-Autor: Mi­lan Ru­žić

Či­tam da je sa­mo u BiH po­sto­ja­lo 127 lo­go­ra za Sr­be! Da ni­je naš na­rod u pi­ta­nju, mo­žda bi to bio ve­li­ki br­oj, ali po­što se ra­di o Sr­bi­ma, on­da taj broj, oni ko­ji bi mo­ra­li vo­di­ti ra­ču­na o to­me, vi­de tek kao ne­ka­kav jed­no­ci­fre­ni.
Ne znam da li je ika­da bi­lo to­li­ko „mo­de­r­no“ ubi­ja­ti ne­ki na­rod? Re­ak­ci­je svi­je­ta na na­še žr­tve su ta­kve kao da ni­ko ni­je ni ubi­jen. Iz tog istog svi­je­ta, ri­jet­ko ko je ovu­da pro­šao, a da kr­vlju srp­skom ni­je ru­ke uma­zao. Do ka­da će svi žmu­ri­ti na ubi­ja­nje Sr­ba?
Mi smo na­rod ko­ji je naj­vi­še op­tu­ži­van za ge­no­cid, a nad ko­jim je ge­no­cid naj­vi­še, naj­če­šće vr­šen, i to sa naj­ve­ćim za­do­volj­stvom! Ne vje­ru­jem da je ikad za­bi­lje­že­na to­li­ka mr­žnja pre­ma jed­nom na­ro­du! U tih 127 lo­go­ra stra­da­lo je to­li­ko Sr­ba da to ni­ko ni­ka­da ne mo­že ni po­bro­ja­ti.
Ne ide svi­je­tu naru­ku da se do­ka­zu­ju zlo­či­ni nad Sr­bi­ma, jer bi on­da nji­ho­vi me­zim­ci, dre­si­ra­ne pu­dli­ce ko­je im li­žu ru­ke i gri­ju no­ge, is­pa­le ono što je­su – ro­tvaj­le­ri s kr­va­vim če­lju­sti­ma pu­nim srp­skog me­sa!
Sve si­le ko­je su na­šle za shod­no da ov­dje is­tje­ru­ju prav­du, ko­ja je prav­da sa­mo za njih, pro­sto vo­le mr­tve Sr­be. Ni­šta im ni­je dra­že ne­go Sr­bin u lo­go­ru, Sr­bin na fla­ši, Sr­bin na ža­ru, Sr­bin u ja­mi, Sr­bin raz­ni­jet na sve stra­ne, si­lo­va­na Srp­ki­nja, mr­tvo srp­sko di­je­te, sli­je­pi Sr­bin, i svi osta­li „spe­ci­ja­li­te­ti“ tih svjet­skih ku­hi­nja iz ko­jih se ser­vi­ra mr­žnja pre­ma Sr­bi­ma.
Po mi­šlje­nju onih ko­ji na­še žr­tve ne pri­zna­ju, Sr­bi bi, ako već mo­ra­ju da se ra­đa­ju, tre­ba­lo da se ra­đa­ju sa sve oko­vi­ma! Srp­ske maj­ke ne bi smje­le ra­đa­ti ne­ka­žnje­nu i ne­ži­go­sa­nu dje­cu! Na­ša dje­ca ne­ma­ju pra­vo ni na jed­nu dru­gu igru, osim na onu mač­ke i mi­ša, a ni­ka­da nam ulo­ga mač­ke u igri ni­je do­di­je­lje­na. Sr­bi se mo­ra­ju ro­di­ti po­ro­blje­ni ili se uop­šte ne ro­di­ti ako že­le da se uklo­pe u sa­vre­me­ni svi­jet! Uko­li­ko se ne­ko od Sr­ba ro­di ne­ve­zan ili neo­su­đen, on­da mo­ra pro­mi­je­ni­ti vje­ru ili na­ci­ju ako že­li da bu­de „sa­vre­men“ ili „evro­pe­jac“. Uko­li­ko to ne is­po­štu­je, si­gur­no će ne­kad bi­ti osu­đen za ne­što. Srp­ski na­rod je svjet­ska mu­ka, a zbog če­ga, to ni­ko ne zna. Što nas je ma­nje, to se vi­še ra­du­ju du­šma­ni, a što nas je vi­še, to ma­nje bi­ra­ju sred­stva da nas se ri­je­še!
Ti sil­ni naj­vi­še vo­le da vo­a­je­ri­šu! Po­ša­lju ta­ko svo­je po­slu­šni­ke, pa on­da uži­va­ju gle­da­ju­ći ka­ko nas ne­ko ubi­ja na sve mo­gu­će na­či­ne is­cr­ta­va­ju­ći no­ve gra­ni­ce srp­skom kr­vlju.
Ovih 127 lo­go­ra će do­ći na dnev­ni red on­da ka­da vi­še ni­ko ne bu­de sje­dio na toj sjed­ni­ci. Čim se ta ci­fra spo­me­ne, svim za­pi­sni­ča­ri­ma olov­ke pre­sta­ju da ra­de, sve ka­me­re se po­kva­re, svi pri­sut­ni mo­ra­ju u to­a­let, a sve se po­pra­vi i svi se vra­te mi­nut pri­je kra­ja sjed­ni­ce ka­ko bi uze­li svo­je sa­koe i vi­dje­li da ne­ko slu­čaj­no ni­je obra­tio pa­žnju na Sr­be i bro­je­ve.
Ne znam da li će se ovaj svjet­ski stav pre­ma Sr­bi­ma ika­da pro­mi­je­ni­ti, ali znam da mi tre­ba da mi­je­nja­mo svo­je sta­vo­ve pre­ma oni­ma ko­je sma­tra­mo pri­ja­te­lji­ma, a oni nas gle­da­ju oči­ma ma­ča­ka ob­li­zu­ju­ći se i pri­želj­ku­ju­ći onu sta­ru igru!
Ako je, a do sa­da se po­ka­za­lo da je ta­ko, naš je­di­ni zlo­čin taj što smo Sr­bi, on­da mo­gu da do­zvo­lim da nas na­zi­va­ju zlo­čin­ci­ma, ali sa­mo u tom slu­ča­ju!
Znam da „svjet­ska po­li­ci­ja“ i nje­ni žan­da­ri če­ka­ju da se zlo­či­ni pre­ma Sr­bi­ma za­bo­ra­ve, ali me in­te­re­su­je ka­ko će to us­pje­ti ka­da, idu­ći pu­tem, mo­ra­ju da iz­bje­ga­va­ju ja­me, na sva­kom me­tru se spo­ti­ču o srp­ske lo­ba­nje i kad iz sva­kog iz­vo­ra te­če srp­ska krv? Ko že­li da vi­di, sa­mo ne­ka otvo­ri oči, pa će to bi­ti do­volj­no za prav­du. Me­đu­tim, po­sto­ji i Onaj ko­ji stal­no gle­da, a Nje­mu olov­ka ne pre­sta­je da ra­di kad bi­lje­ži ono što vi či­ni­te. Ka­da On po­bro­ji srp­ske žr­tve, vi ste od­bro­ja­li svo­je!
wwwi­skra.co