Vla­da će bi­ti upor­na i lo­bi­ra­njem ka­kvo se ne pam­ti u Skup­šti­ni po­ku­ša­ti da pro­vu­če ugo­vor o da­va­nju u za­kup ostr­va La­sta­vi­ca sa tvr­đa­vom Ma­mu­la na 49 go­di­na, ka­zao je sa­mo­stal­ni po­sla­nik Ob­rad Goj­ko­vić. On je na­veo da je za re­a­li­za­ci­ju ugo­vo­ra neo­p­hod­na sa­gla­snost par­la­men­ta, koji će o pred­lo­gu ugo­vo­ra ras­pra­vlja­ti do pet­ka. Do sa­da su se o ugo­vo­ru iz­ja­sni­la dva od­bo­ra (za eko­no­mi­ju i za­ko­no­dav­ni) i oba su gla­sa­la pro­tiv ugo­vo­ra sa Ora­sko­mom. Ugo­vor je bra­nio mi­ni­star tu­ri­zma Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić.
– U tre­nut­ku ka­da štraj­ku­ju rad­ni­ci Bro­do­gra­di­li­šta, Rud­ni­ka bok­si­ta, gdje su ne­spo­sob­no­šću te iste vla­de na­pra­vlje­ne šte­te ko­je je te­ško iz­ra­ču­na­ti, ste­ča­je­vi pri­je­te ili su već uve­de­ni u sto­ti­na­ma pred­u­ze­ća. Vla­da in­si­sti­ra na ugo­vo­ru i an­ga­žu­je ogrom­nu ad­mi­ni­stra­ci­ju i op­sje­da Skup­šti­nu. Sve ovo ni­je va­žno, na­ša bu­duć­nost za­vi­si od rav­no 23 so­be ko­je će Ora­skom na­pra­vi­ti na Ma­mu­li i to po ugo­vo­ru ko­ji ni­je u skla­du sa za­ko­ni­ma Crne Go­re – na­veo je Goj­ko­vić u sa­op­šte­nju.
On je is­ta­kao da Hr­vat­ska ima pre­ko hi­lja­du ostr­va i se­bi ni­je do­pu­sti­la pro­da­ju, a Cr­na Go­ra, sa ne­ko­li­ko ostr­va, li­ša­va mo­guć­no­sti bu­du­će ge­ne­ra­ci­je da La­sta­vi­cu i Ma­mu­lu do­ži­vlja­va­ju kao svo­je.
– Ja­san je cilj in­ve­sti­to­ra i Vla­de, da ne do­zvo­li ni naj­ma­nju mo­guć­nost da ne­ko sju­tra ma­kar sto­je­ći i na jed­noj no­zi mo­že do­ta­ći Ma­mu­lu ako to ne do­zvo­li vla­snik. Po­ni­ža­va­ju­će je za jed­nog po­sla­ni­ka do­ka­zi­va­ti da, ne­ko ko je pot­pi­si­vao pri­va­ti­za­ci­je Bo­ke, Pr­vo­bor­ca, Mje­šo­vi­tog, Ju­žnog Ja­dra­na i PKB-a, a sa­da to ra­di u Bi­je­loj i In­sti­tu­tu, to ne ra­di slu­čaj­no – is­ta­kao je Goj­ko­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, pred­lo­že­nim ugo­vo­rom za Ma­mu­lu se kr­ši niz za­ko­na.
– Pred­la­gač se po­zi­va na Za­kon o dr­žav­noj imo­vi­ni, iz­bje­ga­va­ju­ći či­nje­ni­cu da je Ma­mu­la kul­tur­no do­bro i za­šti­će­na je Za­ko­nom o za­šti­ti kul­tur­nih do­ba­ra. Čla­nom 62 tog za­ko­na do­zvo­lje­no je da­va­nje u za­kup kul­tur­nih do­ba­ra, ali naj­du­že na tri mje­se­ca. Du­ži ugo­vor­ni od­nos mo­guć je sa­mo kon­ce­si­jom, ali Ma­mu­la ne mo­že bi­ti pred­met kon­ce­si­je sa sta­tu­som me­mo­ri­jal­nog objek­ta – re­kao je Goj­ko­vić.
Ugo­vo­rom je, ka­ko je is­ta­kao, pred­vi­đe­no da Ora­skom mo­že da­ti u pod­za­kup Ma­mu­lu i da mo­že za­lo­ži­ti ugo­vor za do­bi­ja­njem kre­di­ta.
– Ne­po­što­va­njem kre­dit­nih oba­ve­za Ora­sko­ma, ban­ka ko­ja je da­la kre­dit ima­la bi pra­vo da pre­u­zme pra­va i oba­ve­ze iz ugo­vo­ra. Na taj na­čin bio bi uve­den no­vi in­ve­sti­tor i mo­gao bi se mi­je­nja­ti vi­še pu­ta go­di­šnje. Mo­gu­ća pro­mje­na in­ve­sti­to­ra dis­kre­di­tu­je tvrd­nje Mi­ni­star­stva tu­ri­zma da je je­di­ni za­in­te­re­so­va­ni in­ve­sti­tor za Ma­mu­lu Ora­skom i da Ma­mu­la ne­ma per­spek­ti­vu za dru­ge in­ve­sti­to­re – na­veo je Goj­ko­vić.
Mi­ni­star­stvo, ka­ko je na­veo, ja­sno je ka­za­lo da na Ma­mu­li ni­je pred­vi­đen jav­ni in­te­res, što uka­zu­je i na kr­še­nje Za­ko­na o mor­skom do­bru i pra­va na slo­bo­dan pri­stup mor­skoj oba­li. Dr­ža­va se ugo­vo­rom oba­ve­zu­je da i na kop­nu obez­bi­je­di pro­stor ko­ji će slu­ži­ti po­tre­ba­ma in­ve­sti­to­ra, ali se ne zna o ko­jem pro­sto­ru se ra­di i pod ko­jim uslo­vi­ma.
– Ovom tač­kom ugo­vo­ra, kao i ne­iz­vje­snim tač­ka­ma ugo­vo­ra ko­ji­ma se in­ve­sti­to­ru ga­ran­tu­je in­fra­struk­tu­ra do tač­ke A na Ar­zi, in­ve­sti­to­ru se osta­vlja mo­guć­nost da po pot­pi­si­va­nju ugo­vo­ra po­ten­ci­ra spor­ne si­tu­a­ci­je i ne iz­vr­ša­va oba­ve­ze – za­klju­čio je Goj­ko­vić.
D.M.


Svi pro­tiv

Od­lu­ka Za­ko­no­dav­nog od­bo­ra da ne po­dr­ži ugo­vor o za­ku­pu Ma­mu­le da­je na­du da će, ipak bi­ti do­volj­no ra­zu­ma me­đu po­sla­ni­ci­ma i da ugo­vor ne­će pro­ći, ka­za­la je pred­sjed­ni­ca OO SNP Her­ceg No­vi Da­ni­je­la Đu­ro­vić.
– Ako su gra­đa­ni i par­la­ment Her­ceg No­vog, kao i cje­lo­kup­na jav­nost di­gli glas pro­tiv ova­kvog rje­še­nja za Ma­mu­lu, ko­je pod­ra­zu­mi­je­va iz­grad­nju vi­la i ho­te­la eks­klu­ziv­nog ti­pa za uži­va­nje oda­bra­nih, ko i za­što on­da for­si­ra Ma­mu­lu – pi­ta­la je Đu­ro­vić u sa­op­šte­nju.
Ona je na­ve­la da su kraj­nje ne­pri­mje­re­ni ko­men­ta­ri DPS-a ko­ji stav pro­tiv ugo­vo­ra za Ma­mu­lu tre­ti­ra­ju kao iz­da­ju dr­žav­nih in­te­re­sa.
– Ni­ti DPS ima eks­klu­ziv­no pra­vo da bra­ni dr­žav­ne in­te­re­se, ni­ti su nji­ho­va rje­še­nja u in­te­re­su na­ro­da. Sve nji­ho­ve pri­va­ti­za­ci­je i va­lo­ri­za­ci­je su u is­klju­či­vom in­te­re­su po­je­di­na­ca, rod­bin­ski i pri­ja­telj­ski po­ve­za­nih uskim kru­go­vi­ma – ka­za­la je Đu­ro­vić.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, mo­de­li va­lo­ri­za­ci­je ko­ji ima­ju kul­tur­nu i isto­rij­sku vri­jed­nost da­le­ko su bo­lji od pred­lo­že­nog.
– Ini­ci­ja­ti­va UN-a i Bu­tro­sa Ga­li­ja je bi­la vri­jed­na pa­žnje i odr­ži­va, jer bi ovaj lo­ka­li­tet sta­vi­la na svjet­sku ge­o­graf­sku ma­pu uni­ver­zal­nih vri­jed­no­sti i mje­sto oku­plja­nja po­zna­tih stva­ra­la­ca svih do­me­na – re­kla je Đu­ro­vi­će­va.