Naj­ve­ći kre­dit ko­ji je u pro­šloj go­di­ni odo­brio In­ve­sti­ci­o­no raz­voj­ni fond iz­no­sio je tri mi­li­o­na eura, a ra­di se o pro­jek­ti­ma „Iz­grad­nja fa­bri­ke za pro­iz­vod­nju traj­nih me­snih pro­iz­vo­da” i „Kom­pleks ho­te­la Park”, ka­zao je u in­ter­vjuu za ,,Dan” iz­vr­šni di­rek­tor IRF-a Zo­ran Vuk­če­vić.
– IRF je za ho­tel „Te­u­ta” Ri­san odo­brio 2,5 mi­li­o­na eura, za ku­po­vi­nu i mo­der­ni­za­ci­ju Far­me ko­ka no­si­lja u Mar­ti­ni­ći­ma mi­li­on eura, re­kon­struk­ci­ju i adap­ta­ci­ju po­sto­je­ćih obje­ka­ta i ugrad­nju no­ve opre­me za Fa­bri­ku stoč­ne hra­ne mi­li­on eura, kao i milion eura za ku­po­vi­nu i mo­der­ni­za­ci­ju Far­me svi­nja u Spu­žu sa mi­li­on – re­kao je Vuk­če­vić.
●Na osno­vu ko­jih kri­te­ri­ju­ma do­dje­lju­je­te kre­di­te i da li će u ovoj go­di­ni bi­ti vi­še kre­di­ta za „ano­nim­ne pred­u­zet­ni­ke”, s ob­zi­rom na tvrd­nje NVO sek­to­ra da se kre­dit­na sred­stva odo­bra­va­ju po par­tij­skoj osno­vi?
– IRF se za ocje­nu kre­dit­nih za­htje­va is­klju­či­vo ru­ko­vo­di eko­nom­skim kri­te­ri­ju­mi­ma i je­di­ni na­čin za odo­bre­nje kre­di­ta je da se obez­bi­je­de svi neo­p­hod­ni uslo­vi ka­ko bi se pro­je­kat uspje­šno re­a­li­zo­vao. Sva­ki pro­je­kat se po­je­di­nač­no ocje­nju­je sa aspek­ta eko­nom­ske i fi­nan­sij­ske pri­hva­tlji­vo­sti, kao i raz­voj­ne po­li­ti­ke, tj. stva­ra­nja uslo­va za da­lji raz­voj bi­zni­sa. IRF ra­di u skla­du sa Za­ko­nom o IRF-u i u oba­ve­zi je da po­štu­je za­ko­ne o ban­ka­ma i pri­vred­nim dru­štvi­ma i dje­lu­je u skla­du sa svo­jim pro­ce­du­ra­ma i pra­vil­ni­ci­ma. U skla­du sa Za­ko­nom o IRF-u, mo­ra se po­što­va­ti Za­kon o ban­ka­ma ko­ji se od­no­si na ade­kvat­nost ka­pi­ta­la i upra­vlja­nje ri­zi­ci­ma. Glav­ne od­lu­ke Cen­tral­ne ban­ke iz ovog do­me­na ko­je pri­mje­nju­je IRF su: od­lu­ka o mi­ni­mal­nim stan­dar­di­ma za upra­vlja­nje kre­dit­nim ri­zi­kom u ban­ka­ma i od­lu­ka o ade­kvat­no­sti ka­pi­ta­la ba­na­ka. Ta­ko­đe, IRF se ru­ko­vo­di i po­zi­tiv­nom ban­kar­skom prak­som, po­štu­ju­ći glav­ne prin­ci­pe ban­kar­skog po­slo­va­nja i sva­ka od­lu­ka o kre­di­ti­ra­nju pro­je­ka­ta ko­ju do­ne­se Od­bor di­rek­to­ra IRF-a ob­ja­vlju­je se jav­no na zva­nič­nom veb­saj­tu IRF-a i na taj na­čin su sve in­for­ma­ci­je ve­za­ne za odo­bre­ne pla­sma­ne tran­spa­rent­ne, od­no­sno do­stup­ne ši­roj jav­no­sti. I te ka­ko vo­di­mo ra­ču­na na ko­ji na­čin će­mo pla­si­ra­ti sred­stva, a u pri­log to­me go­vo­ri i pro­ce­nat lo­ših pla­sma­na, odo­bre­nih u 2014. i 2015. od stra­ne IRF-a, ko­ji se kre­će iz­me­đu tri i se­dam od­sto. IRF po­slu­je po tr­ži­šnim prin­ci­pi­ma, a to zna­či da na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu ka­pi­ta­la obez­bje­đu­je kre­dit­na sred­stva ko­ja pla­si­ra u cr­no­gor­sku pri­vre­du i od­go­vo­ran je za nji­ho­vo vra­ća­nje. IRF ni­je bu­džet­ska in­sti­tu­ci­ja što pod­ra­zu­mi­je­va da sred­stva za kre­di­te ne obez­bje­đu­je iz bu­dže­ta Cr­ne Go­re, od­no­sno od nov­ca po­re­skih ob­ve­zni­ka, već se sred­stva obez­bje­đu­ju na tr­ži­štu.
●Šta pla­ni­ra­te u na­red­noj go­di­ni?
– Ka­ko bi se in­ten­zi­vi­ra­le ak­tiv­no­sti po­sve­će­ne pod­sti­ca­ju pred­u­zet­ni­štva, kao na­či­na otva­ra­nja no­vih rad­nih mje­sta, IRF će u 2016. ra­di­ti na no­vim pro­jek­ti­ma ko­ji će ima­ti za cilj obez­bje­đi­va­nje što po­volj­ni­jih kre­dit­nih sred­sta­va i ši­re­nje gru­pe pro­iz­vo­da, uzi­ma­ju­ći u ob­zir i či­nje­ni­cu da će ka­mat­na sto­pa bi­ti ni­ža za 0,5 od­sto u od­no­su na 2015. go­di­nu. U pla­nu je fi­nan­si­ra­nje on­lajn po­slo­va­nja i fi­nan­si­ra­nje elek­tron­skog bi­zni­sa, kao i po­dr­ška ino­va­tiv­nim pred­u­ze­ći­ma pri če­mu će se po­seb­na pa­žnja po­sve­ti­ti ICT sek­to­ru, ta­ko da će i pred­u­ze­ća iz te obla­sti bi­ti u pri­li­ci da pod po­volj­nim kre­dit­nim uslo­vi­ma raz­vi­ja­ju svo­je ka­pa­ci­te­te. Bi­će obez­bi­je­đe­na kre­dit­na li­ni­ja za ne­za­po­sle­na li­ca ko­ja se na­la­ze na ZZZCG, a ima­ju fa­kul­tet­sko obra­zo­va­nje, ko­ja će pod­ra­zu­mi­je­va­ti da ti kre­di­ti ne­ma­ju ka­ma­tu. U 2016. će, ta­ko­đe, bi­ti obez­bi­je­đe­na po­seb­na kre­dit­na li­ni­ja za krat­ko­roč­ne kre­di­te sa ro­kom ot­pla­te do 24 mje­se­ca. Osim to­ga, raz­vi­ja­će se i no­vi in­stru­men­ti po­dr­ške, ko­ji će uti­ca­ti na bo­lje po­ve­zi­va­nje pred­u­ze­ća i sek­to­ra, po­dr­šku kla­ste­ri­ma, po­dr­šku pro­jek­ti­ma ko­ji se od­no­se na pro­iz­vod­nju i pre­ra­du sa ve­ćim ste­pe­nom fi­na­li­za­ci­je pro­iz­vo­da, a po­seb­na pa­žnja će se po­sve­ti­ti uspje­šnim pred­u­ze­ći­ma tj. onim ko­ja su na Bi­je­loj li­sti po­re­skih ob­ve­zni­ka i re­dov­no iz­mi­ru­ju oba­ve­ze pre­ma dr­ža­vi. Pred­u­zet­ni­ci mo­gu oče­ki­va­ti da će no­vim in­stru­men­ti­ma bi­ti omo­gu­ćen ve­ći ni­vo do­stup­no­sti fi­nan­sij­skih sred­sta­va, te je IRF za 2016. pla­ni­rao pla­sman sred­sta­va za pru­ža­nje po­dr­ške cr­no­gor­skoj pri­vre­di u iz­no­su od 100 mi­li­o­na eura.
Mir­ja­na Mar­ko­vić


Pro­šla go­di­na je bi­la iza­zov

●Ka­ko ocje­nju­je­te vo­đe­nje eko­nom­ske po­li­ti­ke u 2015. go­di­ni?
– Pro­šla go­di­na je bi­la ve­li­ki iza­zov za IRF jer su u njoj po­kre­nu­ti ve­li­ki pro­jek­ti iz obla­sti in­fra­struk­tu­re, tu­ri­zma i ugo­sti­telj­stva i ener­ge­ti­ke, pa se i tra­žnja za kre­di­ti­ma oče­ki­va­no po­ve­ća­la. Uko­li­ko go­vo­ri­mo u broj­ka­ma, IRF je u 2015. go­di­ni fi­nan­si­rao 254 pro­jek­ta ukup­ne vri­jed­no­sti 115,58 mi­li­o­na eura i ti­me otvo­rio 1.882 no­va rad­na mje­sta i za­dr­žao 2.762 po­sto­je­ća rad­na mje­sta. Od ovog iz­no­sa, 64,36 mi­li­o­na je pla­si­ra­no u vi­du du­go­roč­nih kre­di­ta, dok je pre­o­sta­lih 51,22 mi­li­o­na iz­dvo­je­no za krat­ko­roč­no fi­nan­si­ra­nje. To­kom 2015. go­di­ne IRF je, ta­ko­đe, po­sve­tio po­seb­nu pa­žnju fi­nan­si­ra­nju pro­je­ka­ta či­jom su re­a­li­za­ci­jom re­ak­ti­vi­ra­ni po­sto­je­ći ka­pa­ci­te­ti ko­ji go­di­na­ma ni­je­su bi­li u funk­ci­ji pro­iz­vod­nje, kao i pro­jek­te ko­ji se od­no­se na pre­na­mje­nu stam­be­nih ka­pa­ci­te­ta u ho­tel­ske, te za te na­mje­ne IRF je u ovoj go­di­ni iz­dvo­jio 22,5 mi­li­o­na. IRF je u pro­šloj go­di­ni, ta­ko­đe, odo­brio 75 pro­je­ka­ta ukup­ne vri­jed­no­sti 2,67 mi­li­o­na za kre­di­ti­ra­nje pro­je­ka­ta ko­ji do­pri­no­se raz­vo­ju pred­u­zet­ni­štva. Re­a­li­za­ci­jom ključ­nog in­fra­struk­tur­nog pro­jek­ta ko­ji se od­no­si na iz­grad­nju auto­pu­ta, uz to uzi­ma­ju­ći u ob­zir i či­nje­ni­cu da sto­pa ra­sta u 2015. iz­no­si 4,3 od­sto, mo­že­mo po­tvr­di­ti da su stvo­re­ni svi uslo­vi da se na­sta­vi kon­ti­nu­i­tet eko­nom­skog ra­sta i raz­vo­ja Cr­ne Go­re.