U fa­zu za do­bro­volj­no fi­nan­sij­sko re­struk­tu­ri­ra­nje po pod­go­rič­kom mo­de­lu mo­že da uđe oko 600 mi­li­o­na eura, ko­je su ban­ke kla­si­fi­ko­va­le u B i C ka­te­go­ri­ju, od­no­sno kre­di­te sa či­jom se ot­pla­tom ka­sni do 270 da­na.
Od tog iz­no­sa u ka­te­go­ri­ji B je 458,5 mi­li­o­na eura, od­no­sno 19 od­sto ukup­nih kre­di­ta, a ka­te­go­ri­ja C či­ni 158,1 ili 6,6 od­sto ukup­nih kre­di­ta.
To je ju­če u Pri­vred­noj ko­mo­ri sa­op­šti­la pred­stav­ni­ca Cen­tral­ne ban­ke Ma­ri­ja­na Mi­tro­vić na in­for­ma­tiv­noj se­si­ji o Za­ko­nu o spo­ra­zum­nom fi­nan­sij­skom re­struk­tu­ri­ra­nju.
– Udio ne­kva­li­tet­nih u ukup­nim kre­di­ti­ma na kra­ju ju­na iz­no­sio je 372 mi­li­o­na eura, od­no­sno 15,6 od­sto, što je sma­nje­nje od 7,5 od­sto u od­no­su na isti pe­ri­o­d pro­šle go­di­ne – ka­za­la je Mi­tro­vić.
Po nje­ni ri­je­či­ma, kre­di­ti odo­bre­ni pri­vre­di na kra­ju ju­na iz­no­si­li su 958 mi­li­o­na, od­no­sno 40 od­sto ukup­nih, što je rast od 0,8 od­sto u od­no­su na isti pe­ri­od pro­šle go­di­ne.
– Pri­vre­di je u pr­vih pet mje­se­ci ove go­di­ne odo­bre­no 190,3 mi­li­o­na no­vih kre­di­ta. Ne­kva­li­tet­ni kre­di­ti pri­vre­de su na kra­ju ju­na iz­no­si­li 279 mi­li­o­na i či­ni­li su 70 od­sto ukup­nih ne­na­pla­ti­vih kre­di­ta – na­ve­la je Mi­tro­vić.
Po nje­nim ri­je­či­ma ukup­ni re­struk­tu­ri­ra­ni kre­di­ti ba­na­ka iz­no­si­li su 360 mi­li­o­na eura, dok su ban­ke ukup­no iz­mje­sti­le ak­ti­vu u iz­no­su od 719,8 mi­li­o­na.
Na Za­ko­nu o spo­ra­zum­nom fi­nan­sij­skom re­struk­tu­ri­ra­nju ra­di­lo se dvi­je go­di­ne, a na sna­gu je stu­pio 2. ma­ja, sa oro­če­nom pri­mje­nom od dvi­je go­di­ne.
Di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za fi­nan­sij­ski si­stem i una­pre­đe­nje po­slov­nog am­bi­jen­ta Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja Bo­ja­na Bo­ško­vić po­ja­sni­la je da se umje­sto do­no­še­nja pod­za­kon­skog ak­ta, ka­ko je to ura­đe­no u dru­gim ze­mlja­ma, iz­me­đu osta­lih i u Sr­bi­ji, Cr­na Go­ra od­lu­či­la za do­no­še­nje za­ko­na, jer je ti­me po­sla­ta ja­sna po­ru­ka da taj pro­blem po­sto­ji i da ga tre­ba rje­ša­va­ti.
– Či­sto u smi­slu ja­či­ne po­ru­ke, jer za­kon pod­ra­zu­mi­je­va do­bro­volj­nost – re­kla je ona.
Po nje­nim ri­je­či­ma u struk­tu­ri 50 naj­ve­ćih du­žni­ka 60 od­sto su po­vje­ri­o­ci ban­ke, sko­ro 30 od­sto dr­ža­va a 10 od­sto se od­no­si na me­đu­sob­na du­go­va­nja.
Pe­de­set naj­ve­ćih du­žni­ka, či­ne 0,35 od ukup­no evi­den­ti­ra­nih du­žni­ka, ko­ji u ukup­nom iz­no­su blo­ka­de uče­stvu­ju sa 35,89 od­sto, a nji­hov dug na kra­ju ju­na, pre­ma po­da­ci­ma CBCG iz­no­sio je 188,56 mi­li­o­na eura, od če­ga je dug pre­ma ban­ka­ma 131 mi­li­on eura.
– Ako ovaj za­kon ne pru­ža ni­šta no­vo, pru­ža mo­guć­nost van­sud­skog rje­ša­va­nja pro­ble­ma, s ob­zi­rom da smo svi svje­sni da su su­do­vi do­sta spo­ri i po­ne­kad ne­e­fi­ka­sni iz raz­li­či­tih raz­lo­ga – re­kla je Bo­ško­vić.
Vi­sok ni­vo NPL i nji­ho­va ni­ska po­kri­ve­nost mo­ra­ju uti­ca­ti na ban­ke, a ner­je­ša­va­nje tog pro­ble­ma mo­že pro­u­zro­ko­va­ti ne­sa­gle­di­ve pro­ble­me u si­ste­mu, oci­je­ni­la je fi­nan­sij­ski eks­pert Mi­ra Erić Jo­vić.
Ona je na­ve­la da je ana­li­za sta­nja u re­gi­o­nu po­ka­za­la da po­kri­ve­nost NPL-a ni­je na za­vid­nom ni­vou, a da je u Cr­noj Go­ri, gdje iz­no­si 46,3 od­sto, naj­ni­ža.J.V.


Za­kon ni­je za­ži­vio

Pred­sjed­nik PKCG Ve­li­mir Mi­ju­ško­vić is­ta­kao je da pod­go­rič­ki mo­del, ni­je za­ži­vio na pra­vi na­čin.
– Raz­lo­zi za to po­sto­je na obje stra­ne i kod ba­na­ka i kod pri­vre­de. Ban­ke ne po­ka­zu­ju do­vo­ljan ste­pen in­te­re­so­va­nja, a od pri­vre­de iz­o­sta­je oče­ki­va­ni pri­ti­sak, što je po­sle­di­ca nji­ho­ve ne­do­volj­ne in­for­mi­sa­no­sti o mo­guć­no­sti­ma ko­je se nu­de kroz taj mo­del – re­kao je on.
Mi­ju­ško­vić je pod­sje­tio da je u Iz­vje­šta­ju o na­pret­ku iz ok­to­bra oci­je­nje­no da cr­no­gor­ski ban­kar­ski sek­tor osta­je sta­bi­lan, ali da vi­sok ni­vo NPL-a osta­je ključ­ni pro­blem.
– Ono što je va­žno, to je po­sto­ja­nje po­re­skih pod­sti­ca­ja ko­ji pra­te pro­ces re­struk­tu­ri­ra­nja, jer se na ot­ku­plje­ni kre­dit ne pla­ća PDV. Po­sto­je i pod­sti­ca­ji ve­za­ni za po­re­ze na do­bit i pla­ća­nje po­re­skog du­ga na ra­te – re­kao je on.