Šta se de­ša­va s na­šim za­ko­ni­ma, šta se de­ša­va s pre­kr­ši­o­ci­ma za­ko­na, šta se de­ša­va s ka­zna­ma? U prav­noj dr­ža­vi i sre­đe­nom dru­štvu za­ko­ne, zlo­či­ne i ka­zne po­ve­zu­ju ele­men­ti kri­vič­nog dje­la. U cr­no­gor­skoj sva­ko­dne­vi­ci za­ko­ne, zlo­či­ne i ka­zne po­ve­zu­je od­nos pre­ma vla­da­ju­ćem DPS-u i mo­de­li­ma po ko­ji­ma ta par­ti­ja fa­bri­ku­je svo­je „po­bje­de“ na iz­bo­ri­ma. U Cr­noj Go­ri vla­da­ju­ća par­ti­ja od­lu­ču­je ka­da će se za­ko­ni pri­mi­je­ni­ti i ko smi­je do­ći pod nji­hov udar. Par­ti­ja od­lu­ču­je ko­je se pre­su­de mo­gu do­ni­je­ti i iz­vr­ši­ti, ko­ga će ka­zne mi­mo­i­ći, a ko­ga su­sti­ći kao „iz­bor­nog gu­bit­ni­ka“ ili, ka­ko vo­le da ka­žu, kao „opo­zi­ci­ju sop­stve­noj dr­ža­vi“. U ru­ka­ma vla­da­ju­će par­ti­je na­la­ze se i za­ko­no­dav­stvo, i sud­stvo, i re­žim sank­ci­ja. Ova­ko or­ga­ni­zo­va­no dje­lo­va­nje bi­lo ko­je gru­pe pred­sta­vlja­lo bi sra­mo­tu za sva­ko ci­vi­li­zo­va­no dru­štvo, ali ne i za cr­no­gor­sko. Na sre­ću, od­sko­ra su stva­ri po­če­le da se mi­je­nja­ju na bo­lje.
Pri­je ne­go što opi­še­mo ono što na­go­vje­šta­va pro­mje­ne, pod­sje­ti­mo se da su ne­ka­da­šnja dru­štva na ge­o­graf­skom pro­sto­ru da­na­šnje Cr­ne Go­re pre­kr­ši­o­ce za­ko­na ka­žnja­va­la jav­nim osra­mo­će­njem.
Po na­šim sta­rim pri­mor­skim gra­do­vi­ma ne­ka­da su se na­la­zi­li stu­bo­vi i klu­pe sra­ma. Po­sto­ja­le su i kla­de u ko­ji­ma su se ve­zi­va­li pre­kr­ši­o­ci za­ko­na, jav­nog re­da i mo­ra­la. O vra­tu su im vi­si­le ta­ble na ko­ji­ma bi­ja­hu po­bro­ja­na i opi­sa­na nji­ho­va ne­dje­la. Ako se ci­vi­li­za­ci­ja s pra­vom od­re­kla sred­nje­vje­kov­nih tje­le­snih ka­zni, mi kao dru­štvo ni­je­smo se smje­li od­re­ći po­i­ma­nja zlo­či­na i ka­zne. Još ma­nje smo smje­li do­zvo­li­ti da se pred na­šim oči­ma, iz­van sva­ke lo­gi­ke, oči­gled­na kri­mi­nal­na i sra­mot­na dje­la pred­sta­vlja­ju kao nu­žnost par­tij­sko-po­li­tič­kih i tran­zi­ci­o­nih zbi­va­nja.
Za utje­hu ipak mo­že­mo kon­sta­to­va­ti da se ovih mje­se­ci u Cr­noj Go­ri ob­na­vlja jed­na dav­no za­bo­ra­vlje­na sred­nje­vje­kov­na ka­zna. Par­ti­ja ko­ja Cr­nom Go­rom vla­da se­dam de­ce­ni­ja, pod ne­ko­li­ko raz­li­či­tih ime­na, na­po­kon do­bi­ja tu dav­no za­slu­že­nu drev­nu ka­znu. Do­bi­ja ka­znu in­fa­mi­je. DPS do­ži­vlja­va jav­no pre­zre­nje. Ni­jed­na ozbilj­na i de­mo­krat­ska sna­ga u Cr­noj Go­ri ne­će sa njom da sa­ra­đu­je. DPS po­sta­je pre­zre­na i izo­lo­va­na po­li­tič­ka struk­tu­ra. U par­la­men­tu raz­go­va­ra sa­ma sa so­bom. U Vla­di gla­sa o sa­mom se­bi. U me­di­ji­ma se obra­ća se­bi sa­mom u ime se­be sa­me. Pred do­ma­ćom jav­no­šću glu­ma­ta bri­gu za na­rod i eko­nom­sku bu­duć­nost dr­ža­ve ko­ju i da­lje ne­mi­lo­srd­no pljač­ka i za­du­žu­je. Pred me­đu­na­rod­nom za­jed­ni­com si­mu­li­ra za­in­te­re­so­va­nost za funk­ci­o­ni­sa­nje prav­ne dr­ža­ve, de­po­li­ti­za­ci­ju in­sti­tu­ci­ja i gra­đan­sko po­mi­re­nje dok u stvar­no­sti ra­di sve su­prot­no to­me.
Upr­kos de­ma­go­škim igra­ri­ja­ma i po­li­tič­ki per­fid­nim po­ru­ka­ma, vla­da­ju­ća par­ti­ja ipak ne mo­že pri­kri­ti či­nje­ni­cu da je pre­zre­na od na­ro­da, in­te­lek­tu­al­ne i de­mo­krat­ske jav­no­sti Cr­ne Go­re. To je nje­na naj­ve­ća ka­zna. Iako do­la­zi sa za­ka­šnje­njem od če­tvrt vi­je­ka, ka­zna pre­zre­nja usta­no­vlje­na još u sta­rim ci­vi­li­za­ci­ja­ma iz­u­zet­no je va­žna za bu­duć­nost cr­no­gor­skog dru­štva. Na­rav­no, uko­li­ko kao ka­zna i op­sta­ne.
Po če­mu za­klju­ču­jem da će ka­zna boj­ko­ta i pre­zre­nja DPS-a op­sta­ti?
Po sta­ti­sti­ci!
Ras­po­lo­že­nje jav­no­sti pre­ma lič­no­sti­ma, do­ga­đa­ji­ma, dje­li­ma pro­pi­tu­je se sta­ti­sti­kom. Ne­dav­ne an­ke­te o po­dr­šci po­li­tič­kim par­ti­ja­ma sa­op­šta­va­ju nam da se klac­ka­li­ca za­lju­lja­la. Na jed­noj stra­ni je pod­vi­žnost i strah od vla­da­ju­će par­ti­je, na dru­goj žud­nja za slo­bo­dom i pro­mje­na­ma. Strah sla­bi. Vo­lja za slo­bo­dom se po­ja­ča­va. Sa osva­ja­njem slo­bo­de ja­ča i svi­jest o stvar­no­sti. A cr­no­gor­ska stvar­nost do­no­si re­volt i pre­zre­nje pre­ma vla­sto­dr­šci­ma i nji­ho­voj par­ti­ji ko­ja je po­o­dav­no iza­šla na zao glas. Pre­zre­nje pre­ma DPS-u se sve vi­še is­ka­zu­je. Na sce­nu stu­pa in­fa­mi­ja u pu­nom zna­če­nju ri­je­či.
Svje­do­ci smo da par­ti­ja iz­gra­đe­na na po­da­ni­štvu i ido­lo­po­klon­stvu po­sli­je se­dam de­ce­ni­ja ubr­za­no gu­bi po­dr­šku jav­no­sti. DPS kao za­kle­ta na­sled­ni­ca to­ta­li­tar­nog du­ha i re­ži­ma do­ži­vlja­va ono što su nje­ne par­tij­ske srod­ni­ce u Evro­pi do­ži­vje­le pri­je če­tvrt vi­je­ka pa­dom Ber­lin­skog zi­da. Kao po­sled­nja u ni­zu ta­kvih par­ti­ja, DPS je ko­nač­no do­šla na red da je pre­zre sop­stve­ni na­rod.
Ka­da bi uz ne­ka­da­šnju klu­pu ili stub sra­ma po­sta­ja­la i ta­bla o ka­žnje­ni­ku i nje­go­vim (ne)dje­li­ma on­da bi na njoj pi­sa­lo ne­što u sti­lu– DPS se ka­žnja­va za­to što je dr­ža­vu Cr­nu Go­ru pre­tvo­rio u svo­ju po­ni­znu i dro­nja­vu slu­ški­nju. DPS se ka­žnja­va zbog at­mos­fe­re kri­mi­na­la, pre­stu­pa, ob­ma­na, ko­rup­ci­je ko­je su se nje­go­vom za­slu­gom ra­ši­ri­le i po­sta­le do­mi­nant­na po­ja­va u svim slo­je­vi­ma na­šeg dru­štva. DPS se ka­žnja­va pre­zre­njem zbog osi­o­no­sti svo­jih po­li­tič­ko-par­tij­skih moć­ni­ka ko­ji za­jed­no sa svo­jim ka­ma­ri­la­ma de­ce­ni­ja­ma već sto­je iz­nad za­ko­na i dr­ža­ve. Ka­žnja­va se zbog ucje­na i pod­mi­ći­va­nja. Ka­žnja­va se zbog kra­đe i fal­si­fi­ko­va­nja iz­bo­ra i na­rod­ne vo­lje. Ka­žnja­va se zbog ne­po­ti­zma i bru­tal­ne pljač­ke dr­žav­ne imo­vi­ne. Ka­žnja­va se pre­zre­njem za­to što de­ce­ni­ja­ma ra­di na kom­pro­mi­ta­ci­ji za­ko­na, na ismi­ja­va­nju prav­nog na­sle­đa i mo­ra­la, na ig­no­ri­sa­nju tra­di­ci­o­nal­nog vas­pi­ta­nja i na­či­na ži­vo­ta. DPS se ka­žnja­va za­to što se ogri­je­šio o pra­vi­la ča­sti, obi­ča­ja i isto­rij­skog bi­ća svog na­ro­da, kao i zbog još mno­go dru­gih ne­po­čin­sta­va ko­je na ovoj ma­le­noj ta­bli ni­je mo­gu­će na­bro­ji­ti.
Ta­ko bi raz­log ka­žnja­va­nja bio sa­op­šten u du­hu sred­njeg vi­je­ka.
A da­nas?
Na kon­kret­no pi­ta­nje ka­ko u ak­tu­el­nom tre­nut­ku funk­ci­o­ni­še dr­ža­va Cr­na Go­ra sa DPS- om na če­lu sa ra­znih stra­na sti­gli bi ra­zni od­go­vo­ri. Ja bi­ram dva. Pr­vi od­go­vor gla­si: “U do­bro vo­đe­noj dr­ža­vi sva­ko ju­ri na skup­šti­nu; pod lo­šom vla­da­vi­nom, ni­ko ne dr­ži da na­pra­vi ni je­dan je­di­ni ko­rak da ta­mo stig­ne; jer ni­ko­ga ne za­ni­ma šta se ta­mo do­ga­đa, jer se pred­vi­đa da op­šta vo­lja na njoj ne­će pre­vla­da­ti”
A dru­gi:
“Naj­vi­še za­ko­na ima u naj­po­kva­re­ni­joj dr­ža­vi.”
Pr­vi je iz­re­kao pri­je dva i po vi­je­ka fran­cu­ski pi­sac i fi­lo­zof Žan Žak Ru­so, a dru­gi na sa­mom po­čet­ku no­ve ere rim­ski isto­ri­čar i se­na­tor Publije Kornelije Tacit.
Na­daj­mo se da ove ci­ta­te ko­ji ve­o­ma sli­ko­vi­to pred­sta­vlja­ju ak­tu­el­nu Cr­nu Go­ru, iako po­ti­ču od ino­stra­nog fak­to­ra (jed­nog Fran­cu­za iz do­ba pro­svje­ti­telj­stva i jed­nog Ri­mlja­ni­na iz an­tič­kog do­ba) na­še dr­žav­no tu­ži­la­štvo ne­će is­ko­ri­sti­ti u pro­ce­su ko­ji vo­di pro­tiv cr­no­gor­ske opo­zi­ci­je, apro­po ta­ko­zva­nog “dr­žav­nog uda­ra” i boj­ko­ta ko­ji opo­zi­ci­ja spro­vo­di pre­ma cr­no­gor­skoj skup­šti­ni zbog okol­no­sti pod ko­ji­ma se taj udar do­go­dio.
Svim cr­no­gor­skim in­sti­tu­ci­ja­ma u svim gra­na­ma vla­sti tre­ba da bu­de ja­sno da će u ovoj 2017. go­di­ni cr­no­gor­ski gra­đa­ni na­sta­vi­ti da se na bez­bje­dan na­čin – pre­zre­njem i boj­ko­tom, dis­tan­ci­ra­ju od DPS-a i od ne­za­je­žlji­vih ape­ti­ta i ma­ni­pu­la­ci­ja nje­go­vih moć­ni­ka. Sa­mo dis­tan­ci­ra­njem od DPS-a dru­štvo će sti­ca­ti uslo­ve za po­vra­tak po­vje­re­nja u svo­je in­sti­tu­ci­je i de­kri­mi­na­li­za­ci­ju dr­ža­ve. Sa­mo jav­nim boj­ko­tom DPS-a afir­mi­sa­će se su­šti­na prav­ne dr­ža­ve, gra­đan­skog du­ha, kul­tu­re i slo­bo­de i što je naj­va­žni­je za­u­sta­vi­će se po­dje­le kao ključ­ni me­ha­ni­zam do­sa­da­šnjeg vla­da­nja ove šte­to­čin­ske par­ti­je. A to je ve­li­ki uspjeh, mno­go ve­ći od svih po­gla­vlja ko­ja su do­sad otvo­re­na i ko­ja će se još otvo­ri­ti na pu­tu ka član­stvu Cr­ne Go­re u Evrop­skoj uni­ji.

Pi­še: Ran­ko Raj­ko­vić