Pot­pi­si­va­nje spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce ne smi­je se do­zvo­li­ti okri­vlje­ni­ma za sva kri­vič­na dje­la ka­ko to pred­vi­đa Pred­log za­ko­na o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku, ko­ji je pod­ni­je­la Vla­da Cr­ne Go­re, za­klju­či­la je na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci Od­bo­ra za po­li­tič­ki si­stem, pra­vo­su­đe i upra­vu iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca MANS-a Va­nja Ća­lo­vić. Ona je is­ta­kla da su u pred­lo­gu za­ko­na naj­pro­ble­ma­tič­ni­je od­red­be o spo­ra­zu­mu o pri­zna­nju kri­vi­ce ko­ji se mo­že za­klju­či­ti za sva kri­vič­na dje­la, čak i iz obla­sti or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, ko­rup­ci­je, rat­nih zlo­či­na, i za dje­la kao što su si­lo­va­nje, pe­do­fi­li­ja.
– To je ap­so­lut­no ne­do­pu­sti­vo, po­seb­no iz raz­lo­ga što u tom čla­nu ni­je na­ve­de­no da se ne mo­že do­go­vo­ri­ti ka­zna is­pod za­kon­skog mi­ni­mu­ma – na­ve­la je Ća­lo­vi­će­va.
Ob­ja­sni­la je da je ovaj me­ha­ni­zam po­sto­jao i do­sad, ali sa­mo za dje­la či­ja je za­pri­je­će­na ka­zna do de­set go­di­na. Ća­lo­vi­će­va je is­ta­kla da je neo­p­hod­no da tu­ži­la­štvo do­sta­vi re­zul­ta­te ka­ko se ovaj in­sti­tut spro­vo­dio u prak­si.
– Bi­lo je pri­mje­ra ka­da tu­ži­la­štvo lo­še ko­ri­sti svo­ja ovla­šće­nja, kao što je slu­čaj Na­se­ra Kelj­men­di­ja ko­jeg po­li­ci­je dru­gih dr­ža­va go­ne zbog ne­ko­li­ko ubi­sta­va i šver­ca nar­ko­ti­ka. Na­še tu­ži­la­štvo je po­stu­pa­ju­ći po kri­vič­noj pri­ja­vi ko­ju je pod­nio MANS sklo­pi­lo spo­ra­zum s Kelj­men­di­jem, na osno­vu ko­jeg je mo­rao da pla­ti ne­ko­li­ko hi­lja­da eura vr­ti­ću i osnov­noj ško­li u Ul­ci­nju, bez ba­vlje­nja ti­me oda­kle mu no­vac ko­ji je ulo­žio u ho­tel iz­gra­đen su­prot­no za­ko­ni­ma Cr­ne Go­re i bez utvr­đi­va­nja da li je taj no­vac ste­čen kri­vič­nim dje­li­ma, po­seb­no iz obla­sti or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la – pod­sje­ti­la je ona.
Osim spo­ra­zum­nog pri­zna­nja kri­vi­ce, naj­vi­še pri­go­vo­ra na ju­če­ra­šnjoj di­sku­si­ji oko pred­lo­ga za­ko­na bi­lo je zbog mje­ra taj­nog nad­zo­ra (MTN). Ća­lo­vi­će­va je na­gla­si­la da je do­sad bi­lo vi­še slu­ča­je­va da se to­kom sud­skih po­stu­pa­ka is­po­sta­vi­lo da su MTN ko­ri­šće­ne ne­za­ko­ni­to. Na­i­me, ko­ri­šće­nje ovih mje­ra bi­lo je pro­pi­sa­no nad op­tu­že­nim za dje­la or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, a da su tu­ži­o­ci ka­sni­je „bez obra­zlo­že­nja od­u­sta­ja­li od op­tu­žbi za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal” za­dr­ža­va­ju­ći op­tu­žbe npr. za te­ška ubi­stva
– Ovo je po­seb­no opa­sno jer mo­že­mo do­ći u si­tu­a­ci­ju da kri­mi­nal­ci to is­ko­ri­ste i da po­stup­ci pro­tiv njih bu­du za­vr­še­ni jer je tu­ži­la­štvo ta­ko ko­ri­sti­lo MTN – ka­za­la je Ća­lo­vi­će­va.
Do­da­la je i da je pro­ble­ma­ti­čan rok od 18 mje­se­ci na ko­li­ko se pro­ši­ri­la mo­guć­nost spro­vo­đe­nja mje­ra taj­nog nad­zo­ra.
– Ne­ja­sno je da je pri­mar­ni rok če­ti­ri mje­se­ca, da na­kon to­ga ima­mo ne­ku vr­stu sud­ske kon­tr­o­le, a da na­kon to­ga 14 na­red­nih mje­se­ci ne­ma ni­ka­kve kon­tro­le – do­da­la je ona.
O pro­ble­ma­tič­nim od­red­ba­ma ko­je se ti­ču mje­ra taj­nog nad­zo­ra u ime Ak­ci­je za ljud­ska pra­va go­vo­rio je advo­kat Da­li­bor To­mo­vić. On je ka­zao da pred­log ZKP-a i da­lje obi­lu­je pred­lo­zi­ma ko­ji sni­ža­va­ju po­stig­nu­ti ni­vo ga­ran­ci­ja ljud­skih pra­va, uklju­ču­ju­ći i bar dva ne­u­stav­na rje­še­nja u od­no­su na pre­tre­sa­nje sta­na i od­re­đi­va­nje taj­nog sni­ma­nja raz­go­vo­ra od stra­ne dr­žav­nog tu­ži­o­ca, bez na­red­be su­da.
- U od­no­su na mje­re taj­nog nad­zo­ra, upo­zo­ri­li smo da je po­sto­je­će rje­še­nje da dr­žav­ni tu­ži­lac sam odo­bra­va mje­ru sni­ma­nja raz­go­vo­ra uz sa­gla­snost jed­ne stra­ne ne­u­stav­no, pa i za to tre­ba obez­bi­je­di­ti od­lu­ku su­da, i su­prot­sta­vi­li smo se pro­du­že­nju tra­ja­nja mje­ra nad­zo­ra, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da je pred­lo­že­no i da ne­ke od­re­đu­je sam dr­žav­ni tu­ži­lac- ob­ja­snio je To­mo­vić.
Na­po­me­nuo je i da je ogra­ni­ča­va­nje uvi­da u spi­se pred­me­ta u cje­li­ni su­prot­no je Di­rek­ti­vi EU o pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma u kri­vič­nom po­stup­ku, a da su pred­lo­ži­li da se okri­vlje­nom, od­no­sno bra­ni­o­cu omo­gu­ći uvid u kri­vič­nu pri­ja­vu, umje­sto da mu se “pre­do­ča­va” njen sa­dr­žaj. To­mo­vić je oci­je­nio i da se ne mo­že na­ći oprav­da­nje da se pro­du­ža­va rok za spro­vo­đe­nje uhap­še­ne oso­be iz po­li­ci­je dr­žav­nom tu­ži­o­cu sa 12 na 24 sa­ta, da se iz za­ko­na iz­o­sta­vi pra­vo advo­ka­ta i čla­no­vi­ma po­ro­di­ce uhap­še­ne oso­be da od dr­žav­nog tu­ži­o­ca zah­ti­je­va­ju da na­lo­ži njen zdrav­stve­ni pre­gled, a sve to ima­ju­ći u vi­du da je i Evrop­ski ko­mi­tet za spre­ča­va­nje mu­če­nja kon­sta­to­vao da se Cr­na Go­ra ni­je dje­lo­tvor­no su­prot­sta­vi­la prak­si zlo­sta­vlja­nja u po­li­ci­ji. Iz ove NVO su se za­lo­ži­li i da se kon­tro­la spo­ra­zu­ma o pri­zna­va­nju kri­vi­ce dr­žav­nog tu­ži­o­ca s okri­vlje­nim i kon­tro­la op­tu­žni­ce uvijek po­vje­ri sud­skom vi­je­ću, a ne sa­mo jed­nom su­di­ji, da bi se spri­je­či­le gre­ške i zlo­u­po­tre­be.
Mi­lan Ra­do­vić iz Gra­đan­ske ali­jan­se ka­zao je da spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce ne tre­ba do­zvo­li­ti za rat­ne zlo­či­ne, ali ni dru­ga te­ška dje­la.
- Mo­ra po­sto­ja­ti li­sta kri­vič­nih dje­la ko­ja ne bi tre­ba­la da spa­da­ju u ovaj okvir, kao što su te­ška ubi­stva jer ima­mo ubi­stvo no­vi­na­ra i po­li­cijskog slu­žbe­ni­ka- ka­zao je Ra­do­vić, ob­ja­šnja­va­ju­ći i da je spo­ran pred­log ko­jim je utvr­đe­no da po­li­ca­jac u go­to­vo sva­koj si­tu­a­ci­ji mo­že upa­sti u ne­či­ji stan i pre­tre­sti ga.
Di­na Baj­ram­spa­hić iz In­sti­tu­ta Al­ter­na­ti­va je upi­ta­la za­što su pot­pu­no za­ne­ma­re­ni svi pro­ble­mi u sa­rad­nji po­li­ci­je i tu­ži­la­štva. Ona je oci­je­ni­la da prak­sa do sa­da ni­je po­ka­za­la da su tu­ži­o­ci sprem­ni da od­go­vo­re i na po­sto­je­će oba­ve­ze.
Mi­ni­star prav­de Zo­ran Pa­žin ob­ja­snio je da se kroz ovaj za­kon mi­je­nja na­če­lo le­ga­li­te­ta kri­vič­nog go­nje­nja, ta­ko što se pre­ci­zi­ra da osnov sum­nje je­ste po­vod za po­kre­ta­nje kri­vič­nog po­stup­ka od stra­ne tu­ži­o­ca.
Po­sla­nik Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re Azra Ja­sa­vić po­ru­či­la je da se mo­ra vo­di­ti ra­ču­na ko su tu­ži­o­ci, ocje­nju­ju­ći da ima onih ko­ji to ne za­slu­žu­ju da bu­du jer su u slu­žbi po­li­tič­kih struk­tura ko­ji da da­ju na­lo­ge.
– Mo­ra se stro­go vo­di­ti ra­ču­na o to­me da se mje­re taj­nog nad­zo­ra za­ko­ni­to spro­vo­de, da je cilj le­gi­ti­man i da ima­mo pro­por­ci­o­nal­nost. O to­me bi tu­ži­o­ci tre­ba­lo da vo­de ra­ču­na, ka­ko ne bi ima­li ogro­man broj slu­ča­je­va pred Evrop­skim su­dom za ljud­ska pra­va – ka­za­la je ona.
Velj­ko Va­si­lje­vić iz De­mo­krat­skog fron­ta oci­je­nio je da su za­ko­ni­ma o tu­ži­la­štvu ve­o­ma la­ba­vo tre­ti­ra­ne od­go­vor­no­sti za či­nje­nje, od­no­sno ne­či­nje­nje u is­pu­nja­va­nju jav­nih ovla­šće­nja ko­ja ima­ju tu­ži­o­ci.
Sne­ža­na Jo­ni­ca iz SNP-a po­ja­sni­la je da će se ras­pra­va na tom skup­štin­skom ti­je­lu o is­toj te­mi na­sta­vi­ti u uto­rak, ka­da je pred­vi­đe­no i iz­ja­šnja­va­nje po­sla­ni­ka o pred­lo­gu za­ko­na.M.V.P.


Tu­ži­lač­ka is­tra­ga po­ka­za­la re­zul­ta­te

Vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić ka­zao je da se kon­cept tu­ži­lač­ke is­tra­ge ni­je po­ka­zao lo­ši­je od one ko­ju je vo­dio sud, ali da je za taj kon­cept po­treb­no do­sta iz­mje­ne u tu­­ži­la­štvu, ali i po­li­ci­ji ko­ja im u tom slu­ča­ju slu­ži kao „ser­vis”.
Ipak, član Ra­de gru­pe Dra­gan Šoć ka­zao je da je ovaj in­sti­tut sa­mo u po­ku­ša­ju jer ni­je ni nor­ma­tiv­no ni u prak­si do­ve­den do kra­ja.
- Me­ni to li­či na ne­kog ko ska­če pre­ko pro­va­li­je, i ne­gdje na sre­di­ni sta­ne. Vi­dje­će­te ko­li­ko nor­mi ima gdje vi­di­te ulo­gu su­da, ko­ja u su­šti­ni sup­sti­tu­i­še tu­ži­o­ca i po­ma­že mu, što ne bi tre­ba­lo da bu­de- re­kao je on.


Imo­vi­nu od­u­zi­ma­ti i od funk­ci­o­ne­ra

Ća­lo­vi­će­va je oci­je­ni­la da tu­ži­la­štvo ni­je po­stu­pa­lo jed­na­ko pri­li­kom od­u­zi­ma­nja imo­vin­ske ko­ri­sti.
– Pred­me­ti od­u­zi­ma­nja imo­vin­ske ko­ri­sti su uglav­nom bi­li ve­za­ni za osum­nji­če­ne na naj­ni­žem ni­vou dr­žav­ne hi­je­rar­hi­je, za fa­mo­zne šu­ma­re ko­ji su kre­i­ra­li tu sta­ti­sti­ku, a u pre­dme­ti­ma za jav­ne funk­ci­o­ne­re iako je do­ka­za­no da je obez­bi­je­đe­na ne­za­ko­ni­to od­re­đe­na imo­vin­ska ko­rist bez ika­kvog obra­zlo­že­nja tu­ži­la­štvo to ni­je či­ni­lo. Za­to je po­treb­no pro­pi­sa­ti oba­ve­zu da je tu­ži­lac oba­ve­zan to da po­kr­ne ka­da se stvo­re za­kon­ski uslo­vi jer uko­li­ko tu­ži­lac to ne uči­ni po­sto­je na­či­ni da se pro­vje­ri da li je ri­ječ o zlo­u­po­tre­bi slu­žbe­nog po­lo­ža­ja – ob­ja­sni­la je ona.


Za­kon oma­lo­va­ža­va advo­ka­te

Da se ovim pred­lo­gom za­ko­na oma­lo­va­ža­va ulo­ga advo­ka­ta ju­če su po­tvr­di­li čla­no­vi rad­ne gru­pe iz Advo­kat­ske ko­mo­re, Bra­ni­slav Lu­to­vac i Ni­ko­la Me­do­je­vić. Lu­to­vac je ka­zao da su bra­ni­o­ci pred­lo­že­nim rje­še­nji­ma, umje­sto da do­bi­ju jed­na­kost oruž­ja u od­no­su na tu­ži­o­ca, iz­gu­bi­li i ono što su ima­li.