Od­lu­ka Vla­de da za­poč­ne do­go­vo­re sa po­nu­đa­či­ma za is­tra­ži­va­nje naf­te i ga­sa je neo­pu­sti­va, s ob­zi­rom na to da stra­te­ška pro­cje­na uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu za is­tra­ži­va­nje pod­mor­ja ni­je za­vr­še­na ni­ti je pro­šla jav­nu ras­pra­vu, sa­op­šti­la je pred­stav­ni­ca NVO Grin ho­um Na­ta­ša Ko­va­če­vić.
– Ne mo­že bi­ti pri­hva­tlji­vo da se stra­te­ška pro­cje­na uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, ko­ja bi tre­ba­lo da de­fi­ni­še obim i in­ten­zi­tet ra­do­va na is­tra­ži­va­nju naf­te i ga­sa do­no­si na­kon što je Vla­da do­ni­je­la od­lu­ku ko­li­ko pod­ruč­ja će bi­ti da­to u kon­ce­si­ju i ko­jim kom­pa­ni­ja­ma. Ti­me je una­pri­jed od­lu­če­no ko­ji dio Ja­dra­na je pri­hva­tlji­vo sta­vi­ti na ten­der za ta­kvo ri­zič­no is­tra­ži­va­nje – ka­za­la je Ko­va­če­vi­će­va u sa­op­šte­nju.
Ona sma­tra da bi se o ovim pi­ta­nji­ma gra­đa­ni tre­ba­li iz­ja­šnja­va­ti na jav­noj ras­pra­vi ili re­fe­ren­du­mu.
– Ne­pri­hva­tlji­va je pro­ce­du­ra u ko­joj je bez ri­je­či eko­lo­ga i dru­gih struč­nja­ka, pro­iz­volj­no iz­di­je­lje­no ci­je­lo pri­mor­je na 26 blo­ko­va i pro­gla­še­no is­tra­ži­vač­kim pod­ruč­jem za naft­ne kom­pa­ni­je. Od to­ga 13 blo­ko­va je pred­met tre­nut­no otvo­re­nog jav­nog ten­de­ra – na­ve­la je Ko­va­če­vi­će­va.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, ni­ko ni­je pru­žio ni ele­men­tar­ni ni­vo in­for­ma­ci­ja o po­sle­di­ca­ma ko­je is­tra­ži­va­nje i eks­plo­a­ta­ci­ja naf­te i ga­sa no­si sa so­bom.
– Od gra­đa­na se kri­ju sve bit­ne stav­ke ovog pro­ce­sa, pri če­mu su već iz­ra­đe­ni i u de­cem­bru usvo­je­ni na­cr­ti ugo­vo­ra o kon­ce­si­ji i pre­go­va­rač­ke plat­for­me. Pot­pu­no pro­iz­volj­no i bez otvo­re­nog jav­nog di­ja­lo­ga ula­zi se u pro­je­kat uni­šta­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne, tu­ri­zma i ri­bar­stva kao naj­va­žni­jih pri­vred­nih gra­na u ze­mlji – is­ta­kla je Ko­va­če­vi­će­va.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, is­tra­ži­va­nja su pred­vi­đe­na na tri ki­lo­me­tra od oba­le, što zna­či da će naft­ne plat­for­me bi­ti vi­dlji­ve sa oba­le go­to­vo svih pri­mor­skih gra­do­va, dok je u Hr­vat­skoj pred­vi­đe­na mi­ni­mal­na uda­lje­nost od 10 ki­lo­me­ta­ra od oba­le i šest ki­lo­me­ta­ra od ostr­va.
– Uko­li­ko se blo­ko­vi za is­tra­ži­va­nje naf­te i ga­sa ope­ra­ci­o­na­li­zu­ju, slo­gan „di­vlje lje­po­te“ i eko­lo­ške dr­ža­ve kao ide­je na­ših pre­da­ka, mo­že­mo u pot­pu­no­sti za­bo­ra­vi­ti. Naj­o­zbilj­ni uda­rac će kroz vi­še­go­di­šnja is­tra­ži­va­nja bi­ti za­dat tu­ri­zmu, ko­ja u ovom mo­men­tu ge­ne­ri­še, di­rekt­no i in­di­rekt­no od 17 do 23 od­sto BDP-a, pri če­mu je 90 od­sto do­la­za­ka tu­ri­sta za­bi­lje­že­no u pri­mor­skom re­gi­o­nu. Naj­ve­će šte­te će pre­tr­pje­ti 15.000 za­po­sle­nih u ho­te­li­jer­skom, ugo­sti­telj­skom i tu­ri­stič­ki uve­za­nim sek­to­ri­ma, dok se pro­jek­ci­je iz stra­te­gi­je raz­vo­ja ljud­skih re­sur­sa u tu­ri­zmu, ko­ji­ma se pred­vi­đa, za­po­sle­nje 24.450 lju­di ne­će ostva­ri­ti – na­ve­la je ona.
Ten­der za is­tra­ži­va­nje pod­mor­ja je za­vr­šen la­ni, a na ten­der su se ja­vi­la tri kon­zor­ci­ju­ma. Vla­da u na­red­nom pe­ri­o­du tre­ba da do­ne­se od­lu­ku ko će is­tra­ži­va­ti od­re­đe­ne blo­ko­ve.
D.M.


Kom­pa­ni­je na cr­nim li­sta­ma

Po­seb­no je pi­ta­nje ko kon­tro­li­še to što se ugo­va­ra, s ob­zi­rom da ne­ma­mo Upra­vu za ugljo­vo­do­ni­ke, kao ni ka­dar ob­u­čen i is­ku­san u or­ga­ni­zo­va­nju, kon­tro­li i za­šti­ti od ri­zi­ka cu­re­nja naf­te i ga­sa – ka­za­la je Ko­va­če­vi­će­va.
– Na­vo­di nad­le­žnih da je ri­ječ o kom­pa­ni­ja­ma ko­je po­slu­ju na vi­so­ko stan­dar­di­zo­va­nom ni­vou ni­je­su ute­me­lje­ne, jer je ve­ći­na po­nu­đa­ča na cr­nim li­sta­ma ra­znih in­sti­tu­ci­ja i ze­ma­lja. Kom­pa­ni­ja Ma­ra­ton oil je na li­sti sto naj­ve­ćih kor­po­ra­tiv­nih za­ga­đi­va­ča u SAD, ko­jem je 2000. go­di­ne iz cje­vo­vo­da u Ken­ta­ki­ju is­cu­ri­lo 1.900.000 li­ta­ra naf­te, dok je od 2003. do 2010. pri­ja­vlje­no 60 in­ci­de­na­ta u ve­zi sa cu­re­njem naf­te – na­ve­la je ona.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, tvrd­nje nad­le­žnih da će kom­pa­ni­je po­što­va­ti naj­ve­će stan­dar­de su neo­zbilj­ni.