ki san o svjet­skom po­li­caj­cu i bo­ri se za pra­ved­na rje­še­nja na pla­ne­ti. Ma­la Cr­na Go­ra be­zna­čaj­ni šraf svjet­ske po­li­ti­ke za­ba­da nož u le­đa naj­moć­ni­jem? Hr­li ka NA­TO pak­tu od­ri­ču­ći se se­be i Nje­go­ša. Me­đu­tim, va­žno je da se Nje­goš ni­je od­re­kao nas. Svet i ve­li­ki, po­sma­tra s ne­ba i kad za­tre­ba od­bra­ni­će vje­ru sve­to­sav­sku, ura­zu­mi­ti ne­ra­zum­ne, na­u­či­ti ne­u­ke i spa­si­ti Cr­nu Go­ru. Nje­goš će sam od­bra­ni­ti Nje­go­ša. Vla­di­ka dru­ga­či­je i ne umi­je. Vla­sto­drž­ci će se osvije­sti­ti ili će pre­da­ti vlast pa­met­ni­ji­ma. Tro­jan­ski ko­nji će ne­sta­ti kad Nje­goš za­si­ja u svoj svo­joj lje­po­ti i sna­zi. Ne­be­sa će se uz­bur­ka­ti od drh­ta­ja Lov­ćen­skog taj­no­vid­ca i sa­mo Bog će zna­ti ku­da i ka­ko da­lje. Ljud­ske ri­je­či i su­je­te tu ne po­ma­žu. Na kra­ju, ne­ko je mo­rao na­pa­sti Nje­go­ša pa ma­kar i Bo­šnja­ci. Ka­ko re­če naj­ve­ći ži­vi srp­ski pje­snik Ma­ti­ja Beć­ko­vić: ,,Na ne­kog se mo­ra iz­du­ši­ti iz ti­je­snih ljud­skih utro­bi­ca. '' i do­da­de naj­va­žni­je ,, Dra­gi Bo­že ne­ma ve­ćeg ču­da no što pi­šu po­sli­je Nje­go­ša. Na vr­hu je sa­mo jed­no mje­sto i ni­kad se ne­će upra­zni­ti, a go­re­mu ni­đe kra­ja ne­ma.''