Me­đu­na­rod­ni eks­per­ti su iz­ve­li ra­ču­ni­cu da jav­ni dug bez auto­pu­ta pre­ma­šu­je 60 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da, a da su zna­li tač­nu ci­je­nu ko­šta­nja di­o­ni­ce Smo­ko­vac–Uvač–Ma­te­še­vo i da je kre­dit uzet u ame­rič­kim do­la­ri­ma bi­li bi sa­gla­sni sa do­ma­ćim ana­li­ti­ča­ri­ma da će se jav­ni dug na­kon auto­pu­ta iz­jed­na­či­ti sa BDP-om, ka­zao je eko­nom­ski ana­li­ti­čar i član Gra­đan­skog po­kre­ta De­jan Mi­jo­vić ko­men­ta­ri­šu­ći iz­la­ga­nje pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća u emi­sji Od­go­vo­ran od­go­vor na RTCG, Đu­ka­no­vić je ka­zao da je jav­ni dug sa­da 58 od­sto BDP-a, a da bi to­kom grad­nje mo­gao do­sti­ći 72 od­sto. BDP je 2013. go­di­ne iz­no­sio 3,15 mi­li­jar­di.
– Pre­ma to­me, ne sto­ji ocje­na Đu­ka­no­vi­ća da par­če auto­pu­ta Smo­ko­vac–Ma­te­še­vo ne mo­že do­ve­sti u pi­ta­nje eko­nom­sku sta­bil­nost dr­ža­ve. Bi­lo bi mno­go uput­ni­je da pre­mi­jer pa­žlji­vo sa­slu­ša ne­pri­stra­sne me­đu­na­rod­ne eks­per­te, ako već ne vje­ru­je do­ma­ćim, ko­ji ka­žu da bi cr­no­gor­ska vla­da tre­ba­lo da se fo­ku­si­ra na mno­go „pa­met­ni­je, pro­duk­tiv­ne in­ve­sti­ci­je ko­je ci­lja­no pod­sti­ču eko­nom­ski rast i ne ugro­ža­va­ju fi­skal­nu odr­ži­vost dr­ža­ve” – na­veo je u sa­op­šte­nju Mi­jo­vić.
Pre­mi­jer je, ka­ko je re­kao Mi­jo­vić, ka­zao da su te­ze do­ma­ćih ana­li­ti­ča­ra i opo­ne­na­ta o du­žnič­kom rop­stvu zbog auto­pu­ta či­sto po­li­ti­kan­stvo, ali ni­je na­veo da je na ta­kav is­hod upu­tio i na­laz ne­za­vi­snih me­đu­na­rod­nih eks­pe­ra­ta.
– Eks­per­ti Svjest­ke ban­ke sa­vje­tu­ju Cr­nu Go­ru i osta­le ze­mlje re­gi­o­na da „in­ve­sti­ra­ju u grad­nju no­ve i ob­no­vu po­sto­je­će in­fra­struk­tu­re, ali sa­mo uko­li­ko te in­ve­sti­ci­je do­no­se po­zi­tiv­ne efek­te i ne ugro­ža­va­ju odr­ži­vost jav­nog du­ga”. Eks­per­ti Svjet­ske ban­ke to ra­de di­plo­mat­ski i ne ka­žu o ko­joj ze­mlji se ra­di, ali je sa­svim ja­sno da ci­lja­ju na cr­no­gor­sku vlast ka­da za­klju­ču­ju da će „in­ve­sti­ci­je u grad­nju no­vih auto­pu­te­va od­go­di­ti re­a­li­za­ci­ju dru­gih eko­nom­ski ren­ta­bil­ni­jih pro­je­ka­ta, a isto­vre­me­no uslo­vi­ti rast jav­nog du­ga do za­bri­nja­va­ju­ćeg ni­voa” – re­kao je Mi­jo­vić.
Pre­mi­jer, ka­ko je ka­zao Mi­jo­vić, ne kva­li­fi­ku­je za po­li­ti­kan­stvo to što su nje­go­vi sa­rad­ni­ci zbog ne­zna­nja ili lo­še na­mje­re pro­pu­sti­li da se pri­li­kom za­klju­či­va­nja kre­di­ta kod Eks­im ban­ke za­šti­te od kre­dit­no va­lut­nog ri­zi­ka ko­ji po­re­ske ob­ve­zni­ke već sa­da ko­šta­ju do­dat­nih 105 mi­li­o­na eura.
– Pre­mi­je­ru je vje­štač­ka di­le­ma da li se tre­ba za­du­ži­ti za raz­voj, jer nam to tre­ba, ali pro­pu­šta da in­for­mi­še jav­nost da je Cr­na Go­ra od ne­za­vi­sno­sti če­tvo­ro­stru­ko uve­ća­la svoj jav­ni dug, ali ni­je sred­stva upo­tre­bi­la za raz­voj već ne­pro­duk­tiv­nu po­tro­šnju – is­ta­kao je Mi­jo­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, Đu­ka­no­vić je u iz­ja­vi RTCG se­lek­tiv­no ci­ti­rao dje­lo­ve iz­vje­šta­ja me­đu­na­rod­nih fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja ko­ji mu od­go­va­ra­ju a pre­ću­tao dje­lo­ve ko­ji oštro kri­ti­ku­ju raz­voj­nu po­li­ti­ku Vla­de.
– Uz pre­li­mi­nar­nu ocje­nu eks­pe­ra­ta Svjet­ske ban­ke da na­ša eko­no­mi­ja mo­že ima­ti rast 3,4 od­sto, za­bo­ra­vlja da na­po­me­ne da su oni na­gla­si­li da je to „iz­vo­dlji­vo sa­mo pod uslo­vom da se re­a­li­zu­ju pred­vi­dje­ni ve­li­ki raz­voj­ni pro­jek­ti”. Već sa­da je ja­sno da se ti pro­jek­ti zbog ogrom­nog ka­šnje­nja, ne­spo­sob­no­sti vla­sti i sva­đa u ko­a­li­ci­ji ne­će re­a­li­zo­va­ti u 2015. go­di­ni i da od ta­kvog ra­sta ne­ma ni­šta – na­veo je Mi­jo­vić.
D.M.


SDP glav­na bi­znis ba­ri­je­ra

Pre­ma ri­je­či­ma Mi­jo­vi­ća, pre­mi­jer je po­ka­zao ner­vo­zu što mu po­red na­ve­de­nih, ne ide do­bro ni sa tu­ri­stič­kim pro­jek­ti­ma na Kra­lji­či­noj pla­ži i Sve­tom Ste­fa­nu, jer mu ko­a­li­ci­o­ni part­ne­ri pra­ve bi­znis ba­ri­je­re.
– Na­da­mo se da će čel­ni­ci SDP ima­ti kon­di­ci­je da ovog pu­ta ne sa­vi­ju kič­mu, jer se na osno­vu sve­ga do­stup­nog na­me­će za­klju­čak da se i ov­dje ra­di o po­slo­vi­ma ko­ji su, mo­žda pro­fi­ta­bil­ni za po­je­din­ce ko­je Đu­ka­no­vić na­zi­va svo­jim pri­ja­te­lji­ma, ali i od vr­lo sum­nji­ve ko­ri­sti za dr­ža­vu – re­kao je Mi­jo­vić.
On je ka­zao i da bi Đu­ka­no­vić, umje­sto što pri­je­ti da će ras­ki­nu­ti sa A2A, tre­bao da ubi­je­di part­ne­re u ras­po­lo­ži­vost ko­mer­ci­jal­no is­pla­ti­vih na­la­zi­šta ru­de uglja u Plje­vlji­ma i da ih uvje­ri da Evrop­ska uni­ja ne­će ubu­du­će po­ve­ća­va­ti već sa­da vi­so­ke ci­je­ne emi­si­je CO2 ko­je bi mo­gle ugro­zi­ti ren­ta­bil­nost ula­ga­nja u ter­mo­e­lek­tra­ne.
– To mu ne­će bi­ti la­ko jer su stu­di­je ko­je je po­dr­ža­va­la i Evrop­ska uni­ja, a ko­je vlast oči­gled­no kri­je od jav­no­sti, uka­zu­ju da su do­sad is­tra­že­ne re­zer­ve ne­do­volj­ne da oprav­da­ju ula­ga­nje u dru­gi blok TE – na­veo je Mi­jo­vić.