Gru­pa NVO ko­je se ba­ve za­šti­tom ljud­skih pra­va i pru­ža­ju ser­vi­se za­šti­te li­ci­ma dis­kri­mi­ni­sa­nim po ra­znim osno­va­ma oštro se pro­ti­vi usva­ja­nju pred­lo­ga iz­mje­na Za­ko­na o ANB-u pre­ma ko­jem će slu­žbe­ni­ci ANB mo­ći bez na­lo­ga i kon­tro­le da vr­še uvid u sve re­gi­stre i zbir­ke po­da­ta­ka u po­sje­du svih prav­nih li­ca u dr­ža­vi, uz obič­no po­ka­zi­va­nje slu­žbe­ne le­gi­ti­ma­ci­je. U sa­op­šte­nju ko­je pot­pi­su­ju pred­sjed­ni­ca Si­gur­ne žen­ske ku­će Lji­lja­na Ra­i­če­vić, iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Udru­že­nja mla­dih sa hen­di­ke­pom Ma­ri­na Vu­ja­čić, direk­to­ri­ca Cen­tra za žen­ska pra­va Ma­ja Ra­i­če­vić i pred­sjed­nik Kvir Mon­te­ne­gro Da­ni­jel Ka­le­zić, na­vo­di se da pre­ma po­sto­je­ćem pred­lo­gu za­ko­na ni­je pred­vi­đe­na bi­lo ka­kva mo­guć­nost žal­be na ta­kav za­htjev slu­žbe­ni­ka ANB već mu se uvid u re­gi­stre i zbir­ke po­da­ta­ka mo­ra omo­gu­ći­ti.
– Na taj na­čin, bru­tal­no se kr­še ljud­ska pra­va svih u Cr­noj Go­ri, a po­seb­no ugro­že­n­ih gru­pa. Uko­li­ko bi se po­sto­je­ći pred­log za­ko­na usvo­jio, to bi zna­či­lo da bi­lo ko­ji slu­žbe­nik ANB-a mo­že da do­đe u bi­lo ko­ju or­ga­ni­za­ci­ju ko­ja se ba­vi za­šti­tom žr­ta­va na­si­lja ili dis­kri­mi­na­ci­je i da bez ogra­ni­če­nja pri­stu­pa lič­nim po­da­ci­ma ko­ri­sni­ka na­ših uslu­ga i da ot­kri­je iden­ti­tet žr­ta­va tra­fi­kin­ga, po­ro­dič­nog na­si­lja ili dis­kri­mi­na­ci­je po vi­še osno­va. Šta­vi­še, pre­ma pred­lo­že­nom mo­de­lu, na isti na­čin bi slu­žbe­ni­ci ANB-a mo­gli da pri­stu­pe i zdrav­stve­nim kar­to­ni­ma svih u Cr­noj Go­ri, ali i fi­nan­sij­skim po­da­ci­ma svih gra­đa­na, uklju­ču­ju­ći i to ko­li­ko du­gu­ju ban­ka­ma, ali i jav­nim pred­u­ze­ći­ma ko­ja pru­ža­ju uslu­ge kao što su stru­ja, vo­da i ko­mu­na­li­je. Na taj na­čin, ANB bi do­šla do po­da­ta­ka ko­je bi mo­gla da ko­ri­sti ka­ko bi iz­vr­ši­la pri­ti­sak na gra­đa­ne po ra­znim osno­va­ma, uklju­ču­ju­ći i ucje­nu.
– Po­seb­no je pro­ble­ma­tič­no što se ta­kva ovla­šće­nja da­ju slu­žbe­ni­ci­ma po­sto­je­će ANB ko­ji su kom­pro­mi­to­va­ni u vi­še slu­ča­je­va i ko­ji se u kon­ti­nu­i­te­tu u jav­no­sti spo­mi­nju kao agi­ta­to­ri po te­re­nu za par­ti­ju na vla­sti – ka­že se u sa­op­šte­nju.
Sva­ka­ko, ka­ko na­vo­de, slu­žbe­ni­ci ANB-a su naj­po­zna­ti­ji po to­me što su pri­slu­ški­va­li stra­ne di­plo­ma­te i na­pra­vi­li naj­ve­ći me­đu­na­rod­ni skan­dal ko­ji je na­nio ne­mjer­lji­vu šte­tu Cr­noj Go­ri, što je pre­po­znao i ame­rič­ki Stejt de­part­ment. Oni na­vo­de da je pred­lo­že­no rje­še­nje su­prot­no ne sa­mo cr­no­gor­skom za­ko­nu o za­šti­ti po­da­ta­ka o lič­no­sti, već i svim me­đu­na­rod­nim do­ku­men­ti­ma ko­je je Cr­na Go­ra ra­ti­fi­ko­va­la, a ko­ji­ma se jam­či za­šti­ta osnov­nih ljud­skih pra­va, u ko­je za­šti­ta lič­nih po­da­ta­ka sva­ka­ko spa­da.
Oni su za­tra­ži­li od po­sla­ni­ka svih par­ti­ja da ne do­zvo­le da se ova­kvo rje­še­nje u skup­šti­ni usvo­ji, već da sa­ču­va­ju ljud­ska pra­va i do­sto­jan­stvo svih cr­no­gor­skih gra­đa­na. Oni su se pri­dru­ži­li sa­op­šte­nju NVO Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va, MANS, In­sti­tut al­ter­na­ti­va i Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje, ko­ji su ta­ko­đe osu­di­li pred­lo­že­ne iz­mje­ne.
M.S.